foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

All Video Share - Player

U maloj sali Kruševačkog pozorišta, 10.decembra 2009. godine, održana je promocija knjige Ljubodraga Obradovića *ŽIVETI SLOBODNO*. Promociju su organizovali Kulturni centar Kruševac, Kruševačko pozorište i KUD *VUK KARADŽIĆ* iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice. Pogledajte detalje u slikama, prikaz knjige Veljka Stambolije i skraćeni sinopsis večeri.


Ovako je počelo - Košanin svira *Kondorov let*
 



Publika


Lidija Užarević i Predrag Ćirić - voditelji programa i Ljuba Obradović


Publika


Miljojko Milojević govori o svojoj recenziji knjige


Publika


Svetlana Djurdjević


Ksenija, Olivera, Jelena i Aleksandar



Olivera Djokić


Predrag Ćirić


Veljko Stambolija


Slavica Davidović i Života Trifunović - pesnici u publici


Branko Simić


Rajna i Ljuba u publici


Jović i Smiljković u publici


Publika


Spale sa sinom i šeficom Jasminom


Bata, Raca i Radoje


Spale sa sinom


Dr Radojka Petković u publici


Publika


Mikica Rakić


Dragan Todosijević


Pavle Panin peva Podmoskovske večeri


Jelena Djordjević


Aleksandar Grašić


Miodrag Dinulović


Udruženje frulaša Adam Milutinović


Bratislav Spasojević


Branko Simić i Maja Olić


Ovo si mogao za oktavu više - kolege Branko i Mića


Jelena i mlade snage SPS-a Ćosa i Pedja


Djurdja i Grk


Gorana, Djurdja i Ljuba


Ksenija Aleksić


Ljuba Obradović


Konjušani sa Bilom i Ljubom


Ljuba, Desa i Slobodan


Gana, Jelena


Ljuba sa članovima udruženja frulaša Adam Milutinović


Ljuba i radnici KCK


Smiljko i Ljuba


Pedja, Jelena, Ćosa, Ljuba, Verkan i Krla


Ljuba, Spale i Olivera


Marija i Nena


Marija, Peda i Nena


Miško, odlično si recitovao


Trebotinska veza: Peda, Krla, Ljuba i Gana


Smiljko, Jelena, Ljuba, Krla i Djuka

UČESNICI PROMOCIJE:

1. Lidija Užarević
2. Predrag Ćirić
3. Miljojko Milojević
4. Veljko Stambolija
5. Bratislav Spasojević
6. Spasoje Ž. Milovanović
7. Svetlana Đurđević
8. Dragan Todosijević
9. Olivera Milovanović
10. Miodrag Dinulović
11. Jelena Đorđević
12. Ksenija Aleksić
13. Aleksandar Grašić
14. Mikica Rakić
15. Ljubodrag Obradović
16. Branko Simić
17. Pavle Panin
18. Udruženje frulaša Adam Milutinović

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО - Љубодраг Обрадовић
Autor Ljuba Obrad   
Saturday, 21 November 2009

Коначно је отштампана моја друга књига поезије, ЖИВЕТИ СЛОБОДНО, и то као прва књига - самостално издање ПоезијеСЦГ! Сада прочитајте неколико песама из књиге и рецензију Миљојка Милојевића и уживајте (као и ја док листам странице ове нове књиге).


ЗВУК ВИОЛИНЕ


Звук виолине из новог апарата
и мириси поветарца, буде сету.
Звече шерпе на старом путу,
птице застају у лету,
лудост лебди на уснама-
кључ у туђем џепу.

Разигра се носталгија,
филм се развије.
На белим кобилама,
долазе смеле клинке.
Осмехе и слатке речи доносе.

Волео сам увек супротност:
шетње по киши, мраз,
бекство са капија...
Сад вино прија,
ко смешна и сурова стварност.

Поток је нов, корак лак,
а дечак смео.
Звечи тишина.
Твоје усне другог љубе,
моје срце на другу мисли,
а ноћ је, певају славуји…

Пише се црно дечаку пијаном.
Кораци испод стрехе,
твоји кораци у крађу крећу:
искусни принц и виолина!

Немоћан дрхтим.
Бес кључа на реалност света,
а ноћ је јунска, липа цвета
и шерпе по путу вуку деца.


ЈУЛИЈАНА

У предграђу мог сна,
једне јулске ноћи,
срели смо се тајно.

Ветар је певао песме
које време не брише.
Ветар је носио моју чежњу
и страст која је
висила у ваздуху.

Ти си
одмахнула руком,
свесна лепоте
и комбинација
које се нуде.
Све тече
и пролази.

У предграђу мог сна,
сви сокаци судару воде,
а јава твојих снова,
само непогоде доноси
и другим песмама
главу ми хлади.

У предграђе мог сна
једне јулске ноћи
унела си кошмар.

Љубодраг Обрадовић


Миљојко Милојевић:

Осврт на збирку песама
*ЖИВЕТИ СЛОБОДНО*
Љубодрага Обрадовића

*ЖИВЕТИ СЛОБОДНО*, по реду друга, песничка збирка Љубодрага Обрадовића, дипломираног економисте из Крушевца, песника, власника интернет сајта *ПоезијаСЦГ*, садржи не мали број песама, сврстаних у три циклуса:

1. “Трчим за судбином, лудо заљубљен у будућност”, који садржи рефлексивне песме;
2. “Ту смо, ни бомбе нас избрисати неће…” са врсним родољубивим песмама; и
3. “У очима звезде, у срцу жар” са љубавним песмама.

Сва три циклуса и по снази песничких порука и по стилу откривају и ране и садашње песничке преокупације, овог сада потпуно изграђеног и афирмисаног писца.

У раним песмама Љубодрага Обрадовића видимо младог човека који `трчећи за својом судбином´ спознаје важне животне истине и са неком мирном зачуђеношћу их бележи, чак и у неким насловима својих песама.


