^На врх стране

  • 1 КРУГОВИ...
    Лете кругови око мене, на вртешци врти се мој свет. Зашто другима срце зебе и боли их сваки мој успех? ...
  • 2 КРУГОВИ...
    ...Зашто живот свој ритам има, а мој већ ко стари вергл шкрипи? И како даље сам да пливам, кад ми спокој у чемер кипи?...
  • 3 КРУГОВИ...
    ...Сваког дана изазов већи, летим ко пчела на нови цвет! Ко ће мене сад да усрећи, кад немир мој врти цео свет?...
  • 4 КРУГОВИ...
    ...У даљини тутњи олуја, душа ми је струна на ветру. Куд ме носи животна струја, зна ли ико на овом свету?...
  • 5 КРУГОВИ...
    ...А сећање светлост избледи... Кругови се крате и прете. Сад се и моје срце леди, сви који лете, једном слете!
ИН

Уживајте у поезији


ПоезијаИН

Поезија Љубодрага Обрадовића

ХИТ ВИДЕО

ПРЕТРАГА САДРЖАЈА

Поводом 1.априла, Светског  дана шале, у биоскопу „Крушевац“, 01.04.2022. године одржано је завршно вече Међународног фестивала хумора и сатире „Златна кацига“, на коме су додељене награде и признања. Организатор манифестације је Културни центар Крушевац, а покровитељ Град Крушевац. Ове године Фестивал “Златна кацига” је прославио свој јубилеј – тридесет година постојања. Завршно вече и уручивање награда одржани су, традиционално, првог априла, на Светски дан шале и  рођендан највећег српског комичара свих времена Крушевљанина Миодрага Петровића Чкаље




Завршно вече Фестивала је отворила директор Културног центра Виолета Капларевић


Након директорке Културног центра, публици се обратила градоначелник Јасмина Палуровић


Поводом три деценије постојања, тема овогодишњег Фестивала је управо ЈУБИЛЕЈ. Пуних тридесет година Крушевац окупља духовите људе из читавог света који својим радовима у форми карикатура, афоризама, песама, прича покушавају да реше енигму шале и хумора и приближе их јавности.

Ове године, 225 аутора из 46 земаља света послало је 453 карикатуре, 20 прича, 23 песме и 715 афоризама. О квалитету радова у писаној форми одлучивали су Александар Стојадиновић, Саша Милетић и Братислав Костадинов. Жири за ликовну форму чинили су Дарко Дрљевић, Саша Димитријевић и Бранислав Миљковић.


Јубиларну Златну кацигу за причу „Јубилеј орангутана“по одлуци стручног жирија, добио је Драгиша Павловић Расински из Крушевца за причу ЈУБИЛЕЈ ОРАГУНТАНА.
 
ЈУБИЛЕЈ ОРАНГУТАНА

Пошто је сачекао да присутни орангутани заузму своја седећа и висећа места на гранама џиновског дрвећа манграве, председавајући орангутан Ајмун викну са врха највишег дрвета:

- Браћо мајмуни! Као што знате, окупили смо се да прославимо милион миленијума од постанка наше врсте. Прашумом Борнеа проломио се френетичан аплауз, који је дуго одзвањао кањонима реке Брунеја.

Пошто је сачекао да аплауз престане, Ајмун упита: - Да ли смо сви ту?

- Јесмо - одговори његова заменица Бајмунка. Недостаје једино Вајмун, има данас представу у једном циркусу у оближњем граду.

- Шта?! - дрекну председавајући Ајмун. - Зар данас, на овај највећи празник у историји мајмунологије, он ради? И уопште, зна ли тај несрећник куда то води. Он као да није чуо за Дарвина и његову теорију да је рад од мајмуна створио човека.

- Ма нема бојазни од тога - добацио је неко из масе - данас је обрнуто, људи се претварају у мајмуне.

Пошто утиша настали жагор и смех, Ајмун се обрати Гајмуну, најбржем орангутану у чопору:

- Отрчи до тог циркуса и реци том глупом Вајмуну да сместа напусти посао. И обавезно да се вакцинише против ковида, можда су га људи заразили. Гајмун је само климнуо главом, а затим скочио са дрвета и нестао у прашуми.

