Носио је у себи спокој и веру,
доносио милост за сужње света.
За све у животу имао меру,
ником никад није хтео да смета.

Кад зла ненадано ошину,
знао је као храст да одоли.
Све лоше ствари у животу мину,
само живот треба да се воли.

Све за друге, за себе ништа,
животом својим поуку даје.
Грешнима траба да се прашта,
и за них пред Богом да се каје

И кад му најмилији отпловише низ воду,
унутрашном снагом знао је болу да пркоси.
У служби Богу – за народ, нашао је слободу
и смисао којим разум блаженство доноси.

© Љубодраг Обрадовић