POŽELIM DA GA SKLOPIM

Poželim da ga sklopim
ne bih li tako
uspjela da vratim onaj dan,
da ti ne dozvolim da pogriješiš,
da te ohrabrim da se ne sputaš.

Da vratim sunce na umorno nebo
 i postavim ptičije horove
na obližnje grmlje,
pa da uz zvuke himne
imaš snage da me zaustaviš,
da me ne izgubiš.

Da u tvom naručju slušam njen huk,
tužnu sevdalinku
o ljubavnicima iz vremena
kad se Grozdanin kikot još čuo.

Da koračam polako lisnim sagovima
i da u kori platana urežem tvoje ime
s pečatom vlastitog srca.
Da vratim vrijeme, grješnika starog,
da me opet svjetlost budi
vrišteći na me kroz murvinu krošnju.

Da ti priznam koliko te volim
i da ću zauvijek ostati tvoja,
samo tvoja,
ma koliko me otimali drugi.

Poželim da ga sklopim
i vratim onaj dan
u kojem sam nestala s tvojih ulica,
iz tvojih planova.

Dan nakon kojeg sam se skrivala
u besmislu postojanja
bez tvoje nježnosti.
Poželim da ga sklopim
ne bih li tako uspjela
da vratim onaj dan
u kome sam ti potpuno pripala,
da me svojom zoveš
i da smo jedno do kraja vremena.

Poželim da ga sklopim,
ali te onda ne bih vidjela
onakvog kakvog te želim,
vedrog, nasmijanog, sretnog,
okupanog tvojim kišama
i mirisima purpurnih đula.

Ne bih vidjela ruke
koje mi pružaš sa željom
da prepletenih prstiju trajemo k'o stijenje.
Ne bih vidjela ni suze tvoje
što se s vodama stopiše,
ni ruševine na duši tvojoj.

Poželim da ga sklopim,
ali neću, da ne ugasim iskru,
ni sjenu u njemu,
da ne ugasim tebe.

(C) Arijana Hinić

Kruševac, 06.12.2016.

Данас је посебан дан за Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ, односно за мене, Љубодрага Oбрадовића, као песника и председника удружења! Данас сам добио Видовданску похвалу града Крушевац за поетско стваралаштво и афирмацију крушевачке културе.

ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР


Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
На јави снови често изгоре

Добро је летети
Лети се и без крила
Само да је поред тебе
Она што је некад била

Добро је бити заљубљен
Тај нектар стално пити
Палити чежњу и страст
Али боље је љубљен бити

Добро је пронаћи своје место
Ко тражи увек пронађе
Ако ти смета светлост
Сачекај да сунце зађе

Добро је пронаћи мир
Кад немири душу прже
И брзо градити свој свемир
Јер живот се крати још брже

Добро је паметан бити
Мислити да све знаш
Али живот је често чудан
Хоће и оно што не даш

Добро је изазове преживети
Кругови су стално нови
Све што ти срце сад ремети
У будућност своју плови

Добро је пронаћи наду
И излаз кад је густо
Маштања сад ти краду
А без илузија све је пусто

Добро је живети
И кад живот губи чар
Своје јаде од свих скрити
Пронаћи срећу у себи бар

Добро је бити добар...

© Љубодраг Обрадовић

Borisav Bora Blagojević uručuje nagradu Ljubodragu Obradoviću


Ljubodrag Obradović govori pesmu

JASNOĆA

Pokošenim livadama šetam i sam pokošen životom.

Vetar sam, zdrobljen kosturima drveća.
Mrav sam, a splav me nosi, tuđom rukom vođen,
u carstva nepoznatih strahota.
Lud sam skoro i sit događaja lažnih, u svetu lažnom,
gde podlaci ližu čizme podlacima i dobro prolaze.
Gde poštene kičme i kad iskrivljene mole,
šut u zadnjicu dobiju i ništa više.
Sit sam života, a seno tako zanosno miriše
i pitanja nova nameće.

Smisao? Da li ga ima? Život ima draži? Ciljevi postoje?
Nadaj se, nadaj, poštena dušo.
I dođi, pohvali se, kad budeš čuo,
da tvoja sorta i tvoje bratstvo, nasmejani šetaju.