ВИДЕО ГАЛЕРИЈА
-
Promocija časopisa PoezijaSRB broj 1. u Ćupriji
65674 Views
-
SONJA - Mića Živanović
24297 Views
-
Ljubodrag Obradović - Boginja
52322 Views
-
KRUGOVI - Ljubodrag Obradović
474816 Views
-
Hristos Voskrese - Dečji hor SVETI KNEZ LAZAR
30984 Views
-
Miloje Dončić - SIRENA NEPOGODA
29976 Views
-
Mama-Radojka Živković - Ana i Marija Stojaković
123301 Views
-
MIRIS BOŽURA - Ljubodrag Obradović - RTK
51864 Views
-
Ljubodrag Obradović - Dobro je biti dobar
47454 Views
-
Sandra Petrović - Kabare KCK
51154 Views
ХИТ ВИДЕО
ПРЕТРАГА САДРЖАЈА
ПОРТАЛ ПоезијаСРБ
МИРИС БОЖУРА - Промоција у Ћуприји
|
28.10.2011. године у Центру за културу у Ћуприји у организацији овог центра и Књижевног клуба *ДУШАН МАТИЋ* из Ћуприје одржана је промоција књиге Љубодрага Обрадовића *МИРИС БОЖУРА*. У промоцији коју је водила Јелена Ђорђевић су поред аутора учествовали и његови пријатељи: Бора Благојевић, Мића Живановић, Бранко Симић, Светлана Ђурђевић, Слободан Јовановић, Слободан Ивановић, Милка Ижогин... Истовремено са промоцијом отворена је и изложба слика Саве Стојкова... Погледајте делић атмосвере, прочитајте синопсис промоције и уживајте...
 Љубодраг Обрадовић МОЈА ЈЕ СЛАБОСТ Моја је слабост од непознатог страх и занос да желим радост и кад је у животу крах. Оклизнем се, падам... Опет свиће зора... Живот је тако кратак, као одсјај метеора. Сад дашак ветра
хлади ми чело од силних жеља сво узаврело. Сад сан је слатка обмана, да можда још неког, пече моја рана. Ха! Ником не смета туђи бол. Свако дрхти за свој грош! Свако од нас горд је и охол, за себе лорд, за друге олош. И тако живот струји, венама теку снови. Увек кад сам у олуји, сањам почетак нови. Докле? И нада има свој крај. Док сањам светлост небеску, бојим се да ме не сагори тај сјај, да не направим животну грешку. Моја је слабост жеља свет да мењам, а за сопствени излаз, мост још немам... © Љубодраг Обрадовић  Mića Živanović  Saša Milojević - direktor Centra za Kulturu ĆUPRIJA Dame i gospodo, Pred nama su slike gospodina Save Stojkova. I šta više reći. Dovoljno za one koji vole slikarstvo i poznaju rad ovog vanserijskog umetnika. Ovom izložbom ukazana je velika čast Ćupriji. Od Milića od Mačve pa do Save Stojkova prošlo je petnaestak godina. Mnogo za jedan grad koji je iznedrio Dušana Matića i Dragoslava Mihailovića. Cuprija želi i zaslužuje više, zato je meni posebno drago što će zidove galerije Centra za kulturu u Ćupriji u narednih dvadesetak dana krasiti upravo slike velikog Save Stojkova, slikara bačke ravnice, njenih predela i njenih ljudi. Slikarsko delo Save Stojkova je spomenik Bačkoj ravnici i njenim ljudima. To je "crvena nit" koja povezuje Bačku i Pomoravlje - ravnica i ljudi. Zato je taj spomenik uradjen sa puno ljubavi i nosi jedinstvenu atmosferu. O umetničkom radu Save Stojkova govorili su mnogi. Ja ću citirati dvojicu srpskih velikana. Blaženopočivši patrijarh srpski gospodin Pavle je rekao: "Ni iz jednog drugog mog portreta, a ni fotografije, ne isijava tolika brižnost i strepnja za sudbinu, srpskog naroda." Književnik Slobodan Selenić je zabeležio: "Savin svet je vedar, bezazlen, čestit, zadovoljno nasmešen, kao i sam slikar." Dame i gospodo, uživajte u slikam izložba je otvorena. A u nastavku, pozdravimo večeras i naše prijatelje iz Kruševca, gospodina Ljubodraga Obradovića, čiju ćemo knjigu poezije "Miris božura" promovisti. Dobro došli i hvala. Direktor Centra za kuluru Ćuprija
