ЧЕСТИТКА

Руже су мртве зими,
сунце труло ко мушмула,
или се мени то само чини,
док ти желим дане јула.

На мосту светова стојим,
кошмар ми главу раздире.
Самоће се ноћас бојим,
ти избегни те немире.

Жеље срца свога следи,
срећна да си у сну и јави.
Мада временом све избледи,
тебе никад нећу да заборавим.

Желим осмехе да делиш,
срећна што живиш и дишеш,
а мој дом, кад се уселиш,
на прoлeће да замирише.

Снове у збиљу да преточиш,
у животу само сунце да ти сја.
У ново лето са мном да ускочиш,
у поноћ, љубећи те, пожелећу ја.

© Љубодраг Обрадовић