ЗРИКАВАЦ

Ко зрикавац поноћни,
лелуја мисао боре чела;
миловаће те љубавници моћни,
само неће клипан ког си вoлeла.

Тешиш се сада
надом да ће боље бити,
а знаш; због истине се страда,
али истина се не да скрити.

Лепо је имати велике мисли,
желети плаво небо и птица да будеш.
Али не ваља што смо већ покисли,
а тек нам се све чари света нуде.

И није лепо, када гласно
лажеш сапутника преосталог
и нудиш му превише страсно,
нешто што је већ нестало.

Ко зрикавац поноћни,
лелуја сета обалом тела.
Помрли су сви љубавници моћни,
умреће и клипан ког си вoлeла.

© Љубодраг Обрадовић