Аутор Super User
Категорија:

УМЕСТО УВОДА

Шта је у ствари ФЕДРАРО илити Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа? Више детаља сазнаћете у овом уводном чланку, а много више у монографији коју смо објавили за пестнаст година ФЕДРАРА и која се зове *МОНОГРАФИЈА ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ФЕСТИВАЛА ФЕДРАРО 1997 – 2012* - Преузмите у пдф-у

Наравно о ФЕДРАРУ можете сазнати још више детаља на порталу ПоезијаСРБ на линковима:
Важна напомена: Ова монографија можда не садржи све детаље о ФЕДРАРУ, али свакако је мој покушај да подацима које ја имам у својој архиви зауставим заборав за времена која долазе... Ако имате допуне, корекције или предлоге како да МОНОГРАФИЈА ЗА 20 ГОДИНА ФЕДРАРА буде свеобухватнија обавестите ме на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Уредник монографије

Љубодраг Обрадовић

ФЕДРАРО - СВЕ ОД ЗАНОСА ИЗАТКАНОЉубодраг Обрадовић

Следећи занос драмских занесењака из Треботина и Жабара, који су давних тридесетих година овог века припремили и извели представу "Вода са Планине" Раше Плаовића, тадашњи заљубљеници у "даске које живот значе" у пролеће 1997. године, упалили су искру за оснивање Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа - "ФЕДРАРО".

Оснивачи фестивала: Општина Крушевац, Културно-просветна заједница Крушевац, М.З. Жабаре (чине је села Треботин, Жабаре и Мала Врбница) и КУД "ВУК КАРАЏИЋ" из Треботина, Жабара и М.Врбнице, желели су да омогуће да се све искре за драмским доказивањем у Расинском округу, а и мимо његових атара, несметано пале у ватру, која ће грејати срца, представа увек жељне публике.

А како је све отпочело? Те зиме 96/97 (зимске ноћи су увек предуге, па недостатак времена није препрека за осмишљавање разних идеја и пројеката), седели су, по свом устаљеном обичају у *Пренгином собчету*, писац ових редова – тада подпредседник КУД-а *Вук Караџић* и Милета Пршић секретар КУД-а и ћаскали о томе шта је паметно да се осмисли као трајна културна манифестација по којој ће овај КУД бити препознатљив, а да то буде оригинално и свима прихватљиво. И није се ту имало шта много мозгати, идеја да се покрене иницијатива за оснивање аматерског драмског фестивала, сама је излепршала на видело тако наметљиво и снажно, да су је касније једногласно прихватили и свесрдно подржали, сви чланови драмске секције и председништво КУД-а *Вук Караџић* и руководство МЗ.

Ту идеју су, када им је предочена, такође једногласно и снажно подржали и представници КПЗ Крушевац и општине Крушевац. Одмах је формиран организациони одбор фестивала, а за председника организационог одбора изабран је Миомир Хари Ристовић, тадашњи подпреседник општине Крушевац за друштвене делатности. Касније је формиран и савет фестивала као оперативно тело за релизацију прве манифестације *ФЕДРАРО*, а за првог председника је изабран Будимир Симић, тадашњи секретар Скупштине општине Крушевац, иначе Треботинац. Тако је успостављена природна хармонија да у културном пројекту названом ФЕСТИВАЛ ДРАМСКОГ АМАТЕРСКОГ СТВАРАЛАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА или скраћено ФЕДРАРО буду, поред драмских занесењака из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, само људи који воле то што раде, што је увек предуслов да се замишљено успешно и спроведе. Касније су на месту председника организационог одбора ФЕДРАРА били и Бранислав Јовановић и Невенка Ђорђевић, а на месту председника савета ФЕДРАРА Бобан Алексић, Лидија Јевремовић и Милош Обрадовић.

