Proces nastajanja slike
IZBJEGLICE
Otišli su
I ostavili sve
I vrbake i trnjake
I riječna ogledala
Iznad kojih su ruse kose češljali
Bez pasoša i ličnih dokumenata
Izgubili su i lice i naličje
Ponijeli su jedino sebe
Ogrebane, očešane, kontuzovane
Ništa nisu imali ponuditi
Osim lišća u džepovima
I trnja u kosi
Bože, ko će ih primiti
Tako obeskućene i obezimljene
(C) Veljko Stambolija
Veljko Stambolija govori svoje stihove
Galerija fotografija sa Poetsko-muzičkog prgrama na jezeru ćelije održanog 06.08.2010.godine
u okviru umetničke naseobine *MOLITVE NA JEZERU*
Frulaši udruženja *Adam Milutinović* iz Kruševca
Publika
Jelena Protić-Petronijević govori svoju poeziju...
U NOĆI KAD BAGREM MIRIŠE
Teško je biti sam
U noći kad bagrem miriše
Kad prolećni vetar tajno
U tami pomera mlado lišće
Teško je biti sam
U noći koja je puna mladosti
Kad se radjaju nove ljubavi
Pale vatre
Stvaraju strasti
Teško je biti sam
U majskoj noći kraj
Otvorenog prozora
Kad svaka ruka
Ruku traži
A tvoja nikom
Nije potrebna
Usne se grče
Duša plače
Odlazim u mrak
Zbog mene
Noćas niko ne uzdiše
I niko neće da me sanja
Osećam samo
Bagremov miris
I znam da sam sama
Sama
(C) Jelena Protić-Petronijević
...a zatim muzika sa frule...
...pa Svetlana Djurdjević sa svojom poezijom...
SAN
Ponekad, - ali samo ponekad -
poželim da sam rodjena na
nekoj drugoj planeti;
da sam u nekom drugom svetu
koji je u suštini
deo mene,
u svetu gde nema laži
i kajanja.
Ali, setim se da je san varka,
luda lepa lagarija za neodlučne
i slabe,
i zaboravim to.
Katkad, - ali samo katkad -
pomislim da sam boginja
koja lebdi iznad bludne reke umiranja
stešnjene kanjonom zlobe i
zavisti.
Ali, setim se da je san
opojna droga za sebičnjake
i kukavice, i zaboravim to.
Često, - ali vrlo često -
živim u snu satkanom od
magičnih i toplih boja,
koji je samo čaroban štapić
dobre vile u stanju da stvori.
Ali znam da su snovi iluzija za
ljude čije je srce kosmos beskrajan,
i patim zbog toga.
(C) Svetlana Djurdjević
....i ponovo frula...
...pa Ljuba Obradović i njegova pesma
BOGINJA
Oko tebe vrti se svet...
Mladost, ljubav i prilike...
Ti naprosto opijaš
slikajući slike,
u kojima i kraj
svoj beskraj ima!
Oko tebe blješti sjaj,
milion srca sluti sreću...
Oko tebe lampioni,
svi šampioni,
i nada da oka ti odsjaj
zaboraviti nikad neću...
Slobodno skoči,
sve kočnice otkoči...
Život je slep,
kad si tako lepa
po suvom dok plivaš,
u mirisima uživaš,
sve skrivaš,
a smisao otkrivaš...
Slobodno čizmom
zgazi cvet, koji rudi za greh,
i osmehom ih oteraj u očaj...
Neka na kolenima čekaju raj!
Ne, nemoć nije kraj želja,
na svakom uglu,
na svakom prstu,
niče buket prijatelja,
stotinu i jedan,
i svako ostaje žedan...
Klize suze, misli lete,
a nikako opčinjeni da se sete,
zbog čega ih čežnja lomi,
zbog čega im srce zebe,
ni zašto se uvek voli,
ona koja gazi cvet
i sve koji zrače...
Oko tebe vrti se svet...
Sreća lebdi na krilima...
Zašto svima zalediš srce,
a hepiend ti zrači u očima...
(C) Ljubodrag Obradović
I TAKO: RED MUZIKE, RED POEZIJE... DO DUBOKO U NOĆ!
Miško, Ljuba i Goran
Slika nastala na koloniji
Maky daje instrukcije mladom slikaru
Veljko Stambolija
Umetnička naseobina *MOLITVE NA JEZERU*
Odlazak po namernice na drugu stranu jezera
Pogledajte i reportažu МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ - ФРУЛА И ПОЕЗИЈА
СИМБИОЗА ЧОВЕКА СА ФЛОРОМ И ФАУНОМ НА ЈЕЗЕРУ
(Округли сто са Уметничке насеобине МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ 2010)
08.08.2010. године, Језеро Ћелије
Не треба много говорити на оваквом месту. Језеро и природа која га окружује не допуштају дугачка излагања. Треба гледати, пре свега што чешће долазити и постати део те природе и осетити све промене и појаве овог амбијента.
Биолози, инжењери шумарства, стручњаци посвећени природним наукама изучавају живот биља, животиња,микроклиму језера, састав воде, појаву алги и ко зна шта још... Љубитељи природе посматрају широк видик који се пружа скоро са сваке тачке са обале. У предвечерњим сатима гледају како велике рибе, вероватно толстолобици, крстаре и праве кругове по средини језера, тамо где је дубина највећа, као тамне подморнице, моћне и независне, устремљене на лов...
За уметнике је језеро Ћелије велики подстицај за стварање. Промене неба, вода која се од ситних таласа, до равне површине мења више пута у току дана, брда која се огледају у сребрној води, птице које тајанствено прелећу, усамљени чамци, али не и брзи моторни чамци и скутери који преносе опори мирис горива и растерују плахе становнике језера, траве које лелујају у води и над водом, локвањи широких листова и белих цветова, недохватни, заласци и изласци сунца који нас увек изнова одушевљавају, све су то разлози за симбиозу са језером.
Уметничка насеобина под иницијативом сликара Макија остварује ову исконску уметничку потребу за непатвореним додиром човека и природе. Оно што остаје да се дефинише јесте колико човек сме да се умеша у живот оваквог језера, а да не поремети основни разлог постојања ове велике воде. Језеро Ћелије постоји да би снабдевало водом за пиће хиљаде и хиљаде људи.
Верујемо да је чишћење приобаља и пажња коју однедавно *Шумско газдинство Расина* посвећује овом прелепом делу природе корак даље у чувању лепоте која припада свима, а највише онима које надахњује и чини срећним. Културни центар Крушевац учествује у тој симбиози и преламању духа и природних дарова, тражећи нове просторе и нове учеснике за узајамно деловање и размену стваралаштва човека и природе.