^На врх стране

  • 1 КРУГОВИ...
    Лете кругови око мене, на вртешци врти се мој свет. Зашто другима срце зебе и боли их сваки мој успех? ...
  • 2 КРУГОВИ...
    ...Зашто живот свој ритам има, а мој већ ко стари вергл шкрипи? И како даље сам да пливам, кад ми спокој у чемер кипи?...
  • 3 КРУГОВИ...
    ...Сваког дана изазов већи, летим ко пчела на нови цвет! Ко ће мене сад да усрећи, кад немир мој врти цео свет?...
  • 4 КРУГОВИ...
    ...У даљини тутњи олуја, душа ми је струна на ветру. Куд ме носи животна струја, зна ли ико на овом свету?...
  • 5 КРУГОВИ...
    ...А сећање светлост избледи... Кругови се крате и прете. Сад се и моје срце леди, сви који лете, једном слете!
ИН

Уживајте у поезији


ПоезијаИН

Поезија Љубодрага Обрадовића

ХИТ ВИДЕО

ПРЕТРАГА САДРЖАЈА


Љубодраг Обрадовић говори своју песму 1975. године. Забележено на магнетофону, а ових дана дигитализовано.

НАПОЉУ КИША ЛИЈЕ…


Напољу киша лије
плава ко моја сета.
У души киша лије,
а нада лебди у ваздуху.

Ја не знам чиме то
кидаш моје мисли
и не знам
који враг ме уз тебе лепи,
али сад,
док киша лије
и пуцкета шаторско крило
на дотрајалом камиону,
мислим на тебе и себе
и комбинације.

Моји потези су незграпни,
моји поступци очајни.
Дављеник се за сламку хвата,
а мени пена смета,
ја не видим сламку.

А напољу киша лије
плава ко моја сета,
зелена ко моји идеали.
Много је на свету очајника,
море је мени сличних,
море плаво…

Али има и супротности.
Има срећних очајника,
има глупих срећника,
свега има.
И плаве кише и зелиних идила
и наде, свега има.

Напољу киша лије-
добош над главом,
у души киша лије-
добош у глави.
Мисли су осице,
трутова нема.
Деца су гладна.
Стењу жене.
Око олтара,
босоноги цвиле
док поп
 кандилом маше.

Ти си побожна,
старомодна,
очајна.
Цео свет да гледа,
а глас до мене
 да не долети.
У ствари,
иза јеле ја ћу бити.

Нећу да се светим
док киша лије
плава ко моја туга.

Човеку се радо
иза леђа смеју...
Док се он нада и тоне,
док плива и дави се,
сви би да га потопе.

Мени не треба друга,
ја нећу бољу.

Сусрети на острву,
палме и слично.
Јасни видици
и помешана осећања.
Ништа необично,
само кап
У мору истих судбина.

Глава кошница,
тело сојара,
 пут мрачан.
Тврдоглаво магаре
на циљу.

Напољу киша лије,
модра ко моја сета,
а у грудима срце бије,
као да си ти најлепша
 и најбоља,
као да си ти једина
 цура света.

Напољу киша лије,
зелена ко моји идеали,
у души киша лије,
а нада лебди у ваздуху,
птице је носе.

Огромне птичурине
судбину над главама носе.

Надања и страдања,
падања и пропадања
и мало светла на истоку,
после кише плаве
и плаве сете.

Огромне птичурине
судбину носе..
Носе...
А не стижу...

© Љубодраг Обрадовић

In order to view this object you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player
Copyrigcht © 2013 PoezijaIN