СВИ ПРЕДСЕДНИЦИ ОРГАНИЗАЦИОНОГ ОДБОРА ФЕДРАРА

Миомир Ристовић Хари

Бранислав Јовановић (десно)

Невенка Ђорђевић

Тада је и осмишљен и концепт ФЕДРАРА који ће поред главног фестивалског садржаја, драмских аматерских представа са територије Расинског округа, имати и пратеће садржаје: ФЕДРАРО за најмлађе (драмске представе основних школа и дечјих вртића), СУПЕС – сусрете песника и Ликовну колонију. Да је тај концепт одличан показало је и време својим протеком... И дан данас концепт је исти и несметано се реализује сваке године...


А да је идеја за оснивање ФЕДРАРА била одлична показали су сви учесници овог драмског фестивала који се такмиче и друже већ 16 година и дају свој непроценљиви допринос да драмски аматеризам живи и у Крушевцу, Трстенику, Варварину, Брусу, Ћићевцу... и у Треботину, Великом Шиљеговцу, Здравињу, Коњуху, Јасици, Лазаревцу, Грабовцу...

СВИ ПРЕДСЕДНИЦИ САВЕТА ФЕДРАРА

Будимир Симић

Бобан Алексић

Лидија Јевремовић

Милош Обрадовић

На крилима ФЕДРАРА у Крушевцу су основана још два аматерска драмска фестивала *ФЕШТ* - драмски фестивал основних школа Крушевца и *ТИН ФЕСТ* - драмски фестивал средњих школа Крушевца, а у припреми је и оснивање регионалног драмског фестивала у Трстенику (или Варварину). Тако су драмски аматери из Треботина, Жабара и Мале Врбнице жишком свог драмског ентузијазма запалили ватру драмског стваралаштва која данас пламти у целом Расинског округу и живот овај свакодневни чини лепшим.

Рад и развој ФЕДРАРА подржали су многи, пре свега Општина, касније Град Крушевац, КПЗ Крушевац, Културни центар Крушевац, Крушевачко позориште и бројни донатори, али најзаслужнији су свакако заљубљеници у "даске које живот значе" из Треботина, Жабара и Мале Врбнице без којих се не би могло. Поменућу неке од њих: Србољуб Павловић, Милутин Јаковљевић, Милан Милосављевић, Предраг Ћирић, Живорад Ђокић, Оливера Ђокић, Славољуб Обрадовић, Бојан Пршић, Живорад Петронијевић, Славица Дреновац, Зоран Дреновац, Жика Стојковић, Радиша Стојковић, Љубисав Стојановић, Жика Милојевић, Драгица Мијатовић, Раденко Мијатовић, Радман Мијатовић, Драган Ивић, Првослав Симић, Милорад Антић, Љубодраг Обрадовић, Миљко Бркић, Радослав Стојановић, Ивана Мијатовић, Мирослава Обрадовић, Оливера Пршић, Данијела Терзић, Горан Тодосијевић, Сузана Јовановић, Драган Тодосијевић, Топлица Павловић, Дејан Шљивић, Катарина Стојановић, Срђан Стојановић, Иван Антић, Радиша Стевановић, Марија Стојановић, Јелена Симић, Данијела Симић, Марија Кованџић, Марија Радуловић, Јелена Радуловић, Горан Стојковић, Санела Јанковић, Бранка Стојковић, Јелена Чолић, Мирјана Савић, Предраг Марјановић, Братислав Пршић, Дејан Симић, Бојан Симић, Сузана Мијатовић, Јована Мијатовић, Ана Милосављевић, Бранко Стојковић, Бојан Јанковић, Младен Обрадовић, Сретен Терзић, Тамара Зајић, Денис Нумановић, Јелена Стојановић, Јелена Миљковић, Бојана Зајић и други...

Све је у заносу...