* Човек је тек прости ток,
у свету препуном игара.
Зна да му пролази рок,
то сазнање помало умара *

(Скица)

Дакле, песник је, можда и незнајући за римску сентенцу : Поезија ја мајка филозофије, изрекао у четири стиха три тачне животне истине: да је човек свестан својих ограничења - прост ток; да његовом животу неумитно тече рок; да је свет препун смишљених игара које, углавном, одређују горку судбину појединца. Тај фатализам, та предодређеност тока живота појединца, и не само пјединца, по мишљењу нашег песника, помало умара, обесхрабрује...

* Осећам жељу за истином,
а испред задњи срушен је мост.*

(Скица)

или застрашује, било би, можда, тачније рећи.

Спознајна прегнућа Љубе Обрадовића резултирају и у песми: Бележи срце, бележи, у којој са горчином и беспомоћношћу константује:

*Бележи срце, бележи,
Слобода је далеки сан.
Бележи срце и сањај,
сањати није срам...*

А то да је Слобода далеки сан, без прилога: само, пусти, узалуд и сл. упућује и на остварљивост тог сна, ни мало срамног, но пријатног, драгог, оптимистичног, прикладног младалачком, чистом, срцу.

Безбројни су, замршени, опасни, и увек херојски, путеви Слободе, али и светли, обасјани пламеним сјајем далеких звезда.

Да би се до ње стигло наш песник тврди: само полако, јер је полако: смишљено, храбро, најсигурнији пут, јер само храбри (за разлику од смелих и брзоплетих) знају како победити ропство - они су светионици у непогоди, сигурне бујице што у топле крајеве стижу...

*Само полако,
низ поток...
Вода у топле крајеве одводи.v Храбри су, и онако,
бујице за потоп,
светионик у непогоди.*

(Само полако)

Ово је последња, пета, строфа песме *Само полако* у којој Обрадовић, уоачава да: Бес је одраз слабих; Стрпљење је врлина јаких; да:

*Са људима није лако.
И непознати лик
за нешто се свети.*

као и чињеницу неке, тренутне, личне ситуације:

*Око мене брдо лажи,
у кући зврји мрак.
Миром се искажи,
Слобода твој нек буде знак!*

апострофирајући Мир и Слободу као неодвојиве атрибуте часног и достојанственог живота…

Обдарен раскошном моћи опсервације, а исто тако и мисаоном, Љубодраг Обрадовић дубоко понире у објективну стварност, размишља о односима, појавама, догађајима и своја сазнања, ставове, осећања претаче у стихове.

У свим песмама он на једноставан, али и сасвим песнички начин саопштава својим читаоцима истине, стања и збивања која се не могу оспорити ни као субјективна виђења једне узавреле песничке душе, ни као острашћене флоскуле неког припадника одређене политичке групације.

Мало је алегорија у повећем низу његових мисаоних песама. Лако се уочава шта је анализирао, шта га је приморало да напише песму и да у њој каже то шта га пече, разједа, мучи…

*Занос је
блед покушај
промашених.*

*Ја нећу
да признам пораз.
Волим музику
уместо речи.*

(УМЕСТО РЕЧИ)
У не малом циклусу рефлексивних песама у овој збирци, има их преко четрдесет, читаоци имају луксуз да се сагласе или опонирају нашем песнику, у вези са његовим ставовима о многобројним питањима која се тичу друштвено-економског, културног и политичког стања данас не само у нашој земљи него уопште у свету.

Да, у зависности од многих фактора који формирају свест појединца свака се истина може глорификовати или омаловажити али се сигурно не може омаловажити начин на који их Обрадовић казује у својим песмама. Некњишки, неизвештачено, ни високо ученим резоном, већ језгровито, јасно и бираним речима којих би се ретко ко сетио да их у оваквим песмама употреби.

Његове стилске фигуре нису сензационалне, нису што би Вук рекао ни “закукуљене и замумуљене”, апстрактне, већ прикладне, вешто уграђене у цео контекст песме свака упућује на праву мисао коју је песник намерио да нам саопшти.

*Далеко је слобода.
Вир у матици,
камен, неисклесан,
у машти.

Далеко је светлост.
Изглед вара,
разум бледи.

Промичу, искре у пепео,
занос у дим.
Реке све односе.
Вир је дубок,
све потопи.*

Вир је дубок, наравно, и све је потопио. Ропство на делу и у нашој Отаџбини и у многим земљама у свету. Беспомоћност према поробџијама је велика, страх од софистицираног моћног оружја леди срж у костима, занос се распршује у дим, а слободарске искре неминовно се гасе у пепелу, пепелу насталом приликом сваке освајачке акције сила зла: господара рата и новог поретка.

У том дубоком виру застрашен свет се привикава на црно, бескрајно ропство.

Љубодраг Обрадовић је изразито ангажовани песник, али та приврженост општељудским идеалима: слободе, правде, истине, добру, родољубљу, лепоти, поштењу, нимало не умањује уметничку вредност његове поезије.

У скоро свим његовим песмама наилазимо на јединствене, срећно одабране метафоре које не плене само оригиналном мишљу него и избором речи и слика: “једно лице, смеђа грудва, вене низ поток”.

*Свет увек тешко схвата суштину
и циљ му непојмљиво: ништа!*

*На свету
играју само зли.

Све се надам, неће бити касно.
Спас човеку треба од човека.
Играње ватром увек је опасно:
од разума нема бољег лека.*

(Разум)

У наше време, данашње, кад је цивилизација запала у ћорсокак, у каљугу насиља, перфидног ропства, кад је заиста “човек човеку вук”, Љубодраг Обрадовић ту сентенцу парафразира стихом: Спас човеку треба од човека, човека који ће из свог праинсконског страха за постојањем и опстајањем из свог менталног склопа одстранити вука: егоизам, мржњу, склоност ка неразумној деструкцији, доминацији над слабијима, отимању помоћу огња и мача не само њихових материјалних добара и територија, већ и систематског истребљења… И зато од разума нема бољег лека.

*Живети слободно, у ред стати:
светски поредак је нов!
Ако хоћеш да те срећа прати,
У својој башти истреби коров.

Искрчи шуме, преори ливаде . . .
Оне који о слободи сањају
построј у радне бригаде
за моћне да рај стварају.