У моменту када је председавајући Ајмун намеравао да настави своје обраћање скупу, зачуо се глас Дајмуна, орангутана који је у свакој прилици имао супротно мишљење од вође чопора Ајмуна.

- Извини, буразеру, али ја се не слажем са том глупошћу да је рад од мајмуна створио човека. То су приче за мале мајмунчиће. Ајмун је заустио да му реплицира, али је Дајмун наставио: - И зашто, поред толико других животиња, да се баш мајмун претвори у то ужасно створење као што је човек. Ево во највише ради, па није постао човек.

- Зато, драги мој Дајмуне, што је једино мајмун могао бити толики мајмун да постане човек. Време је да то, у интересу јачања јединства нашег чопора, шватите и ви из опозиције, који упорно тврдите да је човека створио некакав Бог. Настао је дуготрајан заглушујући аплауз. Неки орангутани попадаше на земљу, заборавивши да им руке служе и за држање за гране дрвећа, а не само за аплаудирање. - Дакле - наставио је Ајмун пошто се аплауз прими рио - присуствујемо величанственој прослави, какву овај јубилеј и заслужује.
Аплауз који је поново настао, прекинуо је продоран глас Дајмуна: - Јесте, али ви га мало претерујете са тим прославама. Прослављате и веома безначајне догађаје. Нарочито кад су у питању нека отварања. Још мало па ћете почети да прослављате и свечано отварање кокосовог ораха. Смех неколицине орангутана брзо је нађачан звиждањем и урла њем већине присутних, у знак протеста.

Мир! - викну Ајмун. - Браћо мајмуни, молим за озбиљност! Не будимо људи, мајку му! Настала је тишина. Чуо се још само покоји врисак орангутанчића, који су се мајмунисали по крошњама дрвећа.

- Драго ми је - наставио је вођа чопора Ајмун - што данашњој манифестацији присуствује и велики број наших мајмунчића.

- А било би их далеко више да због ваше небрит'нису отишли у друге крајеве прашуме, трбухом за

бананом, или што би људи рекли, трбухом за крухом.

Ајмун се направи као да га није чуо, па настави:

- Убудуће морамо посветити још више пажње нашим младима.

- Па посветите, господине Ајмуне, ви сте на власти у овом чопору-поново је добацио Дајмун.

- И хоћемо - узвратио му је Ајмун. - Ако нам национални приход буде порастао колико смо планирали, зауставићемо одлазак наших младих у инопрашумство. Унапредићемо услове одрастања наше мајмунчади. Планирамо да ускоро уведемо предшколско, а касније и школско образовање.

- То сте ви обећавали и за време предизборне кампање, али нисте ништа урадили - поново се зачуо Дајмун.

- А ви? - упитао је Ајмун и погледао около по орангутанима, као да ово питање поставља у име свих њих.

- Шта сте ви учинили док сте владали нашим чопором? Ништа. Само сте крали и пљачкали нашу заједницу. Богатили сте се на рачун јадних орангутана, који су се патили за кору банане.

- Море, сви сте ви лопови! - раздра се из масе очигледно припит орангутан Ђајмун.

- Изгледа, Ђајмуне, опет си пронашао и конзумирао оне опијајуће прашумске плодове - уз осмех га прекори Ајмун.

Ђајмун замуца да каже нешто, али га Ајмун прекину љутито: - Доста, пијандуро! Виси ту и ћути!

Таман кад је Ајмун намеравао да настави говор, испред њега дотрча Гајмун, сав задихан и уплашен.

- Шта је било?! - зачуђено га упита Ајмун. - Јеси ли ишао у циркус??

Гајмун се само тресао и уплашено гледао, час у Ајмуна, час у остале орангутане. - Па говори шта ти се десило, аман мајмуне! - викнуо је Ајмун.

Гајмун је једва изустио:

Постао је човек!

Уместо да наставе са прославом свог величанственог јубилеја, запрепашћени и уплашени орангутани се разиђоше својим гранама.

Драгиша Павловић Расински - Шифра ,,Тамиш"
 

Опширније: Завршно вече фестивала „Златна кацига“ 2022.

