Аутор Ljubodrag Obradović
У организацији Књижевног клуба Велимир Рајић из Алексинца 30.11.2012.године у Центру за културу и уметност у Алексинцу је одржана промоција књиге Миће Живановића *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА* коју је објавио Културни центар Крушевац. Поред аутора у промоцији су узели учешће и Светлана Биорац-Матић - председница КК Велимир Рајић из Алексинца, Борисав Бора Благојевић - председник КК Душан Матић из Ћуприје, Љубодраг Обрадовић - главни и одговорни уредник Културног центра Крушевац и музичари Милан Милетић и Бранко Симић. Промоцији је присуствовао и председник општине Алексинац Ненад Станковић.

Интересантно је да је ово прва прва промоција књиге Миће Живановића *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА*, а друга је заказана од стране издавача књиге Културног центра Крушевац за 13.12. 2012. године у Белој сали КЦК у Крушевцу и замишљена је тако да сама поезија биде у центру пажње. А биће и музике... Оно чега сигурно неће бити, то је дуга прича критичара о поезији и о ономе шта је писац хтео да каже, јер по Мићи  поезија о себи најбоље говори сама...  

Мића Живановић говори своје стихове

ПОДВУЋИ ЦРТУ

Данима је моја душа у нереду,
ни пијан ни трезан, некако пометен,
лутам већ уморан. Тражим лек свом једу
и хоћу да ноћас будем неометен.

Па те зато молим кафеџијо брате,
кључеве баци, у зору ти враћам,
а нека се ноћас на мој рачун пије,
имам прави разлог, за све пиће плаћам.

Одавно се знамо, стари смо другари.
О животу скоро сви мислимо исто,
а због чега вреди живети у ствари,
е ту нешто фали, ту нисмо начисто.

Нек се вино точи, пије без престанка,
а свануће роде нек причека мало.
Ти слободно дремај и не питај ништа,
до истине праве само ми је стало.

А страшно се плашим правога сазнања,
јер истину болну већ ми душа слути.
Болнија истина од сваког незнања,
још више би могла разум да помути.

Да ли је то песма или љубав жене,
пријатељ до гроба или дукат жути,
тренутак заноса, косе расплетене,
ил тишина гробна када све заћути.

Ил је то тренутак твојега весеља.
кад подвучеш црту и наплатиш своје.
Видећу у зору мамуран и пијан,
гледајући тебе, док се паре броје.

Опасно би било да си ти у праву,
ти што најстрасније грлиш свој иметак.
Где је онда љубав, шта је са сновима,
зар да крај нам буде животу почетак.

Због чега смо онда певали и пили,
величали љубав и лепоту жене.
Зар смо осим тебе, сви ноћас губили...
Не сме то да буде истина за мене.

Испало би да сам живео узалуд,
у своме бунилу ко у неком рају.
Љубав је богатство пријатељу стари,
а не твоје ноћи с рачуном на крају.

© Мића Живановић
Опширније: У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА - Мића Живановић - АЛЕКСИНАЦ 2012.
Аутор Ljubodrag Obradović

У Музеју вина и Виноградарства у Александровцу 15.11.2012. године одржан је програм под називом *КАРАИКАТУРА, АФОРИЗАМ И ВИНО, СЛАЖУ СЕ ФИНО* који је осмислио Гвозден Ђолић, директор Музеја. Наравно, Културни центар Крушевац је у оквиру свог настојања да ЗЛАТНA КЦИГA светли и изван Крушевца, подржао настојање и жељу Музеја вина и виноградарства да у свом непоновљивом уметничком кутку прикаже стваралаштво карикатуристе Горана Ћеличанина из Варварина и афористичара Јована Арсића Јовче из Бобота. Оно што поред жупског поднебља спаја ова два врсна ствараоца је свакако и поменути Међународни фестивал хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА (који ће се по 21 пут одржати 1 априла 2013 године у Крушевцу), на коме обоје активно учествују .


Горан Ћеличанин, Вељко Стамболија, Јован Арсић Јовче, Ивко Михајловић


Љубодраг Обрадовић

ЈОВЧЕ

Може ли Јовче снове снити?
Може ли Јовче вино пити...
Може ли икад себе усрећити
и живот речју укротити?

Јовче се шета родном Жупом,
док благи ветрић чело му хлади.
Кад спокој влада душом,
тад и човек зна шта ради.

Замирише кукурузна свила,
ветар је долином пронесе.
Младост проструји дамарима,
и нико не може да му је однесе.

Мирише Јовче мирисе живота,
који брежуљцима струје...
И зна вечна је то лепота,
коју зрикавац испевљује.

 Јовче узбере свој грозд,
кола крцкају препуна...
Жупом запева дрозд,
док сија вечерња луна.

Јовче тад у комину ускочи,
да вино из грожђа потече.
И док се живот ко на сламку точи,
срећа и спокој ко дукати звече.

Може Јовче снове снити,
може и своје вино попити
и жаоком срж проблема погодити...
Али стварност неће променити!

© Љубодраг Обрадовић


Гвозден Ћолић

Опширније: КАРИКАТУРА, АФОРИЗАМ и ВИНО, СЛАЖУ СЕ ФИНО - ЈОВЧЕ И ПРИЈАТЕЉИ
Аутор Ljubodrag Obradović

Одакле да почнем. Па од почетка рекао би Шика. Ајде да га послушам. А где је у овој причи почетак???