Живети слободно,
душу са ђаволом стопити…
А оне што ходају узводно
у вртлозима потопити. *

(Живети слободно)

А кад људскости праве и разума нема, живети слободно могуће је само ако се душа са ђаволом стопи и све усправно што хода у вртлозима потопи. Одвајкада истина знана, али данас апсолутно актуелна. И зато овај виспрени мислилац, врсни песник, није могао, а да је не стихује.

Навођењем ових стихова завршавамо осврт на први део збирке, односно, на циклус рефлексивних песама.

У наставку посматраћемо циклус родољубивих песама, са насловом:

”Ту смо, ни бомбе нас избрисати неће.”

Љубoдраг Обрадовић је пре свега песник Слободе, родољуб у правом смислу те речи и ништа, што на било који начин угрожава сваки појам Слободе, не може да прође, а да он не реагује песмом, врсном песмом, јасном, родољубивом, страсном и по поруци и по начину казивања.

И зато нисмо могли да одолимо а да на почетку циклуса његових родољубивих песама не истакнемо песму Слобода.

Ни највећи флегмани не би могли да песму читају равнодушно, без узлета духа, неким равним тоном као кад се читају новине на пример. Ова песма већ првим анафорама читаоца подиже у висине песничког неба, сама себи одређује тон, ствара атмосферу величанствености појма Слобода:

*Оно што ме покреће,
оно што ме држи:
у души да је пролеће,
од неправде да сам бржи.

Оно што ме мами,
оно што ме спасава:
то је сан о слободи
који у мени спава.*

Слобода се сања и кад у њој живимо и кад је од нас далека као сунце. Никада никоме није довољна, никада никоме није осигура на за вјеки вјеков, никада никоме није дошла сама, ни од кога није побегла, ако није згажена, отета…

Слобода и нашег песника држи: у души да му буде вечно пролеће, од неправде да је бржи, она га мами, она га спасава, она је сан у срцу што му спава…

Слобода се пише срцем, кажу деца: архетипски мали мудраци. Упркос граматичкој систематизацији речи Слобода није мисаона именица. Она је нешто вечно, велико, живо, што се креће и покреће, што се брани крвљу, огњем, срцем, животом и што се губи кад се заборави да је највећа драгоценост икада виђена и доживљена.

О таквој Слободи Обрадовић пева не само у овој, већ у многим наредним родољубивим песмама сврстаним у овај циклус.

*Тутњи у даљини тежак лом:
челик у челик, челик у тело…
Ми смо за мир, они за свој дом,
исто нас проклество обузело.

Жељу имам ланце да кидам,
док у даљини битке се воде.
Иако песма рат не укида,
у песми су мир и све слободе.*

Са таквим уверењем да је и у песми мир и све Слободе, наш песник кренуо је марта 1999. године да песмом брани Слободу српског народа нападнутог мучки с невиђених даљина и висина најразорнијим оружјем.

*Ту априлску ноћ деведесетдевете
бљесак је муњом у дан истопио.
Страдали су разум, жубор и рибе,
а мост се у Мораву потопио.
Сад река причу у свет носи:
ови зликовци од свих су гори.
Тече Морава, бомбама пркоси
и жубором се за истину се бори*

(Моравски пејзаж)

Морава, она Морава коју су Ћосићеви борци за Слободу, далеку као Сунце, прелазили по највећем кијамету у јеку најжешће офанзиве, да би пламен револуције и ослободилачке борбе пренели у Левач.

Она Морава у коју је Војвода Пријезда, давно, давно, заједно са верном му љубом, скочио, одбивши да “преде гаће и кошуљу” огавном османлијском зликовцу.

О истим таквим и горим зликовцима тог априла Морава ће у свет понети песму и истину нашег песника Слободе и његов пркос и тугу…

*Нема разлога, нема оправдања,
само сујета и глупи презир.
Част предака се не поклања,
ми својом крвљу бранимо свемир.
Нек грми, кад вас то радује,
нек тутњи кад сте без срца и стида.*

(Мрачна ноћ)

“Ми својом крвљу бранимо свемир” строги теоретичари и књижевни критичари дефинисали би као космичку хиперболу. Међутим ствар је у томе што ова синтагма није ни хипербола, ни космичка. Она је једноставна песничка истина.

Кренувши у бој против сатанског, невидљивог, непријатеља наш народ није бранио само своју родну груду, свој праг и димњак, већ се бранио и од глобалног ропства које прети планети земљи, а објективно и свемиру.

*Ту смо
разум да засија,
зора да сване,
неправда да се укине.

Ту смо
све да издржимо.
И уједе и налете и бес.
И бомбе и челик и смрт.
…………
Ту смо,
ни бомбе нас избрисати неће.
……….
Ту смо…
У Србији је сад пролеће.
Ништа нам не могу злотвори,
суза их наша све потопила.*

И не просијава ли овде и мисао генијалног Ђ. Јакшића: И овај камен земље Србије… И Падајте браћо, плинте у крви… И Шантићева величанствена метафора: Гробови наши бориће се с вама…

*Ту смо…* носи у себи и над собом све ове покличе великана, а и клетву:“ суза их наша све потопила”.

Наравно не ради се о копирању казивања и идеја, великана наше поезије, већ о истоветном осећању када је у питању непоштедна борба за Слободу, Истину и Правду.

Обрадовић је из срца, из дубине душе у свет лансирао и нашу храброст и нашу одлучност да бранимо и одбранимо своје корене, своју Отаџбину.

И заиста, бранили смо је срчано, смело и непоколебљиво …али... ” једна сламка међу вихорове” још увек се држи и брани на нови начин, новим средствима… Управо онако како и нас песник каже:

*Србија се од данас разумом чува.
И поносом уместо црних слутњи.*

Његове родољубиве песме не односе се само на ратне дане Србије, већ има и других којима исказује свој патриотизам и кад је у питању привикавање маса на ропство и индолентност или слуганство властодржаца према нечасним намерама светских моћника који су своје љигаве и отровне пипке дубоко зарили у срж нашег национа.

