УЗ или НИЗ МОРАВУ? Куда и како пливати даље? Уз или низ Мораву, питање је сад? Судбини питање по голубу шаљем да успоставим нарушени склад. Јер, одавно песму нисам написао која ће срце спокојним да држи... И кренуо да пронађем смисао, који неће немиром ум да спржи. Јер, одавно нисам изнад Мораве летео на крилима својих снова и тражио ону, што има очи плаве, да јој стихом стварам свет изнова. Јер, одавно ме љубав није понела у чаробни свет, који само она тке. И не видим одавно, излаз из тунела, иако и превише верујем у снове. Све реке, одувек, некуда теку, полако односећи наше наде. Одувек сви газимо исту реку и живот нам неко од рођења краде. Све наше истине неумитно вену, заблуде су нам, из дана у дан, веће. Ја још љубоморно чувам успомену на своју младост и те дане среће. Кад сам у моравским вировима конопљу са својима знао киселити... И сањао, да ће ми после, на прелима, девојке у живот љубав уселити. Кад сам у моравским воденицама брашно од целог зрна пшенице млео и волео цуру са бујним плетеницама, која се памти за живот цео. Кад сам у вечери топле, летње, газио спрудом и моравским брзацима и знао, да спречити ме нико неће, да кроз живот пловим на стиховима. То сећање и сад ме у изазове узноси... Животно искуство само је обмана! Живот слабиће као сабљом коси и исклеше им у срцу безброј рана. А ја још увек у души гајим спокој. Стихови ми изнова, срцу мир доносе. Свако живи нек живи сан свој, а моје мисли, сад су као кап росе. Ако их рука одмах на папир не разлије, своју истину и од мене ће скрити. Као сунце, кад првим зраком росу попије, тако ни мене, ни мисли, више неће бити. И куда и како пливати даље? Уз или низ Мораву, питање је сад? Ја више не бринем за те ситне детаље, јер знам, прошлост се не враћа никад! И куда и како пливати даље, кад је на сред Мораве укотвљена скела?! Судбина и мени одговор по голубу шаље: Животна струја те, низ матицу, већ понела... © Љубодраг Обрадовић Погледајте како је било на Моравском Цароставнику 2015.