Љубодраг Обрадовић

ФЕДРАРО КОЈИ ТРАЈЕ – Јасмина Милић

Установа у Култури Културно просветана заједница Крушевац је препознатљива и посебна по томе што негује културу равномерно на селу и у граду. Преко 20 Културно уметничких друштава егзистира при КПЗ-у и свако друштво је посебно на свој начин. КУД "Вук Караџић" из Треботина, Жабара и Мале Врбнице је посебан по много чему, а највише по својој драмској секцији, увек се у њиховом програму очекује макар неки скеч, тако да је ФЕДРАРО само производ њихових афинитета и уложеног труда.

Ми као Установа се трудимо да таленте откријемо и усмеримо у правом смеру и на време, зато постоји ФЕШТ, јер већ у основној школи се малишани определе да желе тиме да се бавe, или ако схвате да не желе, усвојили су неки вештине, које ће им користити у свакодневном животу. Касније ти малишани траже своје место, преко ТИНФЕСТА и ФЕДРАРА, врло често до академије и професионалног позоришта. Крушевачко позориште је препознатљиво као квалитетно и признато широм Србије и региона, тако да је сасвим логично да поред њега постоје и аматерска позоришта и драмске секције, које делују и које су сасвим солидног квалитета. Још једна значајна ствар је што је ФЕДРАРО окружног карактера, учествују представе из целог Расинског округа, то је прилика да се све општине и град друже и размењују искуства и ставове.

Због свега наведеног и из много других разлога ФЕДРАРО заслужује да још дуго живи, надограђује се и има значајно место на културном небу Србије.

 

директорка КПЗ, Јасмина Милић

мр Спасоје Ж. Миловановић

ХРОНИКА ОДУШЕВЉЕНОГ ПОЗОРИШНОГ СТВАРАЊА - Петнаест година ФЕДРАРА (Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа)

Својеврсна монографија културе Крушевца била би видно сиромашнија ако бисмо изоставили аматерско стварање у култури и за културу. Учешће аматера у укупним културним достигнућима Крушевца више је него значајно. Довољно је истаћи чињеницу да од тридесет и седам манифестација које се налазе у званичној презентацији Крушевца, чак тридесет се може дефинисати као манифестације посвећене и које се заснивају на аматерском стваралаштву. Унутар тог најширег поља деловања, од фолклора, преко народног певања и свирања, ликовног изражавања, ревија посебности народних обичаја, до народне радиности и рукотворина, драмско аматерско стваралаштво, и нарочито Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа – ФЕДРАРО, заузима посебно место. Петнаест година трајања овог фестивала – то је хроника одушевљеног стваралаштва и ентузијазма.

Позориште, као исказана али и градивна свест цивилизацијског напретка сваког друштва, захтева стално естетско и етичко преиспитивање и припремање оних прегалаца и стваралаца који ће српску позоришну уметност уводити у савремене социо-културолошке токове. ФЕДРАРО јесте управо прилика која омогућава да се у најширој друштвеној акцији припадници свих старосних и социјалних категорија културно обуче. Његова највећа снага лежи у томе што сваке године проширује круг чланова аматерских позоришта и трупа које делују како на територији Крушевца, тако и Расинског округа, што сваке године расте породица позориштних аматера. Они су промотери те задивљујуће љубави према лепоти, позоришту и пријатељству.

У многим срединама драмско аматерско стваралаштво успоставља први контакт са уметношћу, са узбудљивим светом стварања. Јер позориште унутар своје комбинаторне моћи држи на окупу више делова него све друге форме уметности. Даље, оно знатно доприноси успеху културе Расинског округа, али и успеху српске културе у иностранству и има значајну васпитну улогу. (Драмско) аматерско стваралаштво је израз унутрашње мотивације и потребе човека да делује, да се изражава културно-уметнички, али не само због унутрашње него и због друштвене потребе. Она, најкраће речено, има два битна аспекта: удовољава једном интересу и једној креативној пракси изражавања и, с друге стране, она је израз више – мање спонтане манифестације друштвености.