То виђење и осећање ропског положаја Обрадовић је алегорично исказао у песми: Корњача.

*Док се народ освести,
много река истече.
Сад нам и сјај прети,
душман нас изобиљем пече.
…………………
Још ме не кувају,
а корњача сам,
што улицом пузи.

Ветрови који
градом дувају,
однеће у свет,
трач о мојој сузи.*

Дакле, са сузом у оку, песник се не мири са стањем ни са текућом политиком властодржаца, али ни са индолентношћу маса према ветровима леденим који дувају и прете лажним изобиљем, изобиљем, које пече.

*Хоће мисли слободу,v а то је данас грех.
Први знак за непогоду
и казну уз дрски смех.*

(Талас)

Лажна демократија, лажно пријатељство окружења и светских моћника очитује се на сваком кораку и угрожава у првом реду Слободу и људско достојанство. И та чињеница није могла да промакне песнику Истине, Правде и Слободе.

Због ограниченог простора, можемо само да поменемо још неке изразито родољубиве песме овог писца, као: Не пуцајте, Бреза, Наставак лудила, Циркус…

Трећи циклус ове значајне збирке песама Љубодрага Обрадовића чине љубавне песме, са насловом

“Звезде у очима, у срцу жар.”

Љубав, то феноменално осећање својствено једино и само људским бићима, и у науци и у уметности, нарочито у поезији, дефинише се као покретачка снага живота. И као тема, и као мотив, од античких времена до данас и данас, представља неодољив изазов за сваког песника без обзира на године старости.

У мноштву песника који су свој таленат окушали у љубавној поезији налази се и Љубодраг Обрадовић. У овом циклусу тема љубав варирана је у 39 песама. Све се односе на љубав према нежнијем, супротном, полу: жени.

У љубавним песмама нашег песника нема оних срцепарајућих, плачних песама, са неизрецивим љубавним јадима, тешким болом за изгубљеном љубављу.

Нема ни страсних сцена у вођењу љубави, какве би желели љубитељи порно поезије.

Љубодраг Обрадовић овом комплексу осећања прилази много једноставније. О својим раним љубавима прича дуге приче, без прекора и срџбе, и налази разлоге због чега су га напуштале (Судбина). У другим велича лепоту своје изабранице, својих љубави. (Наташа, Јулијана, Весна) У некима горко констатује чињеницу да су посегле логиком најстаријег заната, и да док корачају уз богатог старца не примећују ни његов презир (Далеко).

Једна од његових најнадахнутији љубавних песама у којој као да подучава љубави несташну младу цурицу је: Писао сам име твоје… На њену примедбу да се имена луда налазе свуда, песник пише:

*Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
ништа ти не знаш…
………………..
А кад би знала
и сама би писала
име твоје, име моје,
у трави, на дрвећу,
у срцу…*

У својим љубавним песмама Обрадовић третира низ разлога због којих се заљубљује, између осталих ту је и фетиш, кад се неко заљуби у одређене чари жене као што су очи, грло, коса, усне, ход… а о комплетној личности и не помишља. (Весна: а усне, а коса, а ход) Или при случајном сусрету:

*Онда си склонила косу са чела,
промуцала: *извини, нисам хтела*
и отрчала низ липњак.

А ја, ја сам само стајао
и гледао гране
како се за тобом вијоре,
ја сам стајао нем
и слушао одјеке корака твојих
и цвркут љубави
која је изненада
долетела у моје срце.

Дуго, дуго, сам стајао,
а онда
потрчао да те стигнем...
Али...

Било је касно.*

Једна не ретка појава тражења љубави од непознате жене је некакво немо телепатско зрачење енергије, питања, жеља…

Ево како то изгледа у песми ЖЕНА:

*…схватила је моју страст
и бесно одмахнула главом*.

Кад је пожелела да сиђе на првој станици, песник је запретио:

*Е, нећеш сићи.
Не смеш.
Напољу је мрак,
а ја бих те следио-
урлао је мој поглед,
завлачећи се испод кошуље,
у топла недра.
И зашто се противиш?*
На крају да напоменемо да Љубодрагу Обрадовићу нису страни ни бол, ни туга, ни изгубљеност у случајевима кад се безразложно губе велике љубави, па ће спас потражи и у циганској музици:

Хоћу ноћас да се напијем,
од неверне да се сакријем.
Свирајте, певајте, Цигани.
Никад нећу да је прежалим!

(Свирајте, Цигани)

И промишљање и доживљавање љубави са свим њеним величанственим благодетима, па и са честом несталношћу, неверством, Обрадовић исказује углавном на врло смирен начин и из свих порука зрачи племенитост, блага узвишеност и природна и песничка лепота какву управо права љубав и заслужује.

У свим песмама ове врсте чежња као основ и знак љубави доминира. Безброј је варијанти којима песници исказују снагу па чак и боје чежње. А како Љуба Обрадовић слика чежњу дочарава одломак из истоимене песме:

..............
како је слатка!

Расту идели као звезде ноћу,
расту дражи њене у очима мојим.
Недостижна је,
помислим,
и већ се бојим и знојим.

Чекање ми предстоји,
гордост да исчезне.

Чекање.

А она је лептир,
лети
и чека
да река
и нас понесе.

(Чежња)

Закључујући осврт на поезију Љубодрага Обрадовића, читаоцима топло препоручујем ову његову другу збирку песама са насловом: Живети слободно.
Миљојко Милојевић


О мени

Обрадовић С. Љубодраг

Рођен сам 1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио сам Економски факултет у Нишу. Радим у Културном центру Крушевац. Власник сам и уредник сајта ПоезијаСЦГ.

Писањем се бавим од средњошколских дана. Пишем поезију и прозу. Објавио сам једну књигу поезије *Твоје ћутање ми говори* и песме у бројним часописима, зборницима и интернет сајтовима.

Књига *ЖИВЕТИ СЛОБОДНО*, покушај је да моју животну причу у трагању за сопственом истином, испричам стиховима.