. Saša Milojević   Borisav Bora Blagojević Poštovani prijatelji
Treća po redu knjiga "Miris Božura"autora g-dina Ljubodraga Obradovića se večeras nalazi pred Vama. I na samom početku moram da napomenem da sam pesnika, brata po peru, i srodnika po duhu g-dina Ljubodraga Obradovića sreo prvi put na jednoj pesničkoj manifestaciji u Aleksincu. I sećam se samo daje to bilo mnogo davno. Naša kasnija susretanja na književnim druženjima u Beloj Vodi, Trebotinu, Adrovcu, Konjuhu, Ćupriji, Trbunju kod Blaca, Kruševcu i drugim mestima širom Srbije su samo potvrda da večeras meni čini čast i zadovoljstvo što mogu da ovde u Ćupriji u Centru za kulturu najavim njegovo književno stvaralaštvo i pesničko umeće. Pored ove zbirke pesama pesnik Ljuba Obradović je objavio još dve stihozbirke pod naslovima "Tvoje ćutanje mi govori "i "Živeti slobodno" što jasno kazuje da je Ljuba odavno zakoračio u čudesan svet rima i rimarija iz kojeg mu na sreću povratka nema. I sama ta činjenica je važna, ne samo za njega već i za one koji se sa njim druže. Naime pesnik Ljuba Obradović je i vlasnik sajta "POEZIJA SCG' gde mogu svi oni koji vole i neguju lepu reč da is kažu svoja pesnička nadahnuća i da budu nagrađeni za pesmu nedelje, meseca i godine, nešto slično kao ovde u Ćupriji kako to radi naš književni klub *Dušan Matić*. Njegove pesme se nalaze u mnogim zbornicima poezije a dobitnik je mnogih nagrada i priznanja na pesničkim susretima kao što je i naša *Poetska Pozornica*. Ne treba zaboraviti daje g-din Ljuba Obradović i direktor Kulturnog centra Kruševac i da je jedan od glavnih nosilaca svih kulturnih dešavanja rasinskog okruga. O stihovima koji se nalaze u ovoj kljizi svoju kritičku reč napisali su magistar Predrag Jašović iz Paraćina, književnica Vida Nenadić iz Užica, i pesnikinja Eleonora Luthander koja živi U Švedskoj. I svi oni su se jednoglasno složili da u knjizi "Miris Božura " odiše rodoljublje i ljubav i daje to glavni i osnovni motiv cele knjige a to je ono što ovu i ovakvu poeziju čini večnom. Siguran sam da ova knjiga kao i prethodne koje je pesnik g-din Ljuba Obradović objavio otvaraju put za članstvo u Udruženju književnika Srbije i da će uskoro postati član te značajne institucije. I na kraju ništa ne bih dodao, samo bih zamolio Ljubu da nam se predstavi stihovima. Borisav Bora Blagojević
                               *JELENA: govori stihove: KOSOVO I METOHIJA KOSOVO I METOHIJA
Niz Kosovo polje zvone zvona. Uz Metohiju, ko uz kičmu, klizi jeza! Odnose nam iz srca spokoj vekova Na prošlost pada čelična reza. Na svest i savest puštaju dim, tešku maglu da radost pozobe. I kao da oni nemaju ništa sa tim, istoriju nam iz vidokruga odvode! I zvone zvona! Uspavane da razbude! Svi koji puštaju nas niz vodu, svoju klicu propasti time bude i svemir senkom zla bodu! I zvone zvona! Budi se Evropo! Sve sveto danas u vetar vene! Zvone zvona! Nepravda ko nebo, preplavila i život i uspomene!. Niz Kosovo Polje biju damari! Uz Metohiju, ko dušom, klizi nostalgija. Kad se istrajno sanja, san se ostvari! Kosovo će božurima opet da metohija. © Ljubodrag Obradović * JELENA: Poštovani posetioci, prijatelji poezije, dobro veče i dobrodošli na još jedan izlet u čarobni svet poezije i muzike. Čast mi je da sve Vas pozdravim u ime organizatora ove promocije Centra za kulturu iz Ćuprije i Književnog kluba DUŠAN MATIĆ iz Ćuprije i naravno sajta PoezijaSCG i svih nas iz Kruševca.
