foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

“Беловодска розета” архитекти др Предрагу Пеђи Ристићу

На вечерашењм (15.07.2017.) завршном делу 42. културне манифестација „Беловодска розета“, уручена је награда овогодишњем лауреату -  проф. др Предрагу Пеђи Ристићу. Розету му  је уручила заменик градоначелника Весна Лазаревић. Пред препуним амфитеатром на отвореном у центру Беле Воде, беседу о проф. др Предрагу Пеђи Ристићу је говорио Душан Миловановић, историчар уметности. Пригодан културно-уметнички програм, поред осталих, извели су и Милан Милићевић - „Прва хармоника“ у Сокобањи, Дајана Ђокић - победник Фестивала фрулаша у Прислоници, КУД „Копаоничка фрула“ из Бруса, Лука Мирковски из Трстеника, Марија Стругар из Крушевца, оркестар Дуце Пејчића из Крушевца...
 


Заменик градоначелника Весна Лазаревић, поздравивши присутне и овогодишњег славодобитника, изразила је велико задовољство што може да уручи признање врсном уметнику и градитељу. „Овакви људи су пронели славу Србије, славу православља, а на та дела сви морамо бити поносни.“, рекла је између осталог заменик градоначелника. Након примљене награде, проф. др Предраг Пеђа Ристић прво се захвалио Граду Крушевцу и организаторима манифестације што је доспео у круг досадашњих добитника. „Бити у овако одабраном  друштву досад награђених је велики успех. Осећам велику радост што се мој рад цени, што се сагледао читав рад током моје каријере“.
 

Манифестацији  су присуствовали   Народни посланик др Драгана Баришић, градски већник др Велибор Лазаревић, помоћник градоначелника за друштвене делатности др Јелена Милановић, заменик секретара Скупштине града Јасмина Михајловић,  директори јавних предузећа и установа...

Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је присуствовало овом значајном догађају у саставу Љубодраг Обрадовић - председник Удружења, Светлана Ђурђевић - заменик председника, Мирослав Мића Живановић - председник оснивачке скупштине и Братислав Спасојевић - члан. Тако је подржана сама манифестација БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА, а и све културне активности активности које вредни Беловођани релизују у теку целе године.


Проф. др Предраг Пеђа Ристић и заменик градоначелника Весна Лазаревић


Беловодска розета у правим рукама
Проф. др Предраг Пеђа Ристић, рођен у Београду 17. јануара 1931. године. Дипломирао 1956. на Архитектонском факултету у Београду са највишом оценом, а докторирао такође са највишом оценом на Универзитету у Грацу 1980. године са тезом  Реконструкција преисторијске архитектуре Лепенског вира. 

Од 1977. године био је гостујући професор Универзитета у Грацу и Бечу. Изабран за редовног професора Универзитета у Приштини 1981. Потом је до пензије 1991. радио у статусу слободног уметника и градитеља, али и као професор на Академији Српске православне цркве за конзервацију при Теолошком факултету у Београду.

Члан је Удружења примењених уметника и дизајнера Србије, један од оснивача  групе Медиала, Удружења љубитеља Саве и Дунава 1961., Друштва за обнову и оживљавање Светих арханђела код Призрена  1989; Друштва Немачко српске сарадње; Друштва жртава комунистичког терора Свети Ђорђе...

Излагао и предавао у бројним градовима у земљи и иностранству, писао теоријске чланке и критике у бројним часописима и листовима...

Његова најважнија дела: Теорија акустике, Савске таблице, Реконструкција праисторијског насеља Лепенски вир, Реконструкција праисторијске архитектуре златних апатинских венаца, Тафеполис, Пројекат реконструкције и ревитализације Светих арханђела код Призрена, Пројекат ревитализације  Новог Брда и других бројних средњовековних цркава и црквених и манастирских комплекса... Урадио је пројекте рестаурације десет знаменитих историјских споменика  Србије...

Његов живот протомајстора испуњен је пројектима око 90 црквених објеката у српским земљама и у свету (Србији, Хрватској, БиХ, Црној Гори и од Аустралије до Канаде) - свуда где Срби живе. Споменимо само Херцеговачку Грачаницу у Требињу, цркву Светог Луке у Крњачи, цркву Светог кнеза Лазара на Љубићу код Чачка, храм Вазнесења Христовог у Подгорици коју су читаву деценију украшавали беловодски клесари, црква Светог краља Јована Владимира у Бару у Црној Гори...

Добитник је награде принца Чарлса за пројекат српског црквеног дома у Бирмингему у Енглеској којим је украсио град, Ордена Светог Саве другог реда, награде Стефан Првовенчани, награде за животно дело Удружења примењених уметника  Србије (1991), Награде града Београда (2017)...