Знам да има сродних душа, које у поезију откривају виши смисао постојања и искрено се надам да ће моја поезија закорачити у њихов свет.
И на самом крају још неколико песама:

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО

Убери сваки цвет,
сваку травку згази.
Да крочиш у слободан свет,
све око себе унакази.

Не бери бригу за друге,
ти си епицентар света.
Да се твој сан оствари,
продај одмах све,
продај и спокој детета.

За трен лажног весеља,
смело поклони туђе идеале.
Да се испуни твоја жеља,
режирај бројне скандале.

Титраји стихова што блуде,
учмалост и таму разбијају.
Све слободе света сад се нуде,
очима у мраку што сијају.

Очима за слободом што светле,
певају се омамљиве баладе...
У име сутрашњице светле,
ноћас их лежерно раде.

Гласник који доноси мрак,
сад о срећној будућности труби.
Чим изгубимо властити знак,
чим се разум изгуби.

Живети слободно, у ред стати:
светски поредак је нов!
Ако хоћеш да те срећа прати,
у својој башти истреби коров.

Искрчи шуме, преори ливаде...
Оне који о слободи сањају,
построј у радне бригаде,
 да за моћне рај стварају.

Живети слободно,
душу са ђаволом стопити…
А оне што ходају узводно,
у вртлозима потопити.



ПРЕЛЕТИ

Трицикли, бицикли и слично.
Мислимо унапред. Смешно.
Све је то тако обично
и, одавде, није грешно.

На крају дође резиме:
ко о себи лоше да помисли!?
Ако још памтиш њено презиме,
нисте узалуд заљубљени кисли.

Беше то бајка: месец млад
под липом сањари...
Љубав постане јад,
тек кад се оствари.

Прелети су за нама,
сећања бројна и врела.
Ништа није баш потаман,
а потоци су жеља.

Све протекне. Све мине,
буре остану за нама.
Свако до своје истине,
наслуша се разних галама.

Прелети су за нама
и почупани плотови,
мисао сећање бледи.
Другови, беше лепо са вама.
Сад врте се спотови,
а срце нека чемер једи.

Много смо хтели,
мало постигли.
Можда нисмо умели,
или су нас млађи престигли.

Прохујала прошлост ипак је наша.
То осећање осмехом лице озари.
Тресу се светови ко на ветру шаша,
а будућност виде само сањари.

Трицикли, бицикли и слично...
Мислити уназад. Смешно.
У животу и живот пролети,
свима... Неизбежно!

ЈА БИХ ТЕБЕ ВОЛЕО КО НИЈЕДНУ

Ја бих тебе,
одвео у парк,
да седимо и гледамо
како лишће опада…
И будемо сами,
све док задњи лист
не слети,
на плочнике града.

Ту, у парку том,
један лист је пао
и нашао дом.
А ја, ја нисам знао,
да на њему пише
*не волим те више*.

Ја бих тебе,
волео ко ниједну!
И шта обећати више,
док стојим,
под прозором твојим,
а сву ноћ,
пада неки ситни снег
и крв се леди,
у жилама мојим.

Ту, на углу том,
нови снег је пао
и нашао дом.
А ја, ни тад нисам знао,
да ме не волиш више.

Да, прошло је
много зима,
а ти ме ни видела ниси.
Већ си се и удала,
већ и сина имаш.
А да ли си,
икад помислила,
да занесењак неки,
сваку ноћ,
под прозором чека,
иза завеса, сенку
твоју да угледа.

Ту, на тргу том,
један сат је стао
и не куца сад.
А ја и данас не знам,
да љубав,
једном прође,
и не враћа се,
никад.

Прочитајте књигу - ЖИВЕТИ СЛОБОДНО !!!

ЗА ИЗДАВАЧА:

ПОРЕСКИ САВЕТНИК
Крушевац, Цара Лазара 142

Главни и одговорни уредник:
Љубодраг Обрадовић

Лектори:
Миљојко Милојевић
Јелена Протић-Петронијевић

Рецензент:
Миљојко Милојевић

Дизајн корица и илустрација у књизи:
Јелена Ивановић

Дизајн знака *ПОЕЗИЈАСЦГ*:
Зорица Бркић

Слика (Баћо 06):
Ратко Тодосијевић - Баћо

Графичка припрема:
Љубодраг Обрадовић

Штампа:
Порески саветник, Крушевац

Тираж 300 примерака

www.poezijascg.com
Email: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1
821.163.41.09-1 Обрадовић Љ.

ОБРАДОВИЋ, Љубодраг С., 1954 -
Живети слободно / Љубодраг Обрадовић
Крушевац : Порески Саветник, 2009 (Крушевац :
Порески Саветник). – 142 стр. : ауторова
слика : 20 cm

Тираж 300. – Стр. 122-136 : Осврт на збирку
Песама *Живети слободно* Љубодрага
Обрадовића / Миљојко Милојевић. - О мени:
стр. 137.

ISBN: 978-86-88069-00-7

а) Обрадовић Љубодраг (1954 -)
- *Живети слободно*

COBISS. SR- ID 170709772


КАКО КУПИТИ КЊИГУ ???


Књигу можете поручити од данас по следећим ценама:

- Достава на адресу у Србији.................................500,00 динара (франко купац)
- Достава у иностранство.......................................10 Евра (уплата у динарима)

Kњигу можете поручити на емаил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. и ја ћу Вам радо одговорити и на Ваш захтев радо послати профактуру.

Наручивањем ове књиге помажете и рад сајта www.poezja.rs



SKRAĆENI SINOPSIS ZA ŽIVETI SLOBODNO


UVOD MUZIKA: ADAM MILUTINOVIĆ - KONDOROV LET

LIDIJA:
Poštovani posetioci, prijatelji poezije, dobro veče i dobrodošli na još jedan uzlet u čarobni svet poezije. Čast mi je da sve Vas pozdravim u ime organizatora ove promocije, Kruševačkog pozorišta, Kulturnog centra Kruševac i KUD-a Vuk Karaxić iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice...