Na samom početku večerašnje promocije, koja je osmišljena kao poetsko-muzičko veče u kome će o pesničkom stavralaštvu Ljubodraga Obradovića govoriti njegovi stihovi, pozdraviće Vas i sam autor. * LjUBA: () PESMA: MIRIS BOŽURA MIRIS BOŽURA
Pusto je Kosovo polje, vrapci kljucaju vreme. Vetar doneo nespokoje, i na pleća teško breme. Božuri više ne cvetaju, seta dušom piri. Otišli su, da ne smetaju, da razum srce smiri. Otišli su, prognanici mnogi, od zlih komšija da se sklone. Šamarom baborogi, nepravdu noćas gone. Sloboda se danas čini daleka, dok im lome kolevku i nadu. Budućnost samo hrabre čeka, nju ni zli vetrovi ne kradu. Ne mirišu više božuri, tama pada na snove, Pred zlom se ne žmuri, Kosovo u mirise zove. © Ljubodrag Obradović * Poštovani posetioci, prijatelji poezije, dobro veče ! Oduvek sam verovao da poezija svojim mirisima pokreće ono najlepše u nama, da budi najtananija osećanja i da nas svojim čarima uznosi u spokoj i sreću. Večeras sam još više siguran da je poezija večna i da će svoju misiju u stvaranju lepšeg, pravednijeg, srećnijeg i SLOBODNOG SVETA u bliskoj budućnosti uspešno ostvariti.
Iskoristio bih ovaj trenutak da se zahvalim oragnizatorima ove promocije: Centru za kulturu iz Ćuprije i Književnom klubu DUŠAN MATIĆ iz Ćuprije. Hvala Vam od srca što ste mi omogućili da predstavim svoju poeziju i ovde u Ćupriji... Jelena je već najavila da će ovo veče biti poetsko-muzičko, a ja to potvrdjujem i obećevam Vam da sam se trudio da sinopsis za ovo veče bude možda neubičajen za promocije knjiga... Trudio sam se da priču o meni pričaju moji stihovi koje će osim mene govoriti i moji prijatelji: Mića Živanović, Svetlana Djurdjević, Jelena Djordjević, Bora Blagojević, Slobodan Ivanović... Dešavanja koja upravo slede najavljivaće svojim umilnim glasom Jelena Djordjević, a da veče bude i muzički interesantno brinuće Branko Simić i Mića Živanović. Čujmo ih... MIĆA ŽIVANOVIĆ: Ruska PESMA JELENA: Da bi ipak saznali zašto je Ljuba večeras pozvan da se predstavi, reći će Vam Bora Blagojević, predsednik Književnog kluba DUŠAN MATIĆ iz Ćuprije, inicijator ove pesničke večeri...
