Аутор Super User


Славко Пршић -
ТРЕБОТИН И СРБИЈА - изводи из историје


ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ

Људи, које су председници, као своје поверљиве за ове шпијунске послове, ангажовали, о свему су поверљиво извештавали преседнике, а ови среске начелнике, који су лично водили поверљиву књигу, у коју су бележили шта и ко од преседника општина реферише. Под фирмом јавне безбедности формирана је потајна служба од добро наоружаних људи у коју су узимани опробани, вешти и поверљиви људи, као и старосрбијанци и Македонци побегли од Турских зулума. Све њих је примао, плаћао и отпуштао срез. Ови наоружани људи са реденицима брзометних пушчаних метака око појаса и преко груди, су крстарили сеоским путевима и ван путева, воћнацима и осталим теренима у близини кућа и својом појавом како дању, тако и ноћу, задавали страх народу, тако да је свако ишао погнуте главе и држао језик за зубима. Ови су потајници имали и задатак да чувају личну и имовинску безбедностпредседника општина, да их на путу прате и стално буду на расположењу. Ове мере сам лично видео на примеру преседника општине Треботин Милана Лукића. Све ове строге мере безбедности су заведене после атентата на краља Милана на светог Јована Игритеља по старом календару 24. јуна 1898. године.

Краљ Милан је прекршио абдикацијом свечано дату писмену обавезу да се неће враћати у Србију и Београд и поново дошао и постао командант активне војске. Лично сам као каплар градског артиљериског пука у Нишу, при служењу војничког кадра 1904. године и 1905. године, а радећи у штабу пука као писар у архиви видео његове потписе на актима активне војске. Та акта су била оверена штамбиљом " КОМАНДА АКТИВНЕ ВОЈСКЕ " , а у потпису је стајало " Командант Милан ".

За атентат на њега, син краљ Александар и влада су окривили радикале као организаторе, а а за извршиоца је окривљен Ђура Крезовић - Босанац. У току истраге је утврђено да је Неготински адвокат Иван Павићевић, пореклом Црногорац, често ишао у Румунију и тамо се састајао са Карађорђевићима и да је за атентатора Ђуру, донео два фишека по 100 наполеона. По атентату је образован преки суд који је изрекао следеће смртне пресуде пресуде: Ђури Крезовићу - Босанцу (осуђен је на смрт и стрељан је), радикалу Ранку Пајсићу из Пуховца, срез Драгачево, великом сељаку - народном трибуну, (осуђен је на смрт, али је стрељање избегао бекством у Црну Гору. Кад је краљ Милан прекршио своју часно дату реч и поново дошао у Србију, Ранко, као народни посланик му је пришао и са прутићем неколико пута шљепнуо по чизмама на ногама и упитао *Ко сте Ви господине?*, на шта је краљ Милан узвратио *Запамтићеш Ранко, ко сам ја*.) Остали радикали: адвокат Иван Павићевић из Неготина, адвокат Љуба Живковић, Стојан Протић - касније министар, прота Милан Ђурић из Ужица, Михаило Димић - ликерџија, пуковник у пензији Влајко Николић, Коста Таушановић - бивши министар, осућени су сви на по 20 година робије у тешком окову. Под овим преким судом и у затвору био је и Никола Пашић, који се кукавички држао, правдао је себе, а оптуживао своје млађе другове који су на највише робије осуђени, па је добио само 5 година заточења, но одмах истога дана био је пуштен јер га је краљ Александар, за услугу коју је суду дао против својих другова, помиловао.

Ову издају Николе Пашића, осудили су после изласка из затвора сви радикали и то: Љуба Живковић, Љуба Стојановић, Љуба Давидовић, Јаша Продановић, Ива Павићевић, Никола Николић, Милован Лазаревић, професор Сима Златичанин, адвокат Драгутин Перић, Ваљевскиг адвокат Пере Марковић, Зајечарски лекар Александар Мијовић, економски стручњак Милорад Драшковић, Нишки адвоката Димитрије Миланрц, инжињер Сима Катић (сина чувеног Српског првака из Свилајнца Димитрија Катића), Крагујевачки судија Мика Радивојевић, Прокупачки професор Добривоје Стошевић, Крушевачке судије Радисав Гагић и Милутин Нагулић, преседник окружног суда Жика Ивковић, народни посланик Стојан Лукић из Дољана и други из осталих срезова и округа виђени у народу сељаци који су помиловани за атентат на краља Милана после несрећне женидбе краља Александра. Николи Пашићу се замерао кукавичлук, јер је и у Тимочкој буни против краља Милана у јесен 1883. године, побегао у Бугарску, а тада је на падини- висоравни *Краљевићи* више Зајечара стрељан Љуба Дидић из Соко Бање.

Тада Гавра Аничић - велики трговац, Љуба Божиновић - млади високо школовани човек из Књажевца, поп Марко из Бољевца, Серафин Неготинац - преседник Крушевачке општине и још многи други напуштају Николу Пашића и оснивају нову самосталну странку која се развила у велику Демократску странку, којој сам и пре пунолетсва и одслужења војске пришао и на организацији и ширењу чланства много се залагао и радио.

Напред је речено да је двадесет-годишње робијање радикала, после само две године издржане робије, прекинуто због женидбе краља Александра и њиховог помиловања тим поводом.

Наставак 2