Слободан Ценц,Витомир Јовановић Џогурда, Топлица Ђоковић, Др Милентије
Ђорђевић, Милан Вучићевић, Томислав Симић, Мића Живановић, Вељко
Стамболија, Мирослав Панић и Љубодраг Обрадовић

У прелепом амбијенту Пионирског парка у Крушевцу, у програму *ТРИ ПЕСНИКА - ТРИ ВОДИТЕЉА* који је организовао Културни центар Крушевац, 19.07.2012. године, могли су се чути прелепи стихови и одлична музика. Поезију су говорили песници: Слободан Ивановић, Љиљана Ивановић и Сандра Миладиновић, а за музику су бринули Бранислав Д. Симић и Милан Милетић. Да вече остане незаборавно допринели су и књижевни критичар Вељко Стамболија (који је говорио о песничком стваралаштву Сандре Миладиновић и водитељи Јелена Ђорђевић, Небојша Лапчевић и Љубодраг Обрадовић, као и  организатори и релизатори КЦК Марко Вишњић, Веркан Гвозденовић, Братислав Пршић, Елизабета  Муљић и Слободан Лазаревић и наравно уредник Рајна Алексић-Маринковић која брине о свим програма у *Дечјем центру пионирски парк*...

 

Три песника: Љиљана Ивановић, Слободан Ивановић и Сандра Миладиновић

ПРОМАШАЈ У левом оку цев у десном ружа жута Трн ме у промашај гурнуо док сам нишанио главу © Слободан Ивановић

ПЕСМА О РУЦИ КОЈА ЈЕ ПРЕСТАЛА ДА БРОЈИ ПРСТЕ Ксд год испружим Руку Увек нешто недостаје Линија живота Прекинута Линија љубави У наставцима Линија здравља Ту и тамо Губи на тежини Линија осмеха Ма шта је то Линије скупљене У петом прсту. © Љиљана Ивановић

ИГРА  Нисам, а да јесам, не бих марила! Хоћу, а да нећу, ја бих славила! Ноћи су ми бесане, дланови влажни, чини ми се, све је слично прикази! Но стварност се игра ко дете самном, маште на претек има, заразни смех шири, рукама маше и тапше! Волим, а да неволим, било би ми лакше!!! © Сандра Миладиновић

ТРИ ПЕСНИКА - ТРИ ВОДИТЕЉА: Јелена Ђорђевић, Слободан Ивановић , Небојша
Лапчевић, Љиљана Ивановић, Сандра Миладиновић и Љубодраг Обрадовић

КАКО СВЕ ЛЕТИ ! (Ускоро у часопису *ПУТЕВИ КУЛТУРЕ*)

Поштовани пријатељи, како све лети – дани, године, живот! Као да је јуче био 18 фебруар деведестдруге, када смо као установа проходали, а ево већ двадесет година заједно са Вама корачамо ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ, свесни да нашом делатношћу у Културном центру Крушевац нећемо променити свет, али свесни и чињенице да сваког дана, нашим програмима, активностима и остварењима, чинимо доста да свакодневни живот буде обојен културом, а самим тим лепши и срећнији.

Драго ми је што сам у прилици да Вас у овом уводнику подсетим на неке програме из нашег свакодневног рада, са жељом да Вам тако дочарам  визују која нас у раду води. Ми смо ето, ове године, тачније 28, 29, 30 и 31 марта, поводом 20 година Културног центра Крушевац успели да реализујемо 4 концерта које су приредили: Градски оркестар АВАНГАРДА, ХОР СРПКИЊЕ, ДЕЧЈИ ХОР НЕВЕН и ТАМБУРАШКИ ОРКЕСТАР ...

Више од сто учесника на тим концертима свакако су прави доказ (а доказивање је процес и потреба који трају) да су сви који имају идеје и желе да провере свој таленат стварајући уметничке вредности, добродошли у Културни центар Крушевац - јер ми имамо кадровске, техничке и просторне услове за реализацију скоро свих врста програма, а и вољу да их реализујемо.

Наравно, ЗЛАТНА КАЦИГА, међународни фестивал хумора и сатире је најзначајнији програм Културног центра Крушевац чији се сјај издалека види, али се ми поносимо и бројком од преко 1.000 других програма које Културни центар Крушевац годишње реализује, ако у програме рачунамо и биоскопске пројекције филмова...

