KORNJAČA

Odavno koračao nisam,
ulicama velegrada.
Kornjača sam zaspala,
a još se nečemu nadam.

Kako sve leti,
dani, godine, život...
Nikako da se setim,
šta mi se to lepo dogodilo.

UVEK SAM


Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide.

Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi se rada ne stide.
Ljudi svojim putem žmure.
Bledi na zapadu nada.

VARKA

Tren ponekad ne prolazi,
mirisi lipa nose nas lako.
Oh, kako želim da te mazim,
lice uz lice, usne na usne, polako...

 

Oh, kako želim muziku u nama,
preludije i ono tiše, tiše...
Oh, kako lebdim dok nas tama,
obavija sve više i više...

Prolaz za ljude čestite,
napravite molim!
Danas moćne svi štite,
a niko ih iskreno ne voli.

Moja su očekivanja talog,
svet i dalje novac vrti.
Nada, zaklopljen je katalog,
u kome se šut, nešto prti.