BORA BLAGOJEVIĆ: Poštovani prijatelji
Treća po redu knjiga "Miris Božura"autora g-dina Ljubodraga Obradovića se večeras nalazi pred Vama. I na samom početku moram da napomenem da sam pesnika, brata po peru, i srodnika po duhu g-dina Ljubodraga Obradovića sreo prvi put na jednoj pesničkoj manifestaciji u Aleksincu. I sećam se samo daje to bilo mnogo davno. Naša kasnija susretanja na književnim druženjima u Beloj Vodi, Trebotinu, Adrovcu, Konjuhu, Ćupriji, Trbunju kod Blaca, Kruševcu i drugim mestima širom Srbije su samo potvrda da večeras meni čini čast i zadovoljstvo što mogu da ovde u Ćupriji u Centru za kulturu najavim njegovo književno stvaralaštvo i pesničko umeće. Pored ove zbirke pesama pesnik Ljuba Obradović je objavio još dve stihozbirke pod naslovima "Tvoje ćutanje mi govori "i "Živeti slobodno" što jasno kazuje da je Ljuba odavno zakoračio u čudesan svet rima i rimarija iz kojeg mu na sreću povratka nema. I sama ta činjenica je važna, ne samo za njega već i za one koji se sa njim druže. Naime pesnik Ljuba Obradović je i vlasnik sajta "POEZIJA SCG' gde mogu svi oni koji vole i neguju lepu reč da is kažu svoja pesnička nadahnuća i da budu nagrađeni za pesmu nedelje, meseca i godine, nešto slično kao ovde u Ćupriji kako to radi naš književni klub *Dušan Matić*. Njegove pesme se nalaze u mnogim zbornicima poezije a dobitnik je mnogih nagrada i priznanja na pesničkim susretima kao što je i naša *Poetska Pozornica*. Ne treba zaboraviti daje g-din Ljuba Obradović i direktor Kulturnog centra Kruševac i da je jedan od glavnih nosilaca svih kulturnih dešavanja rasinskog okruga. O stihovima koji se nalaze u ovoj kljizi svoju kritičku reč napisali su magistar Predrag Jašović iz Paraćina, književnica Vida Nenadić iz Užica, i pesnikinja Eleonora Luthander koja živi U Švedskoj. I svi oni su se jednoglasno složili da u knjizi "Miris Božura " odiše rodoljublje i ljubav i daje to glavni i osnovni motiv cele knjige a to je ono što ovu i ovakvu poeziju čini večnom. Siguran sam da ova knjiga kao i prethodne koje je pesnik g-din Ljuba Obradović objavio otvaraju put za članstvo u Udruženju književnika Srbije i da će uskoro postati član te značajne institucije. I na kraju ništa ne bih dodao, samo bih zamolio Ljubu da nam se predstavi stihovima. Borisav Bora Blagojević
LJUBODRAG OBRADOVIĆ: JABUKE I DUNjE JABUKE I DUNjE
Jabuke i dunje, na ormanu stoje. Ja i sad čeznem u odaje tvoje. Da uz mesec do zore, ljubav iskrimo bajnu, i uz igru i razvigore tonemo u slatku tajnu. Da opije me svetlost blaga, dok igrom tela i vatrom u stavu onako nežna i naga, sve snove rušiš mi u javu. Da nas žudnja i strast u ljubavni vrtlog uznesu. I zaiskri osmeh naš, kad nas grč i sreća ponesu. Tvoja lepota i moja čežnja… I lepa uspomena se izmami. Lutali smo nekad pejzažima tela, sad kroz život lutamo sami. Jabuke i dunje, na ormanu neka istrule. Samo da opet dojezdim u tvoje lagune ... © Ljubodrag Obradović JELENA: Kako je red da predstavimo i ostale Ljubine prijatelje koji su večeras ovde zamolila bih Miću Živanovića, Svetlanu Djurdjević, Slobodana Jovanovića i Slobodana Ivanovića, koji su takodje pesnici da se predstave sa po jednom svojom pesmom tek da znate kako zvuči njihova poezija... MIĆA: SVETLANA: SLOBODAN JOVANOVIĆ: SLOBODAN IVANOVIĆ: JELENA: A ja ću vam pročitati Ljubinu pesmu ORI ORI...