Питање за или против ФЕДРАРА и свега што тај фестивал собом носи, у уопштеном облику, једноставно нема смисла. Ми се, једноставно, требамо вратити оцењивању вредности на тај начин што би их посматрали у њиховој вези са човеком и стварним околностима у којима он живи, као и противречјима тих околности:

Радом се баве стари и млади
И стално смишљају нови план
Како да човек што мање ради
А да купи кола и стан

Неко ужива у своме раду
Неки раде јер се то мора
Бунџије од тога праве параду
А ја радим без поговора

И твоја срећа што негде дрема
Будна ће стати на овој тачки
Твој рад никаквог смисла нема
Ако ли није стваралачки

(По мотивима стихова Душка Трифуновића)

За историчара и социолога културе, ФЕДРАРО као појам драгоценог беочуга у култури Крушевца и Расинског округа, али и као незаобилазни датум у календару културних дешавања Србије, се не исказује као засебан и себи довољан активитет културе, већ као комплементарна делатност која налази своје место уз највећа уметничка достигнућа и представља драгоцен извор стваралачких снага културе и уметности уопште.

Захваљујући овом, покренути су Фестивал основношколског театра града Крушевца – ФЕШТ и Фестивал средњошколског театра града Крушевца – ТИНФЕСТ, који се као расадници талената потврђују у трајним остварењима српске културе кроз чињеницу да су многи истакнути професионални позоришни уметници своју прву афирмацију доживели у аматерским колективима и на овим фестивалима. Тако да сад, 2012. године, у Крушевцу и Расинском округу готово да нема ни школске, ни сеоске, ни градске средине у којој не ради и не ствара аматерска позоришна дружина. Њихове представе дочекују и испраћају громогласни аплаузи одушевљених гледалаца. Судећи и по критикама и по наградама, с којима су се враћали с гостовања, такмичења или фестивала, представе аматера Расинског округа велики су уметнички доживљај, нешто што се не заборавља.

Успони и падови драмског аматерског стваралаштва и ФЕДРАРА могу остати забележени или непримећени од савременика, али и бити нетачно протумачени и неправедно заборављени. Они су, међутим, својом делатношћу и доприносима учинили много више – показују се неопходним и драгоценим у култури Крушевца и Расинског округа.

Мр.Спасоје Ж. Миловановић

ФЕДРАРО се мора наћи у календару културних догађаја Србије – Владимир Тасић

Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа (ФЕДРАРО), за све године постојања (од 1997 до 2005) превазишао је по свом културно уметничком значају и најоптимистичкија очекивања својих идејних стваралаца. Девет година постојања за један фестивал, ни мало, ни много. Културни прегаоци Трботина - Жабара, уз помоћ из културног центра какав је Крушевац, обликовали су идеју фестивала драмских аматера, која је још на почетку у првој години, превазишла средину у којој је рођена. Није било лако, у најтежим годинама живљења нашег народа, у борби за слободу, независност и опстанак, створити манифестацију од које се није очекивао просек.

За кратко време урађено је много, уз велико ангажовање и самоодрицање ентузијаста, који су идеју окупљања најбољих драмских стваралаца Расинског округа, претворили у дело. Доказано је да позориште не мора да буде везано само за центар. Добра драмска дела могу да направе и изведу и они којима је позориште у срцу и души, а не само у новчанику. То је уосталом и верификавано од стране публике, која из вечери у вече, за време трајања фестивала, пуни салу Дома културе у Треботину. Гледаоци су најбоље судије и њихова потреба за улазницом више, гаранција су опстанка ФЕДРАРА.

Позоришно надарени Расинци, Моравци, Темнићани, Копаоничани и Жупљани, свој природни дар у славу Талије, на најоригиналнији начин, у току фестивалских вечери, изражавају на даскама које љубав значе, не само за учеснике комада, већ и за многобројне грађане из Расинског округа, који са великим интересовањем прате сва догађања око ФЕДРАРА.


