foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Његова посвећеност се огледа у свим сегментима културног и друштвно-политичог живота своје средине. Посебно је активан у Културном аматеризму и познат је као идејни творац и један од оснивача ФЕДРАРА - Фестивала драмског аматеризма Расинског округа, о чему сведочи и награда Културно просветне заједнице Крушевац за најбољег појединца у културном аматеризму Града Крушевца за такмичарску 2007/2008. годину. Добитник је и других бројних награда и признања, а посебно ваља истаћи награду 18 ФЕБРУАР коју је добио од своје установе Културног центра Крушевац за ангажовање у њеном раду, признање ПОВЕЉА за 40 година трајења и значења ФЕДРАСА из Малог Црнића и признање ПОВЕЉА КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ за афирмацију културног стваралаштва.

Такође, захваљујући његовој посвећености инициране су и манифестације: ЗА МИРИС БОЖУРА којом песници дижу свој глас за очување Косова у Србији песничком манифестацијом која се реализује широм Србије и Расејања; ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ у сарадњи са Културним центром ДРАИНАЦ и Народном библиотеком РАКА ДРАИНАЦ из Блаца; МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води, ПЕСНИЧКА ПРПОРЕЊА у Коњуху, ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА у Макрешану, ЋИРИЛИЦА У ТРЕБОТИНУ; програм НОСТАЛГИЈА у коме се Крушевљанима у сарадњи са Радио Крушевцом представљају културне вредности Крушевца...

Иницирао је и следеће програме: СЛИКАМО ЗА КЦК и циклус трибина КРУШЕВАЦ ПАМТИ које имају за циљ да подсете на значајна имена из историје Крушевца из области политике, спорта, културе, просвете, науке и сл...

Као директор КЦК дао је свој допринос идеји обнове сајма књига Расинског округа на коме се додељује награда РАСИНСКИ ЦВЕТ за најбољу књигу и издавача Расинског округа и успоставио и наставио међународну сарадњу Културног центра са установама културе у Бугарској (Хасково), Италији (Сан Бартоломео) и Црној Гори (Пљевља), отворио просторе КЦК-а за бројна удружења грађана у области културе (за фрулаше, хорове, градске оркестре, соло певаче, фолклор итд...

До сада је самостално објавио пет књига поезије: ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ, ЖИВЕТИ СЛОБОДНО, МИРИС БОЖУРА, БОГИЊА, КРУГОВИ и УКРОТИТИ ЕТАР. Песме су му објављиване и у бројним заједничким књигама и часописима у Србији и ван земље. Покренуо је часопис за поезију ПоезијаСРБ и до сада уредио 7 бројева…

Оснивач је и власник сајта www.poezijascg.com који окупља преко 600 песника из Србије и света, које спаја идеја да се и "песмом може мењати свет", а који је већ прерастао у портал поезије (можда најбољи у Србији) са следећим садржајима: www.poezija.rs (поезија коју песници, чланови портала, самостално постављају); поезија.срб (официјелни сајт Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ); www.poezija.in (поезија аутора)... Поред представљања поезије на сајту и виртулног дружења песника из Србије и расејања, чланови сајта имали су до сада преко 30 дружења широм Србије (Београду, Крушевцу, Треботину, Грзи, Параћину, Ћуприји, Шиду, Алексинцу, Брусу, Ћићевцу, Трбуњу, Лесковцу...), а објавили су и седам зборника поезије: ПРВИ ПУТ, ЉУБАВНИ рецеПАТ, ВЕТРЕЊАЧА, ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА, ЗА МИРИС БОЖУРА, ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА и ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ.

Посебан дан за њега "и тачка на i" је свакако 17.09.2012. године када је са групом крушевачких песника оснивао Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и тако свом ентузијазму и преданом раду на ширењу домашаја поезије дао прави и потребан оквир.

Ево шта је Др Велибор Лазаревић - идејни творац многих манифестација, али и песничке манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се сваке године одржава на скели, укотвљеној на средини Мораве уз светлост Месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком, написао о Љубодрагу Обрадовићу и његовом стваралаштву.

Др Велибор Лазаревић: УКРОТИТИ ЕТАР - Културна повесница крушевачког краја

Може се рећи: увек када је реч о некој књизи, реч је о човеку. У овом случају, без обзира ком жанру приписали књигу УКРОТИТИ ЕТАР, у њој можемо читати о духовном лику Љубодрага Љубе Обрадовића. Пред нама је једна импресивна збирка записа, приказа књига, културних догађања, рецензија…, УКРОТИТИ ЕТАР из пера Љубодрага Љубе Обрадовића, оснивача, иницијатора, саучесника бројних манифестација и културних акција у крушевачком крају, али и шире од тога.

Човека који је деценијама био на изворишту, у матици културе књижевности и стваралштва уопште. Он је својим преданим радом укидао провинцију и усправљао културне светионике у Крушевцу, Треботину, Жабару, Белој Води, Макрешану, Коњуху, Трбуњу и сам Бог зна где још. Носталгично је годинама чувао памћење на људе и догађаје, као директор Културног центра Крушевац, али и изван те функције. Успостављао је међународну културну сарадњу Крушевца са Хасковом у Бугарској, Сан Бартоломеом у Италији, Плевљима у Црној Гори.

Иако није из те струке, основао је сопствени интернет сајт на коме је промовисао мале-велике људе из провинцеје, за које се иначе не би ни чуло. Само на том плану уздигао је величанствену духовну вертикалу. Од оснивања 2005. до 2017. године било је 14.409.769 прегледаних страница сајта. Сада се на његовом сајту ПоезијаСРБ налази преко 12.000 објављених песама, а око 600 песника на њему објављује своју поезију. Из свега поменутог проистекло је и оснивање Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ, које је под његовим руковођењем организовало бројне песничке сусрете, али и богату издавачку делатност, која је изнедрила и објединила српске песнике са свих континената.

Оно што је Љубодраг Обрадовић годинама стрпљиво исписивао на интернету, сада се нашло међу корицама ове књиге, како каже етар је сада укроћен. Око 40 књижевних стваралаца и културних прегалаца и 7 поетских зборника преплетено је и сплело се у једну питку приповест о тежњи једне генерације да садржајно и стваралачки живи и траје упркос разним недаћама. Пред нама се као на филмском платну смењују драги ликови наше културе и уметности, виде се и препознају њихова вредна дела и једно време.

Ово дело је зато својеврсна културна повесница крушевачког краја и шире од тога.

И зато, хвала Љуби Обрадовићу, што нас је све скупа и појединачно, овековечио у свом стваралачки надахнутом, пријатељском и добронамерном албуму. Хвала и на времеплову који ће остати иза нас.


Напомена: Ову биографију су написали Спасоје Ж. Миловановић и Љубодраг Обрадовић. Прва верзија је објављена у приказу Спасоја Ж. Миловановића за књигу БОГИЊА.

Стваралаштво и натписе о активностима Љубодрага Обрадовића можете пронаћи на линковима:

In order to view this object you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player