Ori, razvigori, kolo, lolo! Život je jedan, bezizgledan, al povedi, na oranje i u čežnju, devojku što te veseli i razigranog želi. Sve su livade puste, sve su njive parlozi, za orača raj, za seljaka kraj, koji tako sigurno dolazi... Pa povedi lolo, kolo! U kolo se zanos hvata, danas te malo ko shvata, danas te lome danas si prut, sam i krt. Šibaju te vetrovi i bespuća, a bio si u snopu pruća! Ori, ožeži i zareži, nek dušmanu koža se naježi, dok u strahu beži, od prkosa seljaka, koji svoj spas u sejanju nalazi... Ori, nek zagrmi tvoj glas! Zadnji kuca čas, da truba zasvira, da zidove poruši i donese malo mira i spokoj duši. Ori, lolo i povedi devojku na oranje i u kolo! © Ljubodrag Obradović MIĆA ŽIVANOVIĆ: Jedna od Arsena Dedića *JELENA: Muzika i poezija, baš idu zajedno; posle pesme koju nam je otpevao Mića Živanović, pročitaću Vam izvode koje su u svojim recenzijama za knjigu *MIRIS BOŽURA* napisale Ljubine koleginice, pesnikinje sa sajta www.poezijascg.com i Dr Predrag Jašović. Evo najpre šta o knjizi Miris Božura piše recenzent knjige Dr Predrag Jašović:
Kod Ljubodraga Obradovića nailazimo i na niz briljantnih, modernim diskursom uznačenih, jasnih i konciznih lirskih iskaza, koji predstavljaju semantičke medaljone kojima je Ljubodrag zaodenuo srpski jezik, makar na momente. Za ovu priliku izdvajamo sledeće stihove: „Jadna mačka/ crna/ nasuprot neba,/ grize mesec“. Ova strofa, svojom semantičkom zaokruženošću već predstavlja gotovu pesmu. Takvih, da kažemo, pesama u pesmi, pronalazimo i u drugim pesmama, na primer: „Grom tvog ćutanja,/ubija me sad,/ dok kao izgladneli pas,/ noću lutam/ i gledam sve zvezde,/ a vidim samo jednu – tebe! („Zvezda“); „Noć je,/ mesec sija/ svetle polja./ Jesen došla kasna,/ ledi se dah/ i puca volja“ („Noć je“); ili „Znam da sreću/ dohvatiti neću,/ dok sanjam o proleću,/ a mrazevi mi koste lome“(„Sreća“); „Eno je, nevesta.../ beli venac.../ bela haljina.../ a lice bledo.“ („Voleo sam“). Ljubodrag se svojim lirskim izrazom kreće u poetičkom diskursu modernističe poezije, prema stilu, stilističkom obredu, eufoniji i ritmu, ali ne i prema formi, gde je znatno bliže srpskom avangardnom pesništvu. Mada njegova pesma „Voleo sam...“, prema naslovnom uznačenju asocira na Disovu pesmu „Voleo sam više neću“, jer naslovnim znacima obeju pesama je anticiparan apsolutni prestanak ljubavi, ipak je prema lirskom iskazu, ova pesma daleko bliža lirskom osećaju ljubavi kod Velimira Rajića. Vida Nenadić, pesnikinja iz Užica, inače dobitnica Deretine nagrade za roman godine piše: *Čitajući rukopis nove poetske knjige „MIRIS BOŽURA,“ pesnika Ljubodraga Obradovića, nailazim na pesnikove vizije stvarnosti istočene u niske rodoljubivih, refleksivnih i ljubavnih pesama. To je ona ista surova stvarnost, koja u svima nama neretko ruši kule od karata i bedeme nade, koje gradimo godinama, nekad i decenijama, ona stvarnost koja neumitno gasi sve one nade, koje još jedino u našoj mašti postoje. Ona je kao nevreme i kao bujica onih kiša, koje umeju iznenada da poplave sve što je naše i sav naš trud. Zato pesnici i beže od nje, zavlačeći se u tajansvene prostore, opasane zidovima samoća. Jedino tu mogu da je, bar na mahove, doživljavaju onakvom, kakvom bi hteli da bude. Dok božur, taj božanstveni cvet inata, opija paletom svojih boja i miomirisa, stvarnost pesnika Ljubodraga Obradovića su i kosovski božuri, koji su kao krv crveni. Tužno je gledati kako venu božuri, a često je tužno i biti svedok istorije. Legenda kaže da su božuri tako crveni jer su iznikli iz zemlje natopljene krvlju kosovkih junaka. Ni u snu više
ne mirišu božuri. Tama pada na snove. Pred zlom se nikad ne žmuri. Kosovo u mirise zove! A Eleonora Luthander, pesnikinja koja je rođena u Kruševcu, a živi i stvara u Stokholmu u Švedskoj je napisala: Mnogo je onih koji zloupotrebljavaju poeziju radi lične osvete. Kao pesnik, antologičar i prevodilac poezije sa i na švedski jezik i srela sam pesnike koji mrze žene, tačnije rečeno, mrze pola čovečanstva, ma kako to čudno zvučalo. Ljubina pesma *Boginja *je bila melem na duboku ranu koju su naneli pesnici ženomrsci. "Oko tebe vrti se svet...
