Ту, до мене, седи.
Главу горе, уживај.
Ништа тебе не сме да наједи.
Ти свирачу само свирај.

Свирај песме од давнина,
а ти душо не тугуј.
Била си знам са многима,
ноћас се моме пијанству радуј.

Загрли ме, љуби ме, то је занос.
Нема бола кад се љубав жели.
Нема ничег. Хајде, вуци ме за нос.
Ја и томе знам да се веселим.

Гле, како си слатка, једра.
Видим гориш од пожуде.
Дај и ја ћу руком у та недра,
што многе променише људе.

И ја ћу скоком у тај пакао,
о очи што лаж просипате.
За музику ноћас све би дао.
Хеј свирачи, свирајте, свирајте.

Ати душо, главу горе, уживај.
И ближе, ту до мене седи.
Сутра ће други песме да ти говоре
и можда јецај осмех да ти следи.

А ти свирачу само свирај.
Свирај песме од давнина.
У животу све је игра.
Ја ћу даље пијан,
од живота ко од вина.

© Љубодраг Обрадовић