СЛАВУЈИ

Око мене певају славуји,
ту до мене глог цвета.
Свуд око мене пролеће струји,
а у души ромиња  сета.

Корачам споро,
а сунце ми прича
да од скоро,
новог имаш младића.

Застанем, погледам небо
и све ми се чини
да ти је са њим лепо,
ноћу, на месечини.

Погледам траву,
ветар осетим.
Богме, изгубићу главу,
или ћу да се осветим.

Планове грозне почнем да кујем,
у заносе чудне да падам.
А пролеће ме оплакује,
та чему ти можеш да се надаш?

Окренем се, бежим,
а славуј  ме песмом прати.
Она сад са другим лежи,
а ти ту патиш!

Она сад другом тепа
и нуди своје чари.
Она није више твоја степа,
њом сададруги крстари.

Око мене певају славуји,
ту до мене глог цвета.
Свуд око мене пролеће струји,
а у душу надире сета!

© Љубодраг Обтрадовић