УЗЕЛА СИ ОД МЕНЕ СВЕ


Узела си од мене све,
а дала ми љубав чисту.
Данас тражимо мост,
за будућност заједничку.

Срца нам се сад заледила,
а лутасмо светом смело.
Тајни кофер си припремила
и у њему за пут одело.

Имао сам и ја снове,
кад чинило се да немам ништа.
Сад и мене подсвест зове
да будем опет авантуриста.

Изазов нови увек је најдражи.
У трагању за срећом, сва је срећа.
И док је узалудно тражим,
на срећу ме све подсећа. 

Та ватра и жудња за новим,
односе нас у свет бели.
И сад, док нас следе фанови,
као да смо снове изгорели.

Мењали смо снове за параду…
Остала нам само игра.
И понеки стих за баладу,
у ритму правом да се одигра.

Песник увек радо даје
све лепоте што их има,
 али у срцу бол не престаје!
Не помаже ту много рима.

Летеће увек ласте светом,
снови се понекад умноже,
али оно, што је било лепо,
преболети се никад не може.

© Љубодраг Обрадовић