Ви сте овде: Home
Поштовани песници и посетиоци, ја сам Љубодраг Обрадовић. Уредник сам овог сајта и председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ.
Овде можете прочитати изводе из моје биографије и моју одабрану поезију... Многи песници мисле да се поезијом може мењати свет, а ја се надам се да ћемо на Порталу ПоезијаСРБ то заједно и чинити...
ПоезијаСРБ
pesnik@poezija.rs
ПОРТАЛ ПоезијаСРБ
Почетна
СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ
СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ
Све реке, неумитно, ка ушћу теку,
а таласи полако жеље односе.
Никако да загазимо у исту реку,
и схватимо шта таласи доносе.
Све мислимо, променићемо свет,
неосвојиво као на тацни лежи.
И ето, спотакнемо се опет,
проклетство од нас не бежи.
ОТИШЛИ СУ
ОТИШЛИ СУ…
Отишли су многи наши,
отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа,
са селом жал да подели.
Отишле су наше снаше
и одвеле ближње своје.
Што је скупо, то се плаћа!
Судбину и мени кроје.
Остале су празне куће
и дворишта у корову.
А огњиште није вруће
и не пече нико проју.
Ветрови селом дувају,
на крову цреп се ломи.
Пси за газдом завијају,
нема никог’ да их удоми.
Заруделе трешње ране,
нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране,
нема оних што им бране.
Њиве неоране стоје,
све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје,
све нас чека зла судбина.
Oпустело моје село,
док поглед може да допре.
Прође понекад опело,
кад у селу неко умре.
Отишли су многи наши,
Отишли су у свет бели.
Нико се никад не враћа,
са селом бол да подели.
Док се они тамо куће,
кости предака их зову.
Да обнове земљу своју
и узору бразду нову.
све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје,
све нас чека зла судбина.
Oпустело моје село,
док поглед може да допре.
Прође понекад опело,
кад у селу неко умре.
Отишли су многи наши,
Отишли су у свет бели.
Нико се никад не враћа,
са селом бол да подели.
Док се они тамо куће,
кости предака их зову.
Да обнове земљу своју
и узору бразду нову.
© Љубодраг Обрадовић
На почетку (а и на крају) овог чланка можете преслушати и аудио верзију песме ОТИШЛИ СУ из књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића, као и 3 народне песме у извођењу вокалних солисткиња Јоване Обрадовић и Кристине Дамњановић уз пратњу хармоникаша Илије Обрадовића на хармоници. Књигу ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића можете поручити на линку поезија.срб
КОЛИКО МУКА
КОЛИКО МУКА
Колико мука још да издржимо.
Колико суза мајке да пролију.
Облаци свест би да покрију,
а за слободу ми се боримо.
Сви имамо своје снове
и знамо да их имају и други.
Слобода сад свако биће зове,
за слободом данас свако жуди.
Колико ветра још да продува,
колико олуја да протутњи.
Србија се од данас разумом чува.
И поносом уместо црних слутњи.
© Љубодраг Обрадовић
ЈАСНОЋА
ЈАСНОЋА
Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.
Ветар сам,
здробљен костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме носи,
туђом руком вођен,
у царства непознатих страхота.
Луд сам скоро
и сит догађаја лажних,
у свету лажном,
где подлаци лижу чизме подлацима
и добро пролазе.
Где поштене кичме
и кад искривљене мoлe,
шут у задњицу добију
и ништа више.
Сит сам живота,
а сено тако заносно мирише
и питања нова намеће.
ТРАГ СВЕТЛОСТИ - Љубодраг Обрадовић
Аутор слике Дијана Обрадовић
ТРАГ СВЕТЛОСТИ
Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости...
Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.
Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!
Jom Webplayer - Search
In order to view this object you need Flash Player 9+ support!
