Аутор Super User

 


Славко Пршић -
ТРЕБОТИН И СРБИЈА - изводи из историје

ЖЕНИДБА КРАЉА АЛЕКСАНДРА

Напред је речено да је двадесет-годишње робијање радикала, после само две године издржане робије, прекинуто због женидбе краља Александра и њиховог помиловања тим поводом.

Чврста и јака влада др. Владимира Ђорђевића, са добро поседнутом Србијом уз помоћ њених општина и преседника *ма тешких руку и чакшира*, донела је одлуку да се краљ ожени јер је имао 24 године. За овај циљ влада је послала у Берлин краљевог оца Милана да уговори са Немачким царем просидбу његове сестре и све утаначи да ово пријатељство буде остварено, јер су влада и краљ водили Аустро-Немачку политику. Али краљ син овако нешто није хтео. Остављен разводом без оца и мајке, још као дечак пао је у руке  лукаве и сувише веште дворске даме, удовице рударског инжињера машина, по имену Драга Машин, која је од њега била старија 14 година. Она га је неговала, помагала му да се облачи, свлачи, постељу му намештала, па јој је и краљица мајка из француског Бијарица *где је као распуштеница живела*, често писала и молила је да јој чува дете. Године су пролазиле, дечко је растао, а она свему вешта и полно га је на себе намамила и толико га у томе занела да је мислио да је она његова срећа, његов живот и сво благо на овом свету. Он је обећао да ће се њом оженити јер без ње нема друге животне среће. Чим је отац прешао Саву, на путу за Берлин, он је појединачно позвао ка себи у двор све министре и сваком понаособ рекао да само њему своју тајну поверава, само њему, а он не сме ником другом да је открије. А та тајна је била да ће се оженити удовицом Драгом Машин. Од министара је тражио помоћ и да му се поново закуну на верност на припремљено јеванђеље, икону и свећу. Сви су министри одбили да му у овој лудости помогну, рекавши да је његов отац, краљ Милан, већ  у Берлину да му запроси Девојку.

Кад је ред дошао на министра унутрашњих дела Ђорђа Генчића и кад је краљ и њему ово поверио и тражио помоћ и заклетву, Генчић је оштро реаговао вичући: *Зар да будем толико луд да своме краљу помогнем да се ожени удовицом и највећом проститутком у Београду, са којом је имао сношај и твој отац, краљ Милан, неки богати Француз који је нарочито за то из Париза долазио у Београд, затим млађи и старији, физички привлачни људи из Београда који су имали дубоке и пуне џепове, па и ја Ваш министар*. Краљ је саслушао излагање министра Генчића и рекао му: *Ви ћете ми зато на Теразијама на диреку о конопцу *, на шта је Генчић одбрусио краљу: *Одох ја да ту курву пронађем и протерам из Србије*.

Краљ се овоме од Генчића надао и како се удовица у том тренутку налазила код своје млађе сестре Кристине, удате за неког банкарског чиновника, са чијом је кућом краљ имао телефонску везу, он је одмах телефонирао Кристини да се Драга добро сакрије у коју просту кућу, јер ће полиција да је тражи, ухвати и протера.

Изласком из двора министар Генчић, хитро је отишао у своје министарство, одмах ка себи позвао управника града Београда, обавестио га о свему и наредио му да ангажује сву полицију и пронађе удовицу Драгу и да је протерају, а и сам се са стручњацима распитивао где би Драга могла бити.

Како је Кристина на време била обавештена, она је добро сакрила Драгу Машин, тако да је потера била узалудна.

Краљ је у међувремену успео да добије подршку од вишио војних кругова у Београду, и издао указ да разрешава владу проф. Владана Ђорђевића. Затим је за преседника владе поставио судију апелационог суда Алексу Јовановића, а за остале министре све неке слабе и непознате људе, јер људи од вредности нису хтели да се приме. Као прву меру, наредио је да се оцу, краљу Милану, забрани повратак у Србију, јер би овај направио дармар ако би се пробио. Све страже на границама  су повећане. Затим је издао проглас Српском народу на чврстој и дебелој хартији, који сам  онда као писар са 5 година радног искуства лично читао  и данас га после 67 година памтим:

*Мом драгом народу,
Давнашња је жеља мог драгог народа да се оженим. Мом драгом народу саопштавам да сам верио госпођу Драгу Машин, праунуку војводе Рудничког Николе Луњевице, који је активно помагао Милошу у Таковском устанку за ослобођење од Турака.

Позивам све драге Србе и Српкиње да се окупе око престола свога краља,  за срећу краља и целог драгог Српског народа, јер боље је  за краља и цео Српски народ да на краљевском престолу седи изабраница мога срца, Српкиња, а не каква Швабица- Немица*.     
Александар

Како - тако, млади краљ је забранивши оцу повратак у Србију и Београд, успео да се уз помоћ нове владе  коју је формирао, венча са удовицом Драгом Машин и обави свадбу на коју су позвани из целе Србије преседници општина који су могли са собом да поведу, по свом избору, још по два добра грађанина и домаћина. За Мрмошку, односно Велико-Врбничку  општину на ову свадбу ишао је преседник Сибин Лапчевић, а за Треботинску преседник општине Милан Лукић који је са собом повео два добра домаћина: Грују Тодосијевића из Треботина и Драгутина - Дражу Косовца, сина Томе Косовца из Мешева.
       
Напред је поменуто да је формирана тајна служба, чији су људи чували од владе постављене (не од народа) преседнике  општина. Влади је за ово разлог био и  тај што је у Драгачевском срезу са седиштем у варошици Гучи постојала политичка хајдучија под харамбашким вођством чувених хајдука Милана Бркића и Војка Тимотијевића, који су са осталом хајдучком дружином, поред пљачке, вршили и политичка убиства ових главешина.
       
Млади општински писар и срески службеник Саватије Милошевић из села Студеничке Пафлице, који је војску служио у Крушевцу, заједно са пок. Стевом Илчићем из Мале Врбнице, убио је среског начелника Павла Јаснића у Гучи, прешао у Турску и придружио се у старој неослобођеној Србији комитској организацији, у којој је постао војвода и формирао своју чету са којом је бранио Српско становништво, а Турцима задавао страх. Његова храбра и јуначка дела за заштиту Српског народа од Турског зулума, признала је како стара тако и садашња нова Југославија, па се и данас у Београду једна улица зове Војводе Саватија Милошевића.Политичка убиства дешавала су се у свим крајевима Србије, па и у Крушевцу и његовој околини. У селу Гари убијен је преседник општине Павле Сауловић, а у самом Крушевцу   је убијен у својој кућној хаљини окружни начелник Миодраг Протић, син старог проте и дугогодишњег архијерејског намесника Аксентија Протића. Било је и других убистава у неким Расинским селима испод Јастребца.  За политичка убиства у Драгачевском крају окривљен је  народни трибун Ранко Пајсић из Пуховца, а за Крушевачка убиства окривљен је чувени поп из Мајдева Михаило Минић, коме је суђено и дуго је био под истрагом у затвору, али није био осуђен због недостатка доказа.

Страна 3