Крушевац, 18.06.2013. године - Бела сала КЦК.
На првом МИТИНГУ ХУМОРА И САТИРЕ ПОМОРАВЉА у организацији Културног центра Крушевац, у Крушевцу 18.06.2013. године учествовали су:: Горан Ћеличанин - Варварин, Миле Лазаревић - Ћуприја, Ненад Вучетић - Београд, Владица Миленковић - Параћин, Момир Станисављевић - Јагодина, Тони Стојановић - Јагодина, Синиша Цветковић -Јагодина, Бранко Ћировић Ћиро - Ћићевац, Драгиша Ђурђевић - Здравиње, Милан Ђурђевић - Здравиње, Милош Милошевић Шика - Трстеник, Драган Ракић Сингер - Коњух, а из Крушевца су били: Драгиша Павловић - Расински, Дејан Ристић, Ивко Михајловић, Драган Матејић, Дарко Михајловић, Никола Стојановић... Програм су осмислили и водили Ивко Михајловић и Љубодраг Обрадовић.
Учесници првог МИТИНГА ХУМОРА И САТИРЕ ПОМОРАВЉА
у Крушевцу 18.06.2013. године







Опширније: МИТИНГ ХУМОРА И САТИРЕ ПОМОРАВЉА 2013.

У оквиру настојања да се ЗЛАТНА КАЦИГА прати у току целе године, Културни центар Крушевац је организовао 18.10.2012. године у 19:00 у Белој сали КЦК вече хумора и сатире под Називом ЈОВАН АРСИЋ ЈОВЧЕ И ПРИЈАТЕЉИ. Ово вече намењено је свим поштоваоцима Mеђународног фестивала хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА чији се сјај издалека види.

 
Вечерашњи програм је плод заједничке сарадње Културног центра Крушевац и аутора Јована Арсића Јовчета. У програму су поред аутора учествовали и његови пријатељи:  Ивко Михајловић (по први пут и у улози водитеља),  Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Драган Ракић Сингер,  Вељко Стамболија, Горан Ћеличанин, Хаџи Томислав Станић, Вуле Радмановац (музички тренутак) Гвозден Ђолић и Миодраг Шароњић. Програм су уредили и реализовали Љиљана Панић (синопсис и вођење програма), Љубодраг Обрадовић, Славица Недељковић, Бранко Симић и Веркан Гвозденовић...
 

Јован Арсић Јовче

САТИРИКУС

Мој предачки брат Јовче
није мачји кашаљ,
ни обичан дангубаш
из Овче ил Борче.

Гарантујем да не би живео
ни у Београду ни у Банату,
да га ваздан чешкају по табанима,
ни да му понуде министарску плату.

За њега је Жупа,
Буцина Океанија - Козничка барака,
а под њом огледа се у плавом оку,
земља богова Титанија.

Постојбина му је од Варварина до Жељина.
Дом му је виноград, калем и лоз,
па кад легне под гиџу
срећно задрема што га не буди сталаћки воз.

Лола је он велика,
спава између две невесте праве,
грли их и љуби
у међуречју бистре Расине и мутне Мораве.

Роди се у зору.
Стрина повика – рђа мушка!
Мајка пусти сузу, испод ајата квикну прасе,
чу се и пушка.

Опширније: ЈОВЧЕ И ПРИЈАТЕЉИ - КЦК - 18.10.2012.

Дечји центар Пионирски парк, 22.08.2012. године

Лидија Ужаревић и Драган Матејић

КАКО СВЕ ЛЕТИ ! - Љубодраг Обрадовић

Поштовани пријатељи, пријатељи хумора и сатире, како све лети – дани, године, живот! И ово није афоризам - ово је чиста истина. Као да је јуче био 18 фебруар деведестдруге, када смо као установа проходали, а ево већ двадесет година заједно са Вама корачамо ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ, свесни да нашом делатношћу у Културном центру Крушевац нећемо променити свет, али свесни и чињенице да сваког дана, нашим програмима, активностима и остварењима, чинимо доста да свакодневни живот буде обојен културом, а самим тим лепши и срећнији.

Наравно, ЗЛАТНА КАЦИГА, међународни фестивал хумора и сатире је најзначајнији програм Културног центра Крушевац чији се сјај издалека види, и онa је већ постала бренд Крушевца. Зато ћемо вас често подсећати на све њене садржаје и све ауторе који са нама сарађују и дају свој допринос да тај сјај са годинама не тамни...

