^На врх стране

  • 1 КРУГОВИ...
    Лете кругови око мене, на вртешци врти се мој свет. Зашто другима срце зебе и боли их сваки мој успех? ...
  • 2 КРУГОВИ...
    ...Зашто живот свој ритам има, а мој већ ко стари вергл шкрипи? И како даље сам да пливам, кад ми спокој у чемер кипи?...
  • 3 КРУГОВИ...
    ...Сваког дана изазов већи, летим ко пчела на нови цвет! Ко ће мене сад да усрећи, кад немир мој врти цео свет?...
  • 4 КРУГОВИ...
    ...У даљини тутњи олуја, душа ми је струна на ветру. Куд ме носи животна струја, зна ли ико на овом свету?...
  • 5 КРУГОВИ...
    ...А сећање светлост избледи... Кругови се крате и прете. Сад се и моје срце леди, сви који лете, једном слете!
ИН

Уживајте у поезији


ПоезијаИН

Поезија Љубодрага Обрадовића

All Video - Player

НЕМАМ...

Немам паре да ти купим ни бициклу.
Видим круг дима што се врти.
Снови су бледи и уз сву вику.
Људи са стране увек су шкрти.

Немам мира због тебе,
виђам ноћу чудне ствари.
Срце, клошар стари, све бележи,
док немоћно, од истине бежи.

Немам више занос да те пратим.
Године су прошле, дим је у машти.
Наш се живот из дана у дан крати,
а твоје мисли, још су у цветној башти.

Немам ноћас ни вина
и не могу да те заборавим.
Како је чудна и болна истина
у осмеху месеца. Сан на јави.

Немам више илузије и не дрхтим.
Снови су бледи и уз сву вику.
Ноћас су сви осећаји крхки,
ноћас је све стакло
и јасно, цепам слику.

Немам више ништа,
ни за тебе, ни за себе ни за себе.
Мој мир је моја опсесија.
Ноћас ми срце само зебе;
и после нас месец
ће да дрхти и да сија.

Немам паре да ти купим ни бициклу.
Јасно видим круг дима који се врти.
Снови су нада и при задњем крику,
а људи, много, много крти.

© Љубодраг Обрадовић
Copyrigcht © 2013 PoezijaIN