PEDA: Naravno i ja Vas još jednom posebno pozdravljam u ime KUD-a Vuk Karaxić, jer smo ponosni i srećni što smo večeras u situaciji da Vam predstavimo poeziju Ljubodraga Obradovića iz njegove najnovije knjige poezije ŽIVETI SLOBODNO, člana našeg društva od samog osnivanja.

LIDIJA: A na samom početku, pozdraviće Vas i onaj zbog čijeg poetskog stvaralaštva smo večeras ovde - Ljubodrag Obradović.

LjUBA: (MUZIČKA PRATNjA KOŠANIN) PESMA - KAKO PESMOM DA MENjAM SVET

Poštovani prijatelji, dobro veče i dobrodošli!

Uvek sam verovao da poezija, kao pokretač najlepših i najtanijih osećanja, ima moć da briše sve granice i ponore među ljudima, ideologijama, verama i rasama, i da uzlet u njeno krilo donosi spokoj i sreću.

Večeras sam još više siguran da je poezija večna i da će svoju misiju u stvaranju lepšeg, pravednijeg, srećnijeg i SLOBODNOG SVETA u bliskoj budućnosti uspešno ostvariti. U to ime neka stihovi govore:

ALEKSANDAR GRAŠIĆ: PESMA ŽIVETI SLOBODNO

PEDA: Čuli smo Aleksandra Grašića i pesmu po kojoj je knjiga dobila ime!

Šta u stvari Ljubodrag Obradović piše i kako to vide, oni koji su knjigu temeljno čitali više puta reći će nam pesnik doajen Miljojko Milojević, recenzent knjige Živeti Slobodno.

MILjOJKO MILOJEVIĆ - Govor na promociji knjige Živeti slobodno Ljube Obradovića

Neću vam obrazlagati stavove, mišljenje i sudove iz svog Osvrta na poeziju našeg pesnika Slobode. To što sam mislio, rekao i napisao i potpisao neka ostane tako u ovoj lepoj knjizi.

Hoću da vam kažem nešto iz predteksta - kako je došlo do toga da baš ja napšem taj Osvrt.

Na sajt Poezijascg učlanio sam se 2007.god. Oduševljavale su me rodoljubive i refleksivne pesme mnogih članova sajta, ponajviše Ljubine.

Odmah sam počeo da ih kopiram, sortitam prema motivima i tako formirao nukleuse sva tri ciklusa: refleksivne, rodoljubive i ljubavne poezije ovog vrsnog pisca.

Preko linka tkzv. Privatnih poruka, pitao sam ga kada će da spremi drugu zbirku svojih pesama i ima li nameru da je štampa. Odgovorio je da bi želeo, ali ima puno prepreka kao što su potrebno vreme, novac i sl. Tada mi je napisao da ako se bude odlučio za izdanje knjige, mogu li ja da napišem recenziju. Nije znao da sam ja već koncipirao Osvrt, da pesme koje su mi na raspolaganju lektorišem, korigujem i slažem u fajl pod radnim naslovom PRELETI.

Zamolio sam ga da mi sukcesivno šalje po deset pesama radi korektura i formiranja zbirke.

Tako je počela naša zajednička akcija na ovom velikom poslu.

Sve što sam korigovao, lektorisao -menjao mesta reči u stihu, birao nove, slao sam mu sa obrazloženjem da bi po mom mišljenju pesma bila kvalitetnija i lepša.
Sa mnogim predlozima se složio, a za dobar deo apostrofiranih stihova nije. Naglašavao je da ostanu kakvi jesu u izvornom tekstu. "Slažem se ja da si ti dobar urednik, lektor, korektor i sve to, ali za svoje pesme ja sam super vizor!"

Tako smo radili sve dok knjiga nije dobila konačni obim i formu. Naravno u elektronskom izdanju.

Na kraju, letos, mi reče da će uskoro da bude odštampana. Radovao sam se toj njegovoj odluci i nestrpljivo iščekivao rezultat. Kad se pre mesec dana pojavila slika korica zbirke Živeti slobodno i.vest da će ubrzo biti završeno štampanje, osećao sam se srećnim kao da je moja.

Još jednom iskrene čestitke Ljubi- pravom pesniku Slobode, ali i njegovoj voljenoj supruzi Đuki, koja mu u svakom trenutku pruža nesebičnu podršku i uvažava njegovu apsolutnu posvećenost ne samo svojoj poetici, već poeziji uopšte.

Miljojko Milojević
MUZIČKI TRENUTAK: ADAM MILUTINOVIĆ

LIDIJA UŽAREVIĆ: PESMA UMESTO REČI

PEDA: Čuli smo moju koleginicu Lidiju Užarević, velikog ljubitelja poezije, kako prekrasno govori Ljubine stihove!

Ljuba je uvek negovao kult poezije i okupljao prijatelje poezije i u životu, a i na sajtu PoezijaSCG. Nešto više o toj dimenziji njegovih aktivnosti reći će Vam Svetlana Đurđević - Đurđa i Spasoje Ž. Milovanović - Spale, koji su zajedno sa Ljubom radili, na tom danas naj-jednostavnijem ulasku poezije u sve domove sveta gde se govori srpski ili neki drugi eks-ju jezik. Dakle, prvo Đurđa - jer dame imaju prednost, pa onda Spale:

ĐURĐA: Govori kratko o sajtu poezijascg i knjizi PRVI PUT, Zatim čita pesmu: POGLED U NOĆ

SPALE: Govori kratko o sajtu poezijascg i knjizi Ljubavne poezije, koja je u pripremi, Zatim čita pesmu: KAKO NAPISATI PESMU

MUZIČKI TRENUTAK: Branko Simić

PEDA: Čuli smo Branka Simića , a sada čujmo Oliveru Milovanović, takođe članicu KUD-a Vuk Karaxić, vrsnu glumicu, poznatu i po tome što je supruga Spasoja Ž. Milovanovića

OLIVERA MILOVANOVIĆ - OLjA: PESMA SAMO LETI

LIDIJA: Naravno i ovu pesmu, kao i sve pesme koje ćemo večeras čuti, napisao je Ljubodrag Obradović. Ali večeras ćemo čuti i književni prikaz o tom njegovom stvaralaštvu. Šta o knjizi *ŽIVETI SLOBODNO zapisa Veljko Stambolija čućete upravo od samog autora prikaza - Veljko Stambolija.