Mladost, ljubav i prilike... Ti naprosto opijaš slikajući slike, u kojima i kraj svoj beskraj ima!" To nije samo klasično renesansno divljenje ženi, već putokaz za ceo dvadesetprvi vek, a za sve vekove koji dolaze...
I da završimo ovaj ženski prikaz Ljubine poezije. Čujmo šta o Ljubi, njegovoj poeziji i sajtu poezijaSCG kaže pesnikinja Svetlana Djurdjević SVETLANA DJURDJEVIĆ : Govori Kratko o Ljubi, sajtu i kazuju pesmu ZASTANI: ZASTANI
U velikim koracima zastani; krila izrasla opusti i gledaj... Usponi i stramputice, pad, pa zvona... Sreća po strani; ključ u probušenom xepu. Ne trči. Zastani! Ne radi se uvek što se želi. Uvek slučajnost postoji i zbrka misli; brdo mogućnosti; okean promašaja... Zastani! Ideale potisni, uživanja zaboravi i gledaj svet oko sebe. Ja odavno stojim; ja odavno gledam; ja odavno čekam... Crne slutnje me znoje, ističe reka. Ti letiš, devojke* menjaš, a mene voliš, iako me se više i ne sećaš. Ipak, ne trči. Zastani velikim koracima! Idile preskoči, uživanja potisni i gledaj mladiće plave i njihove cure crne... Gledaj kako se rastaju posle uzajamnog otkrivanja. Gledaj zbrku razloga, lažnih opravdanja, talog grehova... Tuđi promašaji su spas. Zastani i ti… © Ljubodrag Obradović JELENA: govori pesmu BOGINJA BOGINjA
Oko tebe vrti se svet... Mladost, ljubav i prilike... Ti naprosto opijaš slikajući slike, u kojima i kraj svoj beskraj ima! Oko tebe blješti sjaj, milion srca sluti sreću... Oko tebe lampioni, svi šampioni, i nada da oka ti odsjaj zaboraviti nikad neću... Slobodno skoči, sve kočnice otkoči... Život je slep, kad si tako lepa po suvom dok plivaš, u mirisima uživaš, sve skrivaš, a smisao otkrivaš... Slobodno čizmom zgazi cvet, koji rudi za greh, i osmehom ih oteraj u očaj... Neka na kolenima čekaju raj! Ne, nemoć nije kraj želja, na svakom uglu, na svakom prstu, niče buket prijatelja, stotinu i jedan, i svako ostaje žedan... Klize suze, misli lete, a opčinjeni nikako da se sete, zbog čega ih čežnja lomi, zbog čega im srce zebe, ni zašto se uvek voli ona, koja gazi cvet i sve koji zrače... Oko tebe vrti se svet... Sreća lebdi na krilima... Zašto svima zalediš srce, a happy end ti zrači u očima... © Ljubodrag Obradović LJUBA: Lepo je slušati svoju poeziju kad je čita neko drugi... Pogotovu žene... Ali lepo je i govoriti svoju poeziju i imati nekog da te sluša..... Da je tu.. LJUBA: ONA JE TU ONA JE TU