Велики допринос својим активним учешћем у креирању и реализацији ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ дао је и даје, и наш вечерашњи гост Драган Матејић. Хвала му на томе, јер без личног доприноса свих ствараоца из области хумора и сатире, пре свега из Крушевца и околине, ЗЛАТНА КАЦИГА не би била оно што јесте... Користим зато ову прилику да Драгану као осведоченом пријатељу Културног центра Крушевац и Златне Кациге поклоним монографију  *20 ГОДИНА ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ*, додоше у електронском облику, али са надом да ће и тај гест помоћи да Драган не каже да му ништа нисмо поклоноли, а финансијере подстаћи да монографија дочека и штампано издање.

Мирослав Тодоровић - ТОДОР СЕЉАК говори о Драгану


Опширније: ЗЛАТНА КАЦИГА ПРЕДСТАВЉА - Драган Матејић

*Читање књига није тамни вилајет, шта год да се после читања присвоји, неће довести до кајања. А, ако се неко и покаје, увек може књигу поново прочитати и благо које је после првог читања присвојио, несметано увећати…

31.05.2013. године – Бела сала КЦК – ЗАГУ(Б)ЉЕНИ У НЕВРЕМЕНУ – Драган Матејић – УМЕСТО ПРЕДГОВОРА:  • Афоризам настаје тако што се напише. • Ауторизовао бих своје афоризме, али не знам ко их је написао. • Жена, то је љубавни афоризам.

Е, јесте враг, овај наш Матејић Драган. Чим узме оловку у руке он пређе праг и загуби се у невремену, које нам овај живот дневни тако несебичо дарује. И не знамо да ли смо то покисли из облака, или од животних неприлика које су врело наших живота.

Јесте Драган враг, јер зна знање, после првих девет (књига) зна да је десета исто као и прва и да се и пред њом уздрхти од исчекивања… (скоро као и пред првом девојком)…


Драган Матејић – промоција 10-те књиге ЗАГУ(Б)ЉЕНИ У НЕВРЕМЕНУ

Зна Драган да афоризмом неће променити свет, како то сањају песници, али ће душу излочкану као путеви у Шиљеговцу, афоризмима испеглати, ко багери крушевачки сеоске путеве, до прве кише… А и то је нешто, покосиће се пшеница и узбрати плодови сељачког рада. Од тог рада и Београд ће да преживи. А Драганови афоризми помоћи ће свима нама да се не изгубимо у невремену, односно да неогуљени до голе душе, гурамо кроз живот.

 Афоризми које Драган испусује тако му дођу као раме за плакање за све остављене на цедилу, гурнуте у вртлоге бујичних потока, за све обесправљене, унижене, експлотисане, за сав народ. Тај шамар који он афоризмима опали оним другима који нису са ове планете, народу дође као мелем на рану и донесе му неки спокој. Јер кад спознаш невољу биће и лека…

А Драган зна да све те невоље које ломе обичног човека, па био он сељак или радник, необразован или интелектуалац, сложи на папир, црно на бело, баш онако бритко, како и треба, да се читалац или слушалац слатко насмеје, јер Драган зна добро да је смех лек.

И зато нам као од шале омогућава да у његовим афоризмима пронађемо све што смо изгубили у животу, па је тако ова књига у ствари шпајз у коме сваког читаоца своја ужина чека.

*Текст написао и афоризме одaбрао Љубодраг Обрадовић

У ПРВОМ ЛИЦУ

• Ја знам шта будала мисли.
• Све дубље сагледавам живот, а мисли све плиће.
• Родитељи ме извели на прави пут. Између Шиљеговца и Каоника.

ЗАГУ(Б)ЉЕНИ У НЕВРЕМЕНУ

• У великој смо дилеми. Да ли су нам само вође слепи?
• Ударио брат на брата. Са комшијама одавна не говоре.
• Изградите једном ту демократију, па да је продамо!

Опширније: Драган Матејић – промоција 10-те књиге ЗАГУ(Б)ЉЕНИ У НЕВРЕМЕНУ

In order to view this object you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player
Copyrigcht © 2013 PoezijaIN