foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

ХИТ ВИДЕО

ПРЕТРАГА САДРЖАЈА

ИГРАЧИЦА

Плеше, ломи се. Партнера зној облива.
Луди ритам уздахе посматрача мами.
Осмехне се овлаш. Баш јој прија
рука која јој око паса облеће у тами.

Савршено и глатко клизи по сали,
у погледу јој као пламен севају искре,
 а зуби њени мали, ко драгуљи блистају
кад се црвена светлост упали.


Њена свежина и занос,
њена жеља за животом и новим,
носе је лако. Осетим понос;
она је ту, за њен осмех ја се борим.

Мени је доста да је гледам,
њено лице драго, увек ме опија.
Зато увек ћутећи у ћошак седам,
док тело заносно јој се извија

Ћутим и после, кад речи навиру,
а питањима севају њене очи.
Ћутим, јер желим да у миру,
теку њени дани и њене ноћи.

Нећу да је дотакне немир душе моје.
Желим да игра свој живот, а ја само
да је пратим док могу. Нека се сруше,
све жеље лоше. И без  тога се знамо.

Хоћу да је волим стварно,
без миловања и падања у транс.
Хоћу да је љубим погледима,
а други нек је лаже и после
у љубавну одводи сласт.

Хоћу да је волим, а да није моја.
ја увек волим оно што немам.
И баш зато увек у ћошак седам,
да је ћутећи гледам како плеше,
да је гледам дуго, вечно,
да је само гледам.

© Љубодраг Обрадовић