JELENA

Na putu u magli,
stihovi zrače,
da ozrače one izgubljene
i označe prolaz za zaljubljene.

Jelena slama svog jelena!
Po šipražju misli se cepaju,
dolinama mirisi šetaju,
izgledi čarima mame...

Eh, njen lik je podsticaj,
za igre skrivanja,
u vremenu koje beži.
Njen lik je uteha,
za sve propuštene
prilike i neprilike.

Jelena uvek dočeka
svog jelena, ako poželi.
I po vrletima duha,
pliva u sopstvenom znoju,
a nada se sreći i spokoju.

Svest je ono za čim se žudi,
slast se lakše probudi,
ali potok je uvek nov,
kao rov za rat!

Eh, da mi je znati,
zašto se pati za Jelenom,
koja umara jelena,
a u bezizlaz je
i sama saterana?

I da mi je znati,
kud vodi taj put,
tajanstven i krt,
kojim korača Jelena?

A na putu tom,
kao u magli,
stihovi zrače,
da ozrače one izgubljene
i označe prolaz za zaljubljene!

(C) Ljubodrag Obradović