Аутор Super User


Славко Пршић -
ТРЕБОТИН И СРБИЈА - изводи из историје

БАЛКАНСКИ РАТОВИ

Први балкански рат 1912. године Србија је водила са Турском и у том рату, уз доста жртава, ослободила стару Србију са Косовом и део Макодоније, делећи је са Грцима и Бугарима.

Други Балкански рат Србија је водила са Бугарима, одмах наредне 1913. године. Бугари, незадовољни поделом Македоније, у зору 7. јуна, свом својом војном силом, мућки су на спавању, као савезници, напали Српску војску и код топова побили војнике артиљерце и мртве их, сечењем ушију и носева унаказили.

Убили су и потпуковника Раку Анђелковића, комаданта 19-ог пешадијског пука Шумадијске дивизије, који је био помоћ Бугарима за освајање Једрена, јер без Српске војске Бугаринису могли да освоје јако утврђено Једране. Али српска армија и тешка градска опсадна артиљерија, чувених француских дугачких топова у којој сам и ја стални кадар служио, под командом генерала Степе Степановића, возовима пребачена у Бугарску као савезницу, стигла над Једрене, Степа разместио топове и хаубице, из ових цеви на турска утврђења осуо страховиту ватру, порушио их, турски отпор сломио. Војска турска као опкољена заробљена, а главног команданта-браниоца Једрена, чувеног турског војсковођу заробио. Командант батаљона 20. пука српске Тимочке дивизије, Шукри Пашу, предао га генералу Степи, а Степа у знак савезничке солидарности, и налазећи се у Бугарској Шукри Пашу предао Бугарском главном команданту генералу Иванову који га је послао у Софију као зарибљеника.

У овој Једренској борби, поткпуковник, 19-ог пука, као командант, Рака Ранђеловић, врло је храбар био и за храброст Бугарски краљ Фердинанд га одликовао великим Бугарским орденом. Мучким нападом Бугара ноћу 17. јуна, тешко рањеном Раки, који је лежао на падини, Бугари су, неколико њих, уперили у њега натакнуте на својим пушкама, оштре бајонете. Рака им је, показујући руком ка својим грудима Бугарски орден рањен говорио: "Немојте, браћо Бугари, не крвавите мојом крвљу орден вашег краља којим ме за храброст даривао". Но овако нешто племенито и честито ништа му није помогло. Бесни Бугари зарише му у јуначке груди неколико ножева и последњи пут Рака јекну и долина одјекну.

На овај луди рат, бугарског краља Фердинанда, као свог човека, своје народности, вере и крви, натуткала је Немачка и Аустрија, које су га за краља Бугарске против Русије наметнуле да у њему имају свога агента и стражара на Балкану и да против Русије спроводи њефову политику, сада као циљ: да вечно заваде Србију са Бугарском, да развију савез 4 балканске државе, Србије, Бугарске, Грчке и Црне Горе, које су победом Турака показале своју моћну снагу, нарочито Србија која је својим брзим победама на свим фронтовима потукла Турке, ослободила стару Србију, Македонију, прешла Албанију, избила на Јадранско море, потом помогла својим савезницима Бугарској у освајању Једрена, Грчкој да лако заузме Солун, јер су Турци на Битољу тукли Грке и узели њихове топове, ал на Битољ стигли Срби, потукли Турке, заузели Битољ и вратили Грцима њихове топове што их Турци били узели.

Скадар је природно утврђен висовима, Тарабоша, Бардањола и Брдице. Турци су технички ова природна утврђења усавршили, Црногорци су без успеха и својом страшном погибијом ова утврђења храбро јуришали, па и ту су дошли Срби са хаубицама пуковника Старевића, и кад српска тешка артиљерија са хаубицама почела да грува и утврђења руши, бранилац Скадра, своју војску повукао и отишао у Турску која је са Балкана истерана.

Овај успех, Аустрији у пете задао страх, јер Балкански савез 4 православне државе чини првокласну силу, рачуница јој била тачна куда ће се окренути овај савез-зна се против ње Аустрије за ослобођење Босне и Херцеговине, Сремско-Банатских Срба, Хрвата и Словенаца, Истре и Далмације па заједнички са Немачком имајући у виду свог савезника краља Бугарске Кобурга Фердинанда да овај, мучким савезничким ратом, уништи четворни савез.

Остале две савезнице Црна Гора и Грчка, виделе су ову лудост Бугарске, коме и зашто њигов краљ немачки Кобург служи, па су обе стале чврсто уз Србију. Од првог Бугарског удара и успеха прибрала се, па сви троје пређоше у противнапад, на Криволоку и Брегалници, Дренку, Рајевачком вису, потукоше Бугаре, наши Шнајдерхан дугачко градски опсадни топови, чуда су чинили, својом ватром у Бугарску нежњевену пшеницу упалили.

Ову тешку Бугарску ситуацију у коју је лудошћу упала искористили су побеђени Турци који су губитком Једрена остали само са Цариградом у ћошку до Енос-Мидије које су траженим примиријем пристали да са Бугарском буде граница, Турци сада ово прешли и повратили Тракију са Једреном. То исто учинили и Румуни, прешли Дунав ушли у Бугарску и небрањено са војском по Бугарској маршира и узела јој део Добрџе-најплоднију земљу.

Аустрији и Немачкој ни најмање није жао ни брига, што је Бугарска са њихове стране натуткана, са великим губитком овако страдала, оне су задовољне, Балкански савез разбијен, из њега Бугарску истерали и себи привукли. За губитке тешили је, да иду дани када ће њином помоћи, добити целу Македонију и добар део Србије.

Страна 9