Градио је цркве, задужбине, молитвенице пред Богом, које су  „бродови у којима се људи спасавају“ од животних невоља. Градио је попут Рада Неимара (Рада Боровића) цркве са складом, небеско-земаљском красотом и душом. Од тог материјала саздало се и његово протомајсторско биће које се не смирује већ бди над српским земљама и сади српсковизантијске рукосаде од камена који не вену и који ће трајати док је српскога језика.





















































































































Додатне цртице о организатору и манифестацији...

Бела Вода


Бела Вода је насеље у општини Крушевац у Расинском округу у Србији. Налази се под висом Змајевац (397 м), између огранака Гледећких планина и реке Западне Мораве, на надморској висини од 178 м. Према попису из 2002. било је 1387 становника (према попису из 1991. било је 1546 становника). Географски положај Беле Воде је изузетно повољан. Налази се у централном делу Србије, на јужном ободу Шумадије, између огранака Гледићких планина и реке Западне Мораве. Од Крушевца је удаљена 14 км у правцу северозапада, од Трстеника 20 км у правцу истока, 35 км од аутопута Београд-Ниш, 205 км јужно од Београда. Село је добило назив Бела Вода по некадашњем врелу које је избијало у белим, пенушавим млазевима на простору данашњег Парка скулптура. Беловодска розета Бела Вода је чувена по својим природним богатствима, пре свега по беловодском пешчару-камену који се експлоатише већ шест векова, а затим и по извориштима минералних вода.

Захваљујући бројним мајданима богатим добрим каменом, Бела Вода је била вековима престоница клесарске уметности и занатства Моравске Србије. О значајној експлоатацији беловодских мајдана говори и чињеница да су између два светска рата камен експлоатисале две акционарске фирме из Београда, а Министарство трговине и индустрије је у два наврата отварало Зидарско-каменорезачку школу за школовање неимара и клесара. До беловодских мајдана је 1954.године била изграђена индустријска пруга.

Музеј клесарства и вајарства

Музеј је отворен за посетиоце 18. јула 2009. године уз благослов епископа нишког Иринеја и митрополита црногорско-приморског Амфилохија. У Музеју се поред великог броја вајарских експоната могу видети и фотографије розета од беловодског пешчара на цркви Светог Кнеза Лазара у Бирмингему, која је саграђена 1967. године, затим фотографија цркве Светог Марка у Београду која је такође саграђена од беловодског пешчара... као и скала природних боја овог камена.

Парк скулптура у Белој Води

Парк скулптура подразумева простор амфитеатра који је изграђен 1987.године према пројекту чувеног архитекте Предрага Вертовшека из Крушевца. Парк је уобличен вајарским детаљима 2001.године током вајарске колоније „Беловодски пешчар“. Средином јула сваке године у парку скулптура се одржава чувена културно-уметничка манифестација „Беловодска розета“, када се сваке године окупи по неколико хиљада посетилаца. Тада се, почев од 1988.године, у знак признања за уметнички, културни и научни допринос српској култури, заслужним појединцима додељује камена розета. Први добитник камене розете била је Десанка Максимовић, Матија Бећковић, Кустурица, митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић...су само неки од многобројних добитника ове престижне награде.

Велика чесма

У делу амфитеатра налази се Велика чесма, обновљена 1847. године на иницијативу тадашњег владара Србије – Александра Карађорђевића. По предању саградили су је Римљани, мада није тачно утврђено из ког је периода. Углавном, Велика чесма је од настанка била средиште села и место разних окупљања, учесник и сведок многих догађаја. Представља камену кућицу са тросливним поплочаним кровом док је на североистичној страни засечен равни кров-забат. На југозападном зиду уграђена је плоча са натписом у коме се каже да је чесма подигнута за време владавине кнеза Александра Карађорђевића трудом општине беловодске и настојањем тадашњег начелника темнићког среза. На североисточној страни чесме је обновљена камена плоча са рељефним грбом кнежевине Србије из 1847. године, а на врху је камени крст. Сви њени детаљи складно се уклапају у целину, тако да је постигнуто пуно стилско јединство и лепота њеног архитектонског лика. На југозападном, југоисточном и северозападном зиду су слепи полукружни лукови испод којих су по две луле. Из њих шест у сред сушног лета за минут истече око 125,5 литара. Конзервација и рестаурација овог споменика вршена је у два наврата, 1973. и 1996/97.године, о трошку Завода за заштиту споменика културе у Краљеву. По културно-историјским, архитектонским, амбијеталним и хидролошким вредностима, Велика чесма у Белој Води представља редак и репрезентативан споменик ове врсте у Србији.