Можда, 10. новембра 2011. године у Белој сали КЦК када је у организацији Културног центра Крушевац одржана је промоција Лексикона народних поређења трстеничког краја под називом *КИ* Милоша Милошевића Шике. Промоцију је тада осмислила и водила Лидија Ужаревић, а о књизи су говорили Радошин Зајић и Др Велибор Лазаревић. Ја сам тада седео у првом реду и уживао баш КИ ви сад.

А ево данас 9 новембра 2012 године, 365 дана после, опет Бела сала КЦК и опет промоција Шикине књиге КИ, овај пут сценска, да буде нешто ново. Па ко је бре тај Шика из Грабовац па да има две промоције у КЦК, КИ да је РОКИ. Али ако је он КИ РОКИ догураће зачас до 6-те промоције и побиће све нас КИ грањом. Ајд да је бар Rocky Balboa т.ј. Шики Балбао млатнули би и њега по неки пут па би нам било лакше.

Овако, Устопрчио се ки да е његов цео Трстеник. КИ да је народни херој.

А није! Он је само херој пера који је успео да се у све жанрове стваралаштва умеша КИ да је дијамант маргарин па се у све ДОБРО меша!



Кад Шика подигне прст
Опширније: КИ - Лексикон народних поређења трстеничког краја
Аутор Ljubodrag Obradović
У галерији Беле сале КЦК 24.10.2012. године у 19:00 одржана је изложба слика *СЛИКАМО ЗА КЦК*,  коју је отворила Маја Олић, уредница КЦК, а затим је у 19:30 у Белој сали КЦК одржан незабораван поетско-музички програм *ВЕЧЕ СА ВИОЛЕТОМ АЛЕКСИЋ*. У поетско музичком програму који је осмислила и водила Јелена Ђорђевић, представљено је песничко стваралаштво Виолете Aлексић, а у програму су учествовали и њене колеге песници Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Тања Милојевић и музичар Мики Петровић.

 
Љубодраг Обрадовић, Виолета Алексић, Светлана Ђурђевић и Тања Милојевић

A NEMA TE

Opet te nema ...

Uzalud pitam lutalice noći gde se tvoje stope kriju
i lažem kad kažem da svejedno mi je,
samo sebe i druge zavaravam ...

Nema te,
ni u mračnim ulicama tudjih tajni,
ti se uvek vešto od mene kriješ,
dok te ja očajnički tražim,
kad teško mi je,
tebe opet,
u inat meni,
nema ...

© Violeta Slkica Aleksić


Љубодраг Обрадовић

U POEZIJI JE TO TAKO - stihovi te dirnu, il te ne dodirnu!

Oduvek je bilo pesnika koji su savršeno znali da se pesmom ne može promeniti svet, ali to sebi nikad nisu hteli da priznaju i svim svojim bićem su verovali da je to ipak moguće i ta vera i nada ih je u životu vodila i pokretala na velika pregnuća i stvaralaštvo... Violeta svakako spada u tu grupu odabranih pesnika koji žive za umetnost, pa otvoreno i kaže VIVA LA ARTE, u uvodnoj reči svoje knjge poezije *NEGDE U MOJOJ PESMI* !

Jer činjenica je da poezija u sebi ima snagu da one koji u nju veruju i prepuste se njenim čarima, ponese  i uznese u jedan bolji, sanjani svet, u kojem je i sam život onaj sanjani i samim tim prihvatljiv!

Ja lično, oduvek sam verovao da je neko pesnik ako napiše samo jednu pravu pesmu! A kada mi je Jelena predložila da pročitam neke od pesama Violete Aleksić i pripremim se za učešće u ovoj promociji, nasumice sam izabrao desetak pesama, iskopirao ih i prepustio se čari isčitavanja i isčekivanja koji će me vetar iz njih poneti. Večeras znam da je Violeta pesnik...

Zašto ti pričam svoju priču?
Hoćeš li zaista razumeti o čemu zborim,
da li ćeš shvatiti kad usporim,
svoj korak na utrci,
ovog sunovrata!?

Ne volim sažaljenja
i ne trebaju mi lažne ruke prijateljstva
na ramenu.
Ništa to ne menja!
To su samo reči rečene,
u vetar uzaluda na kamenu!

Jer u poeziji je to tako, stihovi il te dirnu, il te ne dodirnu!!! Što se mene tiče, priznajem, poezija Violete Salkice Aleksić, je prostrujala mojim venama i svrstala me u obožavace koji će rado iščitavati njene stihove i otvoriti vrata sajta PoezijaSCG, čiji sam ja vlasnik i urednik, za lepotu i sjaj koji iz Violetine poezije zrači.

U to ime želim da i sve Vas ponese lepota ovog trenutka i dubina koja zrači iz jednostavnih i jasnih stihova i da Violetu nagradite aplauzom da istraje na putu kojim je krenula, a to je put u srce umetnosti, što joj i ja najiskrenije želim! ŽIVELA UMETNOST!!!

Ljubodrag Obradović
Изговорено на промоцији књиге *НЕГДЕ У МОЈОЈ ПЕСМИ* 28.07.2011. године
Опширније: ВИОЛЕТА АЛЕКСИЋ & СЛИКАМО ЗА КЦК 2012.
Аутор Ljubodrag Obradović
Категорија:

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ

Како песмом да мењам свет ?
Како римом да натерам цвет,
да мирише и остане леп ?
Како стих да започне тај преокрет ?

Како жеље да се веселе,
да јава не буде страва
и лепоте буду доброте,
а у прошлост оду страхоте ?

Како љубав да отпочне лет,
како срећа да долети опет ?
Како добро да победи зло
и како да дочекам то ?

Опширније: КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