Није ми требало пуно, да мами Љубици и тати Зорану обајасним шта је уметничка колонија и да желим да је организујем баш у њиховој кући. Знали су они то и пре моје прве, дуго смишљане и снебивајуће, реченице. Родитељи ми, чини ми се, што ме баш увек и невесели, потпуно осећају и знају шта имам у глави и шта желим да им саопштим. Живели смо тако свих ових овоземаљских година и као породица и као фамилија, саборно, уметнички, па је организација једне, од старта, међународне уметничке колоније за сваког од нас био лични изазов и својеврсни покушај да се према себи искажемо још јасније. Искреније, до краја.

Година 2008. била је благодарна за нашу Ликовну и песничку колонију у Крчедину. Покренули смо је и били примерног владања, пристојних уметничких домета, и за савремени свет прилично добро маркетиншки покривени. Држали смо се наше националне, добре и дивне, приче, јер ми јесмо, па јесмо Срби, утемељени у исконској уметности, и са огромнаом жељом и раширених руку за пријем нових уметничких утицаја других култура и нација, који су нам као саучесници на ОВОЈ планети природни ослонци и савезници. Тако и беше, имали смо пуно гостију са разних страна. У неким анкетама смо проглашени и за културни догађај године у Срему.

Хокеј није спорт који пратим са посебним уживањем и редовно. Признајем да није ни међу десет мојих омиљених спортова. Пре ће бити да ме занима више као феномен. Нешто као визуелни . . спој високо изражајних ликовних елемената, истурених кацига и бљештавих дресова и штитника, те снаге и брзине, као симбола спортских вредности. Тако ме је у анализи овог спорта прилично лако придобио један момак који је играо у НХЛ лиги, јединој хокејашкој лиги на свету која има смисла, и који се зове Wayne Gretzky, Вејн Грецки. Оставио је трага у мом размишљању и у мени као човеку, не због тога што је најбоље пикао ону црну плочицу или зато што је савршено уз "бодичек" бацао противнике у мартинелу игралишта и тиме изазивао овације у публици. Не, због игре на леденој плочи, свакако не, и ако је би најбољи на свету, већ вероватно и пре, као"филозоф" и стваралац у спортској индустрији који је имао визију, коју сам пронашао у једној његовој реченици, *Мене не занима где је пак сада, већ где ће бити за три секунде!*.

Најбоље у противничком голу, схавтио сам га одмах. Грецки је био најбољи играч хокеја свих времена, а ова његова изречена филозофија је у мени покренула, давних година, суштину и мог поимања света и начина релизације идеја. Тако је било и са крчединском колонијом ... Када сам смислио прву колонију У Крчедину прошле године, већ сам гледао како ће изгледати она која ће бити 2010, па и 2015. године. Ова која нам управо долази ове, економски кризне и глобално поремећене 2009. године, јесте тест према свима нама који смо идеолози, организатори, учесници, гости, посматрачи, фанови, критичари или случај ни пролазници, претходне и оволетње колоније, да ли смо вредни своје улоге у свему и како се поставити према бренду-колонији која постаје већа од свих нас и надвишује нас својим циљевима, тражећи да је и ми као јединке одано, и само тако истински посвећено,следимо. Ја могу, тако осећам, да је пратим. Одабрао сам од свих метропола светских, тај Крчедин као станиште и тачку где ће свет бити могуће целивати добротом и честитошћу. Може и свако од вас исто, ако бар један дан дође на колонију и буде њен мали део.

Горан Јешић, момак који води ову нашу општину, општину будућности по Ршапсга] times-и, коме сам, недавно, рекао само једну реченицу о колонији, а он је реаговао као Вејн Грецки и свесрдно је подржао, даје ми наду да ћемо победити и одгојити крчединску колонију и ставити је у ред респектабилних уметничких манифестација у нас.

Увели смо, од ове године, и мајске програме за децу Крчедина који су се дружили са познатим ствараоцима за децу, али и сами показали своје књижевно, музичко и спортско умеће пред ТВ камерама. Сликари са наше крчединске колоније "Крчедин 2009" били су ове године учесници колонија у Паризу, у Француској, у Ловри у Мађарској, а чека их још Базјаш у Румунији, па Крњево, Ртањ ... Крчедин нас спаја и обогаћује! Ове године на колонији имамо госте из 11 земаља, доделићемо титулу "Ја, Крчединац", свим оним драгим пријетељима који су светски признати ствараоци а део су наше крчединске приче. Доделићемо и признање .Њака крчединска" у знак и почаст те наше крчединске чаробне речи, која има планетарно значење. Размишљам, овако ... Да ако буде све како ваља и ако се филозофија Вејна Грецког, у мом тумачењу, оствари, следеће 2010. године када ће се Ликовна и песничака колонија у Крчедину одржавати у своје стнадардно време око Светог Илије, ја ћу уживати на неком далеком острву, уз коктеле, и бити срећан, што све у Крчедину тече лако и чисто, као ток дунавски, широко као шор сремачки, и да програм уметнички плови као шајка.

Ове године још увек сам ту, у Крчедину, на колонији, од 30. јула до 2. августа, у нашој кући у Цара Душана 64, намеран да вас све дочекам, изљубим и уживам са вама у програму који ће приредити људи достојни највећих светских сцена и подијума уметничких. Користим прилику да за овогодишњи програм и ред на колонији захвалим мом тиму, Савету ове колоније, који је учино све да ово наше дружење у поносном сремачком селу протекне у та четири дана у складу и реду. Њима се захваљујем. Мама и тата су бесмртни, они су ван свих овоземаљских познатих и признатих захвала, њима захвалност бљешти на небу. Ова колонија је њихов поклон Пеђи и мени и доказ да су најбољи родитељи на свету.

 

NJAKA KRČEDINSKA - Ovo je jedinstveno i veoma lično priznanje koje zasluđuju oni umetnici koji su posebni i vole Krčedin, baš kao što je njaka jedina i postoji samo u Krčedinu. Priznanje dodeljuje udruženje gradjana MOJ SREM i porodica JAKŠIĆ.