 
Вељко Стамболија
PRIKAZ KNJIGE

*ŽIVETI SLOBODNO*
Ljubodraga Obradovića

Da se u čovjeku krije istinsko trojstvo, odnosno da u njemu stanuju tri moćne sile, podjednako raspoređene i podjednako važne, podsjeća nas pisac zbirke pjesama "Živeti slobodno" Ljubodrag Obradović. Polazeći od ovog trojstva, pjesnik dijeli zbirku na tri ciklusa i svaki dio je posvećen tom unutrašnjem ustrojstvu čovjekovom. Moćni vladari koji rukovode ljudskom sudbinom, um, emocija i duševnost, odnosno glava, srce i duša, svoju kraljevsku moć ispoljavaju i iskazuju na različite načine i na različitim poljima, Trojna složenost čovjekovog unutrašnjeg života neiscrpno je bogastvo i dar iz kojih pjesnici već vjekovima gase svoju stvaralačku žeđ. "Dve se u meni pobiše sile, mozak i srce, pamet i slast", napisaće veliki srpski liričar Laza Kostić, i time nagovjestiti da je unutrašnji čovjekov život često u haosu, u međusobnom sukobu. Obradovićev unutrašnji život je prilično uravnotežen, pa i kad nije, on ga prisiljava na harmoniju, dovodi ga u red. 


Zbirku "Živjeti slobodno" od stotinjak pjesama, autor je podjelio u tri cjeline, tri ciklusa sledeći, upravo, gore navedeno trojstvo. U prvom ciklusu "Trčim za sudbinom ludo zaljubljen u budućnost" dominira refleksivna poezija, dakle racionalni pristup stvarnosti, ma kakva ona bila i ma koliko mu ona bila nesklona. Pjesnik je svjestan prolaznosti gdje se riječni tokovi javljaju kao dominantni motivi i simboli ove životne neumitnosti. To kao da autoru nije dovoljno, jer se na ovu, već samu po sebe opterećujuću činjenicu, javljaju i druge otežavajuće okolnosti. Ideal ovog ciklusa je sloboda, koju nikad do kraja nismo u stanju da osvojimo, mada joj u svim segmentima težimo. Toliko smo je željni, a ona nam tako nestašno izmiče. Ta žeđ za slobodom pjesnikova je opsesija, pa kad je osvojimo i prigrlimo kao da ne znamo šta ćemo s njom. Zato je ovaj ciklus pun pitanja na koja autor nema pravih odgovora, ali zato ima nagovještaja:

Ali doći će i sunčani dan,
Računi se na kraju svode.
Samo da nam vetar
Donese dašak slobode.

Za pjesnika je sloboda isto što i disanje, pa i kad je nema on vjeruje u njenu reinkarnaciju, u njen svečani povratak, a zato će se pobrinuti čak i prirodne sile. Da bez slobode ne može i da mu je ona itekako važna, naročito u stvaralaštvu, jer bez slobode umjetnosti ne bi ni bilo, autor pečatuje u stihovima:

Za mene, u pesmi prava je sloboda.
Taj zanos niko mi oduzeti ne može.

Tako ovom mišlju nagovještava novi, drugi ciklus pjesama pod naslovo: "Tu smo, ni bombe nas izbrisati neće". Rodoljublje je već polje u kojem je vladar duša. Kao što ne može bez slobode, kao čovjek i kao pisac, autor ove zbirke ne može, a da ne iskaže i svoje rodoljublje. Tu je već prkosan, kako i priliči narodu kojem pripada. I da hoće, njegova duša ne može biti pokorna jer ne pripada ropskim dušama. Njegova duša teče zajedno sa Moravom, kao što su vjekovima tekle duše njegovih predaka, čije su mostove, one andrićevske, srušili pokorni sljedbenici prekookeanskog Velikog Brata. Ovdje autor sumnja i u vjetrove koji donose dašak slobode, ali se uzda u Boga:

Ako vetrovi pomognu
Moćne tirane,
Imaćemo boga uz nas.

Ovdje se duša spaja sa svojim tvorcem, sa Bogom. Mada su njegov narod napustili i od njega ruke digli i ljudi i priroda, Bog kao nadsila, vladar naših duša, napustiti nas neće. To vjerovanje hrani drugu moćnu silu - dušu. Ovdje je bog napisan malim početnim slovom, Jer i čovjek i rijeka, i vjetar se pišu malim početnim slovima, ali samim tim nisu ništa manje moćni, a i autor je, na neki način, intimniji sa bogom. Osim što se uzda u boga, Obradovićeva duša je i u tajnom savezu sa Moravom:

Njene obale gazile su čizme svakojake,
Ali slomili nisu duh njenih vrbaka.

Autorova duša je zaječala i nad sudbinom prognanih, čije se duše viju po nepoznatim drumovima i čija je sudbina neizvjesna. Pjesnikova duša jeca i zbog djece koja noću spavaju, a crni lešinari baš noću nadlijeću njegovu otaxbinu, kao da ih je sramota da se dalju pojave i pokažu svoje nakazno lice. Noću, kao i svi zločinci I lopovi, ruše i mostove koji spajaju obale i ljude i iznad svega ona ljudska i pjesnička zapitanost, začuđenost i začudnost široke pravoslavne duše:

Srca su nam široka, ali vas ne razumemo.
Na naša vrata otvorena samo zakucajte
i uvek možemo da se sporazumemo.

Rodoljublje sa širokom pravoslavnom dušom drugačije i ne umije već da i neprijatelja pozove u goste, jer ga doživljava kao nužno zlo, kao prirodnu nepogodu, kojoj će, kada sve prođe, otvoriti vrata i ugostiti ga.

