Ви сте овде: Home
-
КРУГОВИ...
Лете кругови око мене, на вртешци врти се мој свет. Зашто другима срце зебе и боли их сваки мој успех? ... -
КРУГОВИ...
...Зашто живот свој ритам има, а мој већ ко стари вергл шкрипи? И како даље сам да пливам, кад ми спокој у чемер кипи?... -
КРУГОВИ...
...Сваког дана изазов већи, летим ко пчела на нови цвет! Ко ће мене сад да усрећи, кад немир мој врти цео свет?... -
КРУГОВИ...
...У даљини тутњи олуја, душа ми је струна на ветру. Куд ме носи животна струја, зна ли ико на овом свету?... -
КРУГОВИ...
...А сећање светлост избледи... Кругови се крате и прете. Сад се и моје срце леди, сви који лете, једном слете!
ИН
Уживајте у поезији
ПоезијаИН
Поезија Љубодрага Обрадовића
ВИДЕО ГАЛЕРИЈА
-
Mama-Radojka Živković - Ana i Marija Stojaković
37556 Views
-
KRUGOVI - Ljubodrag Obradović
111173 Views
-
Promocija časopisa PoezijaSRB broj 1. u Ćupriji
26989 Views
-
MIRIS BOŽURA - Ljubodrag Obradović - RTK
13062 Views
-
Mile Djurić - Ti si najlepša
13062 Views
-
Ljubodrag Obradović - Boginja
12868 Views
ПОРТАЛ ПоезијаСРБ
All Video - Player
|
04.08.2010. godine u Trbunju, kod Blaca, rodnom mestu Radeta Drainca, povodom obeležavanja njegovog rodjendana održana je po prvi put manifestacija *PESNICI DRAINCU U POHODE* koju su zajednički organizovali Kulturni centar Kruševac i Narodna biblioteka Raka Drainac iz Blaca. U Trbunju su govorili: Prof. Dr Tiodor Rosić, Prof. Dr Milisav Savić, Prof. Dr Branko Ristić, Ljubodrag Obradović, Moma Dragićević, Jelena Protić Petronijević, Nebojša Lapčević, Mića Živanović, Tomislav Simić, Miroslav Panić i Vitomir Jovanović Džogurda, a za muzički trenutak pobrinuo se Rade Košaninin na fruli.
Iste večeri u Kruševcu, u Klubu Kck, održano je književo veče istim povodom, sa istim učesnicima kojima su se pridružili i: Veljko Stambolija (koji je govorio prigodan tekst i svoju poeziju povodom obeležavanja 15 godina OLUJE - kada je 04.08.1995. godine, hrvatska vojska započela je akciju "Oluja" u kojoj je prognano oko 200.000 Srba, a oko 2.000 ih je ubijeno ili nestalo), Mr. Spasoje Ž. Milovanović, Jelena Djordjević, Svetlana Djurdjević i Dragoslav Djordjević. Pogledajte fotografije i osetite delić atmosvere.  Rodna kuća Radeta Drainca u Trbunju   |
|
U Galeriji Milića od Mačve u Kruševcu, Cara Lazara 8 i Kruševačkom pozorištu, 27.06.2010. godine u predvečerje Vidovdana, održan je muzičko-poetski triptih RASPETO KOSOVO, posvećen idiji da se se Kosovo i Metohija očuvaju u granicima Srbije. Pogledajte detalje...
 Akademski slikar Miloš Šobajić poklanja galeriji Milića od Mačve svoju sliku i obraća se prisutnima prigodnom besedom: Видовдан је дан када најбоље знамо ко смо и одакле смо, али још увек не знамо где идемо.
Тог дана, за Видовдан, једино што сви добро знамо јесте дa смо Срби. За Видовдан исто тако знамо да долазимо од оног кобног Видовдана 1389 године када смо изгубили државу, коју ни до данас још нисмо успоставили и стално се питам да ли је то зато што смо мање способни од осталих европских народа који одавно уживају у благодетима њихових суверенитета, или је наша судбина таква, па да је било који народ живео на овој раскрсници, не би био у стању да створи трајну државу и да се тако заштити од свакојаких агресија. Најзад, за овај дан Видовдана, знамо да још увек не знамо где тачно идемо и то је оно што све нас највише боли и плаши.
Сутра ћемо славити шест стотина двадесет и први Видовдан од оног најболнијег Видовдана којег се увек сећамо и у току тих дугих столећа смо ишли корак напред, па корак назад. Имали смо и неколико сјајних корака напред који су нас грејали у хладним ноћима. Данас смо опет у кораку уназад, немоћни да се супроставимо пре свега нама самима. Ја сам уверен да ћемо наћи снагу да се отргнем о злу које нас дави. Зато свима нама честитам овај Видовдан, дан који нас упозорава и подсећа да требамо да се посветимо озбиљном размишљању шта да урадимо да би најзад знали и где идемо. Милош Шобајић
 Gradonačelnik Kruševca mr Desimir Pavlović poklanja Milošu Šobajiću
monografiju galerije Milića od Mačve  Miloš Šobajić je poklonio galeriji Milića od Mačve i gradu Kruševcu svoju sliku: Bratislav Bata Milanović, Miloš Šobajić, Ljubiša Djidić, Ljuba Obradović i Nebojša Lapčević |
Идемо уз реку, низ реку,
путевима разним у дубоке ствари.
Кораци миришу на јесен,
на зрело сунце и увеле љубичице.
Нешто се догађа у нама,
циљеви нови смеше
и идемо уз реку, низ реку.
Због новог лета и новог муцања,
због животних радости,
играмо се сами,
кујемо златни сандук,
скијамо на леђима,
а нешто се догађа у нама,
нешто пролази поред и кроз нас,
мада јесен је одавно и магла.
Трапаво тапкамо у месту
и осећамо да то није оно,
да је срце веће, бол случајна,
а срећни завршетак иза угла.
ЈОВЧЕ
Може ли Јовче снове снити?
Може ли Јовче вино пити...
Може ли икад себе усрећити
и живот речју укротити?
Јовче се шета родном Жупом,
док благи ветрић чело му хлади.
Кад спокој влада душом,
тад и човек зна шта да ради.
Замирише кукурузна свила,
ветар је долином пронесе.
Младост проструји као сила,
и нико не може да је однесе.