Владимир Тасић отвара ФЕДРАРО

Пратеће манифестације, СУПЕС и ликовна изложба, допуњују ФЕДРАРО и дане културе у Треботину - Жабару чине целовитим културним догађајем од значаја за општину Крушевац и Расински округ.

По својој мисији приближавања позоришта најобичнијем грађанину и великом културном значају смотре глумаца и режисера аматера, у најскоријој будућности ФЕДРАРО се мора наћи у календару културних догађаја од значаја за Републику Србију, која уживају подршку Министарства Културе. Овакву подршку сигурно је да ова манифестација у Расинском округу заслужује, јер до сада изведене представе својим квалитетом доказују, поред великог талента учесника и веома ригорозне критеријуме за избор представа, који су битни за одржавање манифестације на високом уметничком нивоу, цењеном од стране гледалаца, учесника и професионалне позоришне стручне критике.

Одржавање достигнутог уметничког нивоа представа, гаранција је будућности Федрара не само у границама Треботина - Жабара, општине Крушевац и Расинског округа.

Владимир Тасић, Начелник Расинског округа; Крушевац, 2005. године

МИОМИР РИСТОВИЋ-ХАРИ - Први председник организационог одбора ФЕДРАРА.

Ова монографија би свакако остала непотпуна без осврта на улогу коју је у стварању ФЕДРАРА имао МИОМИР РИСТОВИЋ-ХАРИ - Први председник организационог одбора ФЕДРАРА. Дакле, Миомир Хари Ристовић је био свестрана личност, и о његовим бројним активностима ће се тек писати, а ја ћу овде забележити само неколико реченица о његовој пресудној помоћи за рађање ФЕДРАРА - Фестивала драмског аматеризма Расинског округа.

Идеја има увек, неке су добре, неке - не, али и за остваривање најбољих, потребна је реална подршка, која може бити и материјална (финансијска) и морална, јер неопходне су обе.

Миомир Хари Ристовић, у то време (1997. године) подпреседник скупштине општине Крушевац, прихвативши нашу понуду да буде председник организационог одбора ФЕДРАРА, својски се потрудио да онај занос драмских занесењака из Треботина и Жабара са почетка овог текста, не остане недосањани сан, већ да на јави та идеја одистински заживи и дан-данас салу Дома Културе у Треботину пуни добрим драмским представама и публиком жељном позоришне игре на даскама које живот значе.


Милосав Буца Мирковић, Будимир Симић, Миомир Хари Ристовић и Душан Дука Јовановић

Пошто сам и сам био један од креатора идеје *ФЕДРАРА*, сведок сам колико нам је Хари помогао да фестивал, добије данашњи изглед. Хари је у баш у свему са нама равноправно учествовао, од давања имена фестивалу, до профилисања самог фестивала и пратећих садржаја на њему, одређивања репертоара, избора жирија, (на чијем је челу, по Харијевој идеји и наговору, у прве четири године био чувени позоришни критичар Милосав Буца Мирковић), једном речју Хари је био мозак операције назване ФЕДРАРО, који нас је смишљено водио у најбољем смеру, и довео да ФЕДРАРО данас буде један успешан и престижан фестивал драмског аматеризма.

И не само ФЕДРАРО, Хари је помагао све младе таленте из града, а и села, који су били одважни да се запуте на неизвесни пут уметничког стваралаштва. Доказ за ову констатацију је и мој колега песник Братислав Спасојевић - Бата, песник из Коњуха, коме је Хари написао прву биографију и тако му на самом почетку његовог стваралаштва, дао ту иницијалну капислу која ће Бату на том песничком стваралаштву задржати све до данашњег дана, и омогућити му да се често појављује као песник и на СУПЕСУ – пратећој манифестацији ФЕДРАРА.

