БАЛЕРИНА
Експлозија си бола и боја,
nа платну одсјај среће.
Никад нећеш бити моја,
а живот ми покрећеш.
Позорница твој је свемир!
Блаженства маштом језде,
док у снове уносиш немир
и у срцу палиш све звезде.
Лете идеје сликама у низу,
свест обманама палаца.
Тако си далеко, а тако близу,
само сан те, у јаву не добаца.
Многе очи тајно прате,
игру којом смисао сејеш.
И срећан је свако ко зна те,
спокојну док се смејеш.
Ти осмех и снове крадеш,
док летиш ивицом дуге.
Покрет ти је за насладе,
за сањаре и бреме туге
Кад сликар дилеме има,
слику преслика новом.
Песник ни канонадом рима,
немир не брише спокојом.
А ти немој снове да кријеш,
играј своју игру до краја.
На груди кога привијеш,
ето и њему експлозије сјаја.
© Љубодраг Обрадовић
Слику насликала Дијана Обрадовић