^На врх стране

  • 1 КРУГОВИ...
    Лете кругови око мене, на вртешци врти се мој свет. Зашто другима срце зебе и боли их сваки мој успех? ...
  • 2 КРУГОВИ...
    ...Зашто живот свој ритам има, а мој већ ко стари вергл шкрипи? И како даље сам да пливам, кад ми спокој у чемер кипи?...
  • 3 КРУГОВИ...
    ...Сваког дана изазов већи, летим ко пчела на нови цвет! Ко ће мене сад да усрећи, кад немир мој врти цео свет?...
  • 4 КРУГОВИ...
    ...У даљини тутњи олуја, душа ми је струна на ветру. Куд ме носи животна струја, зна ли ико на овом свету?...
  • 5 КРУГОВИ...
    ...А сећање светлост избледи... Кругови се крате и прете. Сад се и моје срце леди, сви који лете, једном слете!
ИН

Уживајте у поезији


ПоезијаИН

Поезија Љубодрага Обрадовића

ХИТ ВИДЕО

ПРЕТРАГА САДРЖАЈА

U restoranu Koliba u Kruševcu 28.07.2011. godine sa početkom u 20:30  održano je Poetsko-Muzičko veče *NEGDE U MOJOJ PESMI* pesnikinje Violete Salkice Aleksić... Za muzički trenutak pobrinuo se Miki Petrović, poznati kruševački muzički umetnik... Učestvovali su pesnici: Ljuba Obradović, Spasoje Ž. Milovanović, Svetlana Djurdjević i autorka Violeta Aleksić... Ovo veče zajednički su organizovali Kulturni centar Kruševac i Restoran *KOLIBA*, a sve je osmislila i nadahnuto realizovala Jelena Djordjević - organizator KCK... Pa izvolite, pogledajte kako je to bilo i  uživajte...


Violeta Salkica Aleksić i Jelena Djordjević

A NEMA TE

Opet te nema ...

Uzalud pitam lutalice noći gde se tvoje stope kriju
i lažem kad kažem da svejedno mi je,
samo sebe i druge zavaravam ...

Nema te,

ni u mračnim ulicama tudjih tajni,
ti se uvek vešto od mene kriješ,
dok te ja očajnički tražim,
kad teško mi je,
tebe opet,
u inat meni,
nema ...

© Violeta Slkica Aleksić


Ljubodrag Obradović govori o knjizi *NEGDE U MOJOJ PESMI*
pesnikinje Violete Salkice Aleksić...

U POEZIJI JE TO TAKO - stihovi te dirnu, il te ne dodirnu!

 

Oduvek je bilo pesnika koji su savršeno znali da se pesmom ne može promeniti svet, ali to sebi nikad nisu hteli da priznaju i svim svojim bićem su verovali da je to ipak moguće i ta vera i nada ih je u životu vodila i pokretala na velika pregnuća i stvaralaštvo... Violeta svakako spada u tu grupu odabranih pesnika koji žive za umetnost, pa otvoreno i kaže VIVA LA ARTE, u uvodnoj reči svoje knjge poezije *NEGDE U MOJOJ PESMI* !

Jer činjenica je da poezija u sebi ima snagu da one koji u nju veruju i prepuste se njenim čarima, ponese  i uznese u jedan bolji, sanjani svet, u kojem je i sam život onaj sanjani i samim tim prihvatljiv!

Ja lično, oduvek sam verovao da je neko pesnik ako napiše samo jednu pravu pesmu! A kada mi je Jelena predložila da pročitam neke od pesama Violete Aleksić i pripremim se za učešće u ovoj promociji, nasumice sam izabrao desetak pesama, iskopirao ih i prepustio se čari isčitavanja i isčekivanja koji će me vetar iz njih poneti. Večeras znam da je Violeta pesnik...


Zašto ti pričam svoju priču?
Hoćeš li zaista razumeti o čemu zborim,
da li ćeš shvatiti kad usporim,
svoj korak na utrci,
ovog sunovrata!?

Ne volim sažaljenja
i ne trebaju mi lažne ruke prijateljstva
na ramenu.
Ništa to ne menja!
To su samo reči rečene,
u vetar uzaluda na kamenu!

Jer u poeziji je to tako, stihovi il te dirnu, il te ne dodirnu!!! Što se mene tiče, priznajem, poezija Violete Salkice Aleksić, je prostrujala mojim venama i svrstala me u obožavace koji će rado iščitavati njene stihove i otvoriti vrata sajta PoezijaSCG, čiji sam ja vlasnik i urednik, za lepotu i sjaj koji iz Violetine poezije zrači.

U to ime želim da i sve Vas ponese lepota ovog trenutka i dubina koja zrači iz jednostavnih i jasnih stihova i da Violetu nagradite aplauzom da istraje na putu kojim je krenula, a to je put u srce umetnosti, što joj i ja najiskrenije želim! ŽIVELA UMETNOST!!!

Ljubodrag Obradović


Spasoje Ž. Milovanović je izgovorio sledeće stihove


KOLIBA

Dobro veče kolibo, nisi me još zaboravila?!
Ja sam onaj pegavi momčić,
što svojim glasom donesoh novost u tebe.
Ostario sam, već odavno mi niko nije tepao kao detetu,
lutao sam, moja kolibo po mnogim palatama srebra
i nudiše mi velik bogatluk da budem deo njih,
u svakoj bejaše hladno.
Srebro ne ume da greje kao što zna oganj,
na sred unutrašnjosti tvoje,
gde smo svi skupa jeli iz jedne posude.
Pa i ako u tebi, odavno već,
više niko ne kiti prostor sjajem glasova,
često sam sanjao drvene perde gde se ko deran verah.
Stari krevet i kolevka, moja prva radost
i tvoja dobrodošlica mom rodjenju,
hiljade udobnih dušeka nisu mogli zameniti,
meku tvrdoću otomana mog detinjstva ..
Dobro veče kolibo, moj jedini i najdraži dome,
hvala ti što me škripom svojih zardjalih vrata,
primaš u svoja nedra.
Hvala ti što si sačuvala sve ono što mi je značilo.
Vraćam ti se usahao,
od bednog sjaja svog dragog kamenja,
vraćam u zrakastu toplinu prašine tvoje,
što me je čekala verno,
svih ovih godina.

© Violeta Salkica Aleksić


Ljubodrag Obradović


Violeta, Jelena i Svetlana Djurdjević


Violeta Salkica Aleksić i Jelena Djordjević


Za muzički trenutak pobrinuo se Miki Petrović


Violeta Salkica Aleksić i Jelena Djordjević






PLAKAT

In order to view this object you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player
Copyrigcht © 2013 PoezijaIN