Дакле, Хари је увек био уз оне који почињу, уз оне којима недостаје подршка, био је човек великог срца, више је мислио на друге, а на себе мање, тако да га многи памте као човека који је запалио многе искре свих видова уметничких стваралаштва. Хвала му на томе, јер све је у заносу. (Љубодраг Обрадовић)

 

ТЕШКО ЈЕ РАЗБИТИ СТЕРЕОТИП... – Будимир Симић – први председник Савета ФЕДРАРА

Морам рећи да сам поносан због чињенице што смо нас неколико другара, визионара, поклоника Талије, успели да реализујемо идеју већег вредновања аматерског стваралаштва у једној по много чему јединственој средини. Почетак реализације те идеје био је тежак али и инспиративан. Било је тешко разбити стереотип да се културна догађања фестивалског типа могу и морају одвијати само у градским срединама, а да сеоским срединама припада место у складу са програмом руралног развоја са спорадичним и симболичним културним догађањима без манифестација трајног карактера.

Треба рећи да је ова средина вишедеценијско извориште глумачких талената –драмских аматера представља темељ за рађање, живот, трајање и уопште разумевање потребе за оваквим врстом аматерског фестивала.

Наравно све би било под знаком питања да није било разумевања од ондашњих општинских власти, а посебно од Миомира Харија Ристовића, човека, поред осталог, са истанчаним осећајем за културу, огромне енергије, који је здушно стао иза ове идеје у настојању да се отелотворе жеља мештана ове месне заједнице.

Ми, окупљени око ове идеје за афирмацију Драмског аматеризма Расинског округа, очекујемо да ће се Фествал дограђивати и разрађивати тако да ова средина буде место на коме ће се на прави начин артикулисати неисцрпна културна енергија сеоског аматеризма и то на само драмског и не само овог округа.

 

Будимир Симић отвара ФЕДРАРО; Милан Милосављевић – почасни председник КУД-а Вук Караџић

НАПИСАЛИ СУ О ФЕДРАРУ - Драган Маринковић Маринко - Глумац Крушевачког позоришта

Крајем 80-их уверава ме Дука Јовановић да у Треботину-Жабару постоји одлична аматерска глумачка екипа и да обавезно једном пођем са њим на пробу да их видим. Пођем и уверим се. Ама видим и још много тога лепог: у сваку представу убацују понеког младог из села да се учи уз искусније. Често то буду њихова рођена деца, да се настави традиција. А Мића, легенда, све држи на окупу, организује и прави сценографију ни од чега, а цела МЗ подупире све што треба. Пожелим , наравно, да и ја некако сарађујем са овим дивним људима.

Дука ми повери да компонујем музику у пар следећих представа, а онда и прву режију Нушићеве једночинке КИРИЈА, затим игроказ о Косовском боју, а онда дођосмо и до моје прве режије велике представе Аце Поповића, РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА. Изврсна женска екипа уз Педу и Жику, са њом побећује на ФЕДРАС-у у Малом Црнићу и доноси 5 главних награда, повративши тако славу након 15 година. Убрзо од истог писца и са скоро истом екипом радимо и СМРТОНОСНУ МОТОРИСТИКУ. Следи још неколико компоновања музике за представе у режији Спасоја Ж. Миловановића а након више година додјем да помогнем драмској секцији основне школе за школски фестивал ФЕШТ и видим завидан број нових клинаца. Тачно личе на своје бабе и деде, мајке и очеве… ама и глумачки личе. (Драган Маринковић Маринко – глумац)

ФЕДРАРО - СТВАРНОСТ КОЛЕКТИВНОГ ТРЕНУТКА - Дејан Радојевић, драматург

 

Људи који су будни, поседују један једини и општи свет; што се тиче оних који спавају, свако се повлачи у свој посебни свет.“ Хераклит ( око 540-480 п.н.е.)- Фрагмент 24.