Ona je tu, odmah iza očaja, u gomili, iza leđa očajnika... Da se sakrije... Ali ja je vidim, ja je osećam. Ona je tu, bleda kao zid, modra kao nebo. Sad se smeje, dok drugarici priča, neku glupu priču, kojom tera jezu, oko srca šćućurenu. Ona je tu, na dohvat ruke, odmah iza iluzija. Ne haje za mene i moju prosutu strast. Tu je, u svojim snovima, ne shvatajući moje želje, patnje, stradanja, očaj... Ona je tu, bleda kao zid, modra kao nebo. Ona stoji i gleda i sluša, ona je tu, a u oblacima. Ne stiže se uvek kud se pođe! Govorio sam i nagovarao je da cilju potrčimo, pre no što put postane klizav. Ne dešava se nikad ono o čemu se mašta. Život je skockan od propuštenih prilika i promašenih ideala. Oko nas vozovi tutnje, ovaj tren je naša stanica, ako sad ne uskočimo, novih vozova nema! Govorio sam, držeći je u zagrljaju u mislima, čitavu večnost daleko od nje u zbilji. A ona se smejala, svemu se smejala! I mom pričanju dugom i mom licu, mojim željama, mojim patnjama, svemu se smejala i u oblacima letela. A dani i godine su proleteli... Sad je tu- odmah iza očaja očajnih. Godine su pojeli skakavci, želje su ostale želje, dobre prilike su propuštene. Sad je tu! Sunce i kiša, kreč i kreda, na licu izvezli bore. Sad je tu... Bleda kao zid, modra kao nebo. Sad je tu... Stoji i gleda i sluša, a odsutna je... Sad je tu... I zna... Povratka nema ! © Ljubodrag Obradović Da lepo je govoriti svoju poeziju i imati nekog da te sluša...... Ali meni je drago i čini mi čast da čujem,( a nadam se da će se i Vama dopasti) kako zvuče moji stihovi u kazivanju takvih majstora poezije kakvi su moji prijatelji MIĆA, Bora i Slobodan Jovanović i Sloba Ivanović. Čujmo ih: MIĆA ŽIVANOVIĆ: JEDNA MAČKA JEDNA MAČKA
Jedna mačka, crna, naspram neba, grize mesec. Kao da u večnost polazimo, kad ništa ne osećam, osim tvog tela, što nabujalo, košulju preti da pocepa. Kao da ništa ne primećujem, dok ruke drhte na hridima dveju jabuka, što svetle kao dva meseca iz prostrane pustinje, tvog tela osutog zvezdama strasti. Opojno veče... Zvrji tišina, ulicama mašte, dok na obali reke udišemo mirise zatalasanih vrba. Reči beže, misli na toplim željama počivaju. Sad ćemo, lepoto moja, povrljati travu, mesec da gleda. Sad ćemo, saznati kako zora sviće, dan plutonom kako izranja... Sad ćemo kao jedno biće shvatiti smisao postojanja. Ja i ti, glasnici budućeg, ja i ti, vlasnici vrućeg, ja i ti, okean maštanja u isčekivanju mogućeg... Ja i ti, u prolazu travnatim stazama, a pesak večnosti nas bode po tabanima. Sad ćemo, košulju kad ti iscepam i dojke iznesem na vetar... Sad ćemo, u kočiju slasti uskočiti i u jednu reku, oba potoka želja pretočiti... Sad ćemo, hrabro poteći, grleći se, u kosmos, u rajsku sreću... Jedna mačka, crna, naspram neba, grize mesec. © Ljubodrag Obradović BORA BLAGOJEVIĆ: HEJ LJUBAVI HEJ LJUBAVI !