Trociklična kompozicija zbirke u svom zadnjem odjeljku, pod naslovom "Zvezde u očima, u srcu žar", dvjema silama iz prethodnih ciklusa pridružuje najosjetljiviju, onu koja stanuje u srcu i za koju još kažemo da je zadužena za osećanja i za koju još kažemo da je ljubav. Čini nam se da je ovdje autor na svom terenu, što pokazuje i brojnošću pjesama, ima ih koliko u oba ciklusa zajedno. Uz ljubav ide i muzika kao lajtmotiv, koji upotpunjuje zanos, želju, čežnju, strepnju:

Danas sve je to prošlost,
Ta čežnja, taj zanos.

Ima tu nešto i od Lorke, gdje se ljubav u prirodi sjedinjuje:

Vetar je milovao
 Mlade ti, vite grane
A on je šetao prste
Pejzažima svete tajne

I djeca prirode su tu i zato "svirajte Cigani, jer draga je moja otišla", a možda i Puškina ima. I mjesec je tu, vjerni i ćutljivi pratilac zaljubljenih, da posrebri i okiti ljubavni zanos. Za autora ove zbirke žena je neiscrpna inspiracija, vječito nadahnuće bez koga život i ne bi imao smisla. Kada je u pitanju muški lirik, strast nadvladava razum i žena obavezno mora biti lijepa, a sve što je lijepo teško je zadržati:

Dugo krasna,
Devojko zlatna,
Divna ti mašna.
Ali drugi mladić
Sad ti kosu češlja
I miluje oči

Kad ljubav prođe, ostaje onaj vatreni ljubavni žar u srcu i oči još uvijek sijaju kao zvijezde, jer onaj ko je volio i bio voljen u povlaštenom je položaju, taj ni mrziti ne umije jer već na novu ljubav misli. Muškom liriku dovoljan je i jedan tren ljubavi, možda samo pogled, pa da obnovi "u srcu žar".

I zašto ovaj tren da kvarimo,
Kakav je - takav je, ali naš i samo naš.

Muška lira ima kratke, jasne i odsječene tonove, baš kao što su im i želje. Žice na njihovoj liri su nategnute do pucanja tako da reaguju na svaki i najmanji dodir, dovoljan je i blag pogled pa da zatrepere.

Ljubodrag Obradović se u ovoj knjizi borio sa svojim unutrašnjim nemirima.

Ta borba nije bila nimalo laka, ali je slatka jer je na svijet iznjedrila ovu knjigu.

Veljko Stambolija 

MUZIČKI TRENUTAK: BRANKO SIMIĆ

PEDA: Srbija je u skoroj prošlosti imala izuzetno teške trenutke, čije se posledice i danas osećaju pre svega u materjalnom položaju i dušama ljudi koji su morali da ostave svoja ognjišta. Kako o tome piše Ljuba Obradović čućemo od Ksenije Aleksić.

KSENIJA ALEKSIĆ: PESME - PROGNANICI i SAMO POLAKO

LIDIJA: Ljubini prijatelji, sa kojima je u amaterskom kulturno-umetničkom životu i širenju kulture u Trebotinskom i Konjuškom kraju proveo, počev od Turnira duhovitosti, pa sve do Fedrara i poetskih večeri na SUPESU i u Konjuhu, proveo više od 30 godina, su svakako Bratislav Spasojević i Mikica Rakić iz Konjuha i Dragan Todosijević iz Trebotina. Čujmo ih!

BRATISLAV SPASOJEVIĆ: Dva minuta o Ljubi

MIKICA RAKIĆ -poezija: NE PUCAJTE

DRAGAN TODOSIJEVIĆ -poezija : TALAS

MUZIČKI TRENUTAK: Pavle Panin

PEDA: Posle Pavla Panina, koji je otpevao pesmu Podmoskovske večeri, čućemo kako Ljubinu poeziju govore Jelena Đorđević i Aleksandar Grašić

JELENA ĐORĐEVIĆ -poezija: ZVUK VIOLINE

ALEKSANDAR GRAŠIĆ -poezija : PRELETI

LIDIJA: Uvek kad najavim svog kolegu Miodraga Dinulovića, reditelja i urednika dramskog programa u Kulturnom centru Kruševac osetim malu tremu, ne zbog toga kako će on kazivati Ljubinu poeziju, jer je vrstan recitator, nego kako će on kao reditelj proceniti moju najavu. Miodrag Dinulović!

MIODRAG DINULOVIĆ: -poezija : PISAO SAM IME TVOJE

LIDIJA: A sada da čujemo mog kolegu Predraga Ćirića, predsednika KUD-a Vuk Karadžić iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice u ulozi recitatora.

PEDA: JA BIH TEBE VOLEO KO NIJEDNU

LIDIJA: Sad ćemo čuti kako Ljubinu poeziju kazuje Aleksandar Grašić:

Aleksandar Grašić: -poezija: IZ JEDNOG AUTOBUSA U DRUGI

LIDIJA:
Sve što je lepo ima kraj. Družeći se uz poeziju i setne note doćosmo skoro do samog kraja.

PEDA:
A na samom kraju, kao i na početku Ljubodrag Obradović i njegova pesma NA POČETKU I NA KRAJU!

LJUBA: PESMA - NA POČETKU I NA KRAJU

Poštovani prijatelji, hvala Vam još jednom što ste izdvojili Vaše vreme i ovo veče proveli uz moju poeziju. Knjiga *ŽIVETI SLOBODNO*, je ustvari moj pokušaj da životnu priču u traganju za sopstvenom istinom, ispričam stihovima.

Posebno se zahvaljujem svim saradnicima koji su pomogli da knjiga ŽIVETI SLOBODNO ima upravo ovakav izgled: Jeleni Ivanović za dizajn, Jeleni Protić-Petronijević za lektorski rad, Zorici Brkić za dizajn znaka POEZIJASCG, Ratku Todosijeviću za ilustraciju, Miljojku Milojeviću za recenziju knjige i naravno svim učesnicima večerašnje promocije.

Znam da i u Vama živi ljubav za poeziju, pravdu, sreću i SLOBODU i iskreno se nadam da je moja poezija, bar na trenutak, zakoračila u Vaš svet.

LIDIJA I PEDA: Odjava

MUZIČKI TRENUTAK: ADAM MILUTINOVIĆ