Свако историјско доба, сходно својим погледима на стварност, свет око нас, својим потребама, својим тежњама узима из драмског стваралаштава оно што је најпогодније, оно што се истиче као специфичност схватања стварности. Рeдитељ као ангажовани појединац, заговорник друштвених идеологија, има улогу „мајстора сцене“ који је верно огледало природе људских односа, да прикаже облик и отисак самог времена, бића, тј. његов поглед на свет.

Одисеја... трагање за правим текстом, стварање хармоничних односа са актерима драмског стваралаштва без кога је немогуће направити коректну, радну атмосферу, позоришну представу. Подмладак, то је у изборној 2012. једини ангажовани - ентузијазам. Текст је „Просидба“- А.П.Чехов. Улоге јасне. Мизансцен, костими, музика, реквизита стилизовани су у духу епохе. Простор је карактеристичан за Чехова: недођија, провинцијско-рурална, рустична усамљеност, богате спахије, земљопоседници. Радња „ Просидбе“ је место где је могуће сагледати себе и друге, комедија нарави. Иницијација радње је одлука Ломова да запроси руку комшинице, Наталије. Ту долазимо до момента узбуђења, разоткривању њихових нарави, карактера.

Редитељски план је био: утисак на читајућој проби, тема - да ли је разумеју, идеја дела - да ли га схватају, идеја представе - да ли могу да га изнесу, основна радња - јасаноћа сукоба, основна противрадња - скривени интереси, сукоб...

Најважније је одлучити се. Ако човек дуго размишља, ако се колеба, много прича и чека идеал или праву љубав, никада се неће оженити...“ - Ломов; „Просидба“- А.П.Чехов.

Позоришна представа је сценско дешавање које делује на публику, стварност позоришног тренутка... Да ли ће да допре до публике? У Србији хара „бела куга“. Млади нису за брак због разних “али“... То је основа на којој смо стварали стварност колективног тренутка, позоришну представу коју је створио КУД „Вук Карађић “- Треботин, Жабаре и Мала Врбница; драмска секција: Тамара Зајић, Сретен Терзић, Младен Обрадовић.

... док аматери представљају само ради свог задовољства, дотле се они „играју позоришта“; тек кад својом игром, свесно и намерно делују на публику, та игра престаје бити игра и постаје озбиљно позориште. “ - Хуго Клајн

­

Дејан Радојевић

ЗАПИС О ФЕДРАРУ - Анастас Нешић Харди

Трећу годину већ, у селу које је у ствари два села Жабаре-Треботину, глумци аматери из двестотинак насеља, имају своје представнике, талетоване и приљежне позоришне аматере, који, дружећи се и размењујући искуства, представе свој једногодишњи труд. Ова по много чему јединствена смотра именована је: Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа - ФЕДРАРО.

Свима који су се као гости обрели макар једне од две фестивалске вечери, није промакло да су бивали сведоци показивања и доказивања заиста изузетног талента свих актера. И као што је Крушевац, центар Расинског округа, одавно знан као најплоднији расадник српског глумишта, тако, ево, и остали *под Расинском капом* (до)казују да је ово поднебље - од свих уметности, највише усмерено ка позоришту.

Готово да нема села без драмске дружине, што се очитује током целогодишње акције *Такмичење села*, које, као и ФЕДРАРО, с много мара и дара, приређује (и веома успешно организује) Културно-просветна заједница Крушевца. А, аматери се, чедно и љупко, својим досезима у позоришном послеништву, одужују и за најмању пажњу.

Ове године, Жиријем ФЕДРАРА, председавао је цењени позоришни и књижевни критичар, један од највећих и најоданијих зналаца позоришта, Милосав Мирковић Буца, завичајац иначе.Тежак је повлашћен да може (и сме) да објави његов приказ овогодишњег фестивала. Захваљујемо се Буци.

Анастас Нешић Харди
02.12.1999.године

МОНОГРАФИЈА ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ФЕСТИВАЛА ФЕДРАРО 1997 – 2012., Треботин - Жабаре - Преузмите у пдф-у