Proces nastajanja slike

IZBJEGLICE

Otišli su
I ostavili sve
I vrbake i trnjake
I riječna ogledala
Iznad kojih su ruse kose češljali

Otputovali su bez torbe
Bez pasoša i ličnih dokumenata
Izgubili su i lice i naličje
Ponijeli su jedino sebe
Ogrebane, očešane, kontuzovane

Ništa nisu imali ponuditi
Osim lišća u džepovima
I trnja u kosi

Bože, ko će ih primiti
Tako obeskućene i obezimljene

(C) Veljko Stambolija


Veljko Stambolija govori svoje stihove

Galerija fotografija sa Poetsko-muzičkog prgrama na jezeru ćelije održanog 06.08.2010.godine
u okviru umetničke naseobine *MOLITVE NA JEZERU*


Frulaši udruženja *Adam Milutinović* iz Kruševca


Publika

Jelena Protić-Petronijević govori svoju poeziju...

U NOĆI KAD BAGREM MIRIŠE

Teško je biti sam
U noći kad bagrem miriše
Kad prolećni vetar tajno
U tami pomera mlado lišće

Teško je biti sam
U noći koja je puna mladosti
Kad se radjaju nove ljubavi
Pale vatre
Stvaraju strasti

Teško je biti sam
U majskoj noći kraj
Otvorenog prozora
Kad svaka ruka
Ruku traži
A tvoja nikom
Nije potrebna

Usne se grče
Duša plače
Odlazim u mrak
Zbog mene
Noćas niko ne uzdiše
I niko neće da me sanja
Osećam samo
Bagremov miris
I znam da sam sama
Sama

(C) Jelena Protić-Petronijević


...a zatim muzika sa frule...


...pa Svetlana Djurdjević sa svojom poezijom...

SAN


Ponekad, - ali samo ponekad -
poželim da sam rodjena na
nekoj drugoj planeti;
da sam u nekom drugom svetu
koji je u suštini
deo mene,
u svetu gde nema laži
i kajanja.

Ali, setim se da je san varka,
luda lepa lagarija za neodlučne
i slabe,
i zaboravim to.

Katkad, - ali samo katkad -
pomislim da sam boginja
koja lebdi iznad bludne reke umiranja
stešnjene kanjonom zlobe i
zavisti.

Ali, setim se da je san
opojna droga za sebičnjake
i kukavice, i zaboravim to.

Često, - ali vrlo često -
živim u snu satkanom od
 magičnih i toplih boja,
koji je samo čaroban štapić
dobre vile u stanju da stvori.

Ali znam da su snovi iluzija za
ljude čije je srce kosmos beskrajan,
i patim zbog toga.

(C) Svetlana Djurdjević


....i ponovo frula...


...pa Ljuba Obradović i njegova pesma

BOGINJA

Oko tebe vrti se svet...
Mladost, ljubav i prilike...
Ti naprosto opijaš
slikajući slike,
u kojima i kraj
svoj beskraj ima!

Oko tebe blješti sjaj,
milion srca sluti sreću...
Oko tebe lampioni,
svi šampioni,
i nada da oka ti odsjaj
zaboraviti nikad neću...

Slobodno skoči,
sve kočnice otkoči...
Život je slep,
kad si tako lepa
po suvom dok plivaš,
u mirisima uživaš,
sve skrivaš,
a smisao otkrivaš...

Slobodno čizmom
zgazi cvet, koji rudi za greh,
i osmehom ih oteraj u očaj...
Neka na kolenima čekaju raj!

Ne, nemoć nije kraj želja,
na svakom uglu,
na svakom prstu,
niče buket prijatelja,
stotinu i jedan,
i svako ostaje žedan...

Klize suze, misli lete,
a nikako opčinjeni da se sete,
zbog čega ih čežnja lomi,
zbog čega im srce zebe,
ni zašto se uvek voli,
ona koja gazi cvet
i sve koji zrače...

Oko tebe vrti se svet...
Sreća lebdi na krilima...
Zašto svima zalediš srce,
a hepiend ti zrači u očima...

(C) Ljubodrag Obradović


I TAKO: RED MUZIKE, RED POEZIJE... DO DUBOKO U NOĆ!


Miško, Ljuba i Goran


Slika nastala na koloniji


Maky daje instrukcije mladom slikaru


Veljko Stambolija


Umetnička naseobina *MOLITVE NA JEZERU*


Odlazak po namernice na drugu stranu jezera

Pogledajte i reportažu МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ - ФРУЛА И ПОЕЗИЈА