Одлука о додели Беловодске розете за 2017. годину

На седници Савета 42. Беловодске розете којом је председавала заменик градоначелника Весна Живадиновић Лазаревић, једногласно је одлучено да овогодишњи добитник престижне награде буде Проф.др Предраг Пеђа Ристић, архитекта из Београда.

О биографији Ристића говорио је члан Савета и градски већник за културу Проф.др Велибор Лазаревић. Предраг је рођен 1931.године у Београду. Дипломирао је 1956. године на Архитектонском факултету у Београду са највишом оценом, а докторирао такође са највишом оценом на Универзитету у Грацу 1980. године са тезом „Реконструкција преисторијске архитектуре Лепенског вира. Од 1977. био је гостујући професор Универзитета у Грацу и Бечу. Изабран за редовног професора Универзитета у Приштини 1981. Потом је до пензије 1991. радио у статусу слободног уметника и градитеља, али и као професор на Академији српске православне цркве за конзервацију при Теолошком факултету у Београду. Излагао је и предавао у бројним градовима у земљи и иностранству, писао теоријске чланке и критике у бројним часописима и листовима . Урадио је пројекте рестаурације десет знаменитих историјских споменика Србије. Његов живот протомајстора испуњен је пројектима око деведесет црквених објеката у српским земљама и у свету (Србији, Хрватској, БиХ, Црној Гори и од Аустралије до Канаде)-свуда где живе Срби. Добитник је награде принца Чарлса за пројекат српског црквеног дома у Бирмингему у Енглеској којим је украсио град, Ордена Светог Саве другог реда, награде Стефан Првовенчани, награде за животно дело Удружења примењених уметника Србије (1991), Награде града Београда (2017.)

Помоћник директора КЦК, Виолета Капларевић, чланове Савета је упознала са програмском концепцијом 42.Беловодске розете која ће се одржати од 14. до 16. јула. Пратећи програм и ове године је турнир у малом фудбалу, који је почео 2. а завршава се 14. јула. Од 10. до 16. јула радиће вајарска колонија „Беловодски пешчар“ и мозаичарска колонија „Младен Србиновић“.

Отварање 42. Беловодске розете, заказано је за петак 14. јул у 21 сат када ће у Великом Амфитеатру у Белој Води наступити ФА „Лазарица“, КУД „Ратко Јовановић“ из Беле Воде и КУД –ови из Александровца. Централни програм ће се одржати у суботу 15. јула са почетком у 21 сат коме ће од 20 сати претходити отварање изложбе вајарских и мозаичарских радова и обилазак Музеја. Уметнички програм „Розета Србије“ почиње у 21 сат када ће наступити победници Фестивала вокалне и инструменталне музике Србије. Чуће се и беседа о добитнику, а Проф.др Предрагу Ристићу, овогодишњем добитнику биће свечано уручена награда „Беловодска розета“.

Манифестација се завршава у недељу 16. јула са почетком у 21 сат када ће у Великом Амфитеатру у Белој Води целовечерњи концерт одржати Данка Стојиљковић.

Добитник 42. “Беловодске розете” је архитекта из Београда Пеђа Ристић, одлучио је савет ове културне манифестације. У образложењу се наводи да је професор Ристић пројектовао више од 90 црквених објеката широм света, од Србије и Хрватске до Аустралије и Канаде а награду је заслужио за “допринос култури и уметности”.

Професор Пеђа Ристић је дипломирао 1956.године на Архитектонском факултет у Београду а докторирао на Универзитету у Грацу1980.године,  где је, као и у Бечу, био гостујући професор. Члан је Удружења примењених уметника и дизајнера, један је оснивача групе Медиала, Друштва за обнову и оживљавање Светих арханђела код Призрена. Аутор је књига “Истина Лепенског вира” и “Колач”. Радио је на рестаурацији Вукове родне куће у Тршићу, рестаурацији замка Мариенбург у Пољској и многих других објеката.
Професор Пеђа Ристић је 26.добитник престижног каменог цвета моравске шкoлe архитектуре а признање му је уручено 15.јула 2017. године у центру Беле Воде.

Међу добитницима “Беловодске розете” су књижевници Љубомир Симовић, Стеван Раичковић, Десанка Максимовић, Петар Хандке, редитељ Емир Кустурица, сценариста Душан Ковачевић… Прошлогодишња добитница “Беловодске розете” је драмска уметница Љиљана Стјепановић. (Напомена: Информације  преузете од КЦК, Туристичке организације, са сајта Града Крушевца, од Живојина Манојловића...)

In order to view this object you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player