Živimo za tren radosti, valjamo se u blatu. Ja ti šapćem svoju maštu, a ti sanjaš svoj san o zlatu. Ja ti nudim baš premalo, veselja su u beznadju. Sad i meni nije stalo, da te pratim. Želim mladju. Hej, ljubavi! Sve je prošlo. Ljubav i sreća kratko traju. Osećaj je krhko staklo. Svi koji to shvate, opstaju. Tu, u srcu, sve se slomi. Nadanja su uvek lažna. Slagasmo se u krevetu, a ta sreća sad je kazna. Sad je starost na dohvatu, ljubavi je bilo dosta. Stradasmo u tom poduhvatu, sad imamo preča posla. Hej, ljubavi! Sve je prošlo. Ljubav i sreća tek prolete. Osećaj je krhko staklo, ali to ne zna nikad dete. (C) Ljubodrag Obradović SLOBA IVANOVIĆ: KOLIKO KOLIKO
Koliko sati probdela si noću, čekajući da svrati, i odnese samoću? Koliko nade zauvek si izgubila, dok sanjala si balade, a nisi ljubila? Koliko suza si prolila, čekajući sreću, a još nisi shvatila, da kraj je tvom proleću? Koje tek iluzije otišle su u etar? Tren sadašnji bez vizije doneo je vetar! Koliko vremena do otrežnjenja… Prošlost ne može da se vrati. Propušteno u životu život menja! Ali, to se tako kasno shvati. MIĆA ŽIVANOVIĆ: Sve bilo je muzika u ljubavi sa njom - Arsen Dedić JELENA: MOJA JE SLABOST MOJA JE SLABOST
Moja je slabost od nepoznatog strah i zanos da želim radost i kad je u životu krah. Okliznem se, padam... Opet sviće zora... Život je tako kratak, kao odsjaj meteora. Sad dašak vetra hladi mi čelo od silnih želja svo uzavrelo. Sad san je slatka obmana da, možda, još nekog peče moja rana. Ha! Nikom ne smeta tuđi bol. Svako drhti za svoj groš! Svako od nas gord je i ohol, za sebe lord, za druge ološ. I tako život struji, venama teku snovi. Uvek kad sam u oluji, sanjam početak novi. Dokle? I nada ima svoj kraj. Dok sanjam svetlost nebesku, bojim se da me ne sagori taj sjaj, da ne napravim životnu grešku. Moja je slabost želja svet da menjam, a za sopstveni izlaz, most još nemam... © Ljubodrag Obradović LJUBA: LIPA LIPA
Pod mojim prozorom miriše lipa... Tom mirisu uvek se veselim. Davna je prošlost, maštom kad skitah, sad one prave mirise želim. Pod mojim prozorom i godine lete... Prolete život na kobili besnoj. Ovi mirisi uvek me podsete, na ono što u životu beše lepo. Taj film uvek rado gledam... A loše u crnu rupu sklanjam. Zato uvek pod lipu sedam, da opet, kao nekad sanjam. Miriše lipa, mirisi mame... Ono što mi smeta, u ponore bacam. Da samo lepota u srcu ostane, u davnu prošlost rado se vraćam. Pod prozorom miriše lipa... U noći pevaju slavuji. I dok mesec svet srebrom obasipa, opet krv mojim žilama struji. Pod mojim prozorom miriše lipa... Srce bije žarom novim. Uvek je lepo maštom kad se skita i zato taj miris lipe volim. Miriše lipa... I sve je lako i lepo, dok oluja kišom ne poteče. Verovah nekad u mirise slepo, sad znam: mirisi su trenutak sreće. (C) Ljubodrag Obradović * LJUBA: Poštovani posetioci, sa mojom pesmom LIPA večeras se opraštamo od Vas. Hvala svim učesnicima promocije, hvala svima Vama što ste nas pratili ... Nadam se da ste uživali u MIRISU: božura, lipa, ljubavi.... U mirisu poezije i muzike... Posebno mi je drago što je večeras promocija moje knjige *MIRIS BOŽURA* održana u ambijentu koji je stvorila izložba slika Save Stojkova, našeg poznatog slikara iz Sombora. Ja sam se Savinom izložbom prvi put susreo u Galeriji Milića od Mačve u Kruševcu ove godine i tada je izložbu otvorio Zlatko Milićević, Savin prijatelj. Pozivam zato Zlatko, koji je i večeras sa nama da nam se obrati.
ZLATKO MILIĆEVIĆ: BORA BLAGOJEVIĆ: ZVEZDO ZVEZDO! Ljubav, kao silu, Grom tvog ćutanja, I ti zvezdo, (C) Ljubodrag Obradović * JELENA: Doviđenja i hvala Vam što ste Vašim prisustvom dozvolili da kreativni rad Ljubodraga Obradovića dopre do Vaših srca... Hvala Vam... MIĆA ŽIVANOVIĆ... O Mladosti.... |
|
| Poslednji put ažurirano ( Sunday, 30 October 2011 ) |