ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ

Песму ти љубавну душо пишем,
уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем,
данас у песми само си моја.

Песму ти срце, сада поклањам,
а пољубаца никад не беше.
Најлепше је док се само сања,
стихови су ту да нас утеше.

Песма је ту да чула обмане,
стварност је наша стварно сурова.
Песмом хоћу да ти искрим стране,
које зраче љубав без фолова.

Поезија је за душе усамљене,
поезија је за душе заљубљене,
поезија је занос за несхваћене,
поезија, за љубави ускраћене...

Поезија је и лек и отров,
ја сетне песме пишем одавно.
  Кад ми причају да сам песник лош,
ја их никад не чујем, наравно...

И ја ти песму љубави пишем,
уместо неостварених снова.
Данас те волим од себе више,
данас у песми опет си моја.

Песмом ти ноћас, срце поклањам,
иако пољубаца не беше.
Најлепше је док се само сања,
у песми сва надања се десе.

Поезија, за љубави ускраћене,
поезија, занос за све несхваћене,
поезија, све за душе усамљене,
поезија, оаза за заљубљене.

© Љубодраг Обрадовић