Поносимо се и сарадњом, пре свега са оснивачем и са другим установама у култури и образовању, КУД-овима, бројним удружењима грађана, покретима, невладим организацијама, ученичким и студенским парламентима, војском Србије, певачким и рок групама, хоровима, уметницима и грађанима, јер сарадња је наш мото!

Дакле, Културни центар Крушевац је ту, спреман да све учини да час када ће *поезију сви писати*, када ће сви сликати... када ће сви компоновати, певати, играти, глумети... закуца одмах за све, пре свега за младе и бројне организације младих... И да из тог *покрета за културу* у нашим школама и секцијама  и на нашим *даскама које живт значе* проистекну врхунски ствараоци и дела...

И да многи од њих добију заслужене награде и признања широм Србије. Награде и признања су увек само мали знак пажње и подстрек ствараоцима да истрају у својој мисији оплемењивања света културом. Такве су и награде *18 ФЕБРУАР* и *СЛОВО ЉУБВЕ* којима Културни центар Крушевац покушава да се симбилично захвали онима без којих би свет културе био и сиромашнији и суморнији.

Награду *18 ФЕБРУАР* ове године су равноправно добиле Јелена Ивановић - уметница која својим дизајном лепоту стваралаштва истиче у први план и чини је пожељном и Љиљана Панић - уредница КЦК која својим преданим радом и осећајем за битно чини све да се *сјај* културе баш види...

Награду *СЛОВО ЉУБВЕ* добио је Живорад Милановић Маки, акадамски сликар који својим сликама и целокупним аганжманом показује да бољи свет постоји, само се треба потрудити и дати све од себе да и засија...

Зато, будите са нама! Пратите наше програме и пошаљите свој рад за часопис *ПУТЕВИ КУЛТУРЕ* (који од ове године подржава и Министраство културе Републике Србије). Јер, живот и култура корачају руку под руку!!!

Љубодраг Обрадовић

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ

Како песмом да мењам свет ?
Како римом да натерам цвет,
да мирише и остане леп ?
Како стих да запали тај преокрет ?

Како жеље да се веселе,
да јава не буде страва
и лепоте буду доброте,
а у прошлост оду страхоте?

Како љубав да отпочне лет,
како срећа да долети опет?
Како добро да победи зло
и како да дочекам то?

Хајде сад, да офарбамо јаву
и на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,
да од данас почне весеље.

Хајде, нек нас занос понесе,
да мењајући себе, мењамо све.
Немире нек прошлост однесе,
а ми свој да испевамо свет.

У филозофији поезије, кључно питање је одувек било: да ли се поезијом заиста може променити свет. Наравно на то питање одувек су скоро сви покушавали да одговоре, било потврдно, било одречно, или флоскулама које су негде озмеђу, али прецизног и сигурног одговора нема ни дан данас. И добро је што је тако. Добро је и за живот и за поезију и све оне који јој се понекад препусте...

На сајту www.poezijascg.com још од августа 2005 године песници Србије и расејања и свих ex-yu република покушавају да поезијoм избришу крхке границе које понекад постоје међу људима различитих вера, идеологија и политичких опција. Песници ту, ето већ 8 година безрезевно сеју свој песнички занос, очекујући да никне нови бољи свет, очекујући да процвета и занос моћних, уз који ће бити и могуће да се свет уистину промени и постане стварно слободан и праведан.

А на сајту www.poezijascg.com и на сличним сајтовима баш је доста оних којима тај песнички занос не недостаје. Неки од њих објавили су доста књига, неки нису ниједну и никад је неће ни објавити... А данас то објављивање штампаних књига готово да и није неопходност, јер данас су друга времена, интернет је осмо светско чудо које на неки начин укида новац и његову моћ да само изабранима отшкрине привилегију да своје стваралаштво ставе читаоцима на увид, а историји на пресуду...

Слобода стваралаштва је данас доступнија него икад. Можда нема хлеба за све, али свако може живети са поезијом и за њу, бар док је жив, а избрани песници и после... Исто важи и за све остале ствараоце у култури... Прочитајте зато неколико песама са сајта www.poezijascg.com које су од посетиоца и чланова сајта проглашене за најбоље у 2011-тој години и осетићете занос за променама који из њих исијава...

Љубодраг Обрадовић