БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја,
nа платну одсјај среће.
Никад нећеш бити моја,
а живот ми покрећеш.

Позорница твој је свемир!
Блаженства маштом језде,
док у снове уносиш немир
и у срцу палиш све звезде.

Лете идеје сликама у низу,
свест обманама палаца.
Тако си далеко, а тако близу,
само сан те, у јаву не добаца.

Многе очи тајно прате,
игру којом смисао сејеш.
И срећан је свако ко зна те,
спокојну док се смејеш.

Ти осмех и снове крадеш,
док летиш ивицом дуге.
Покрет ти је за насладе,
за сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има,
слику преслика новом.
  Песник ни канонадом рима,
немир не брише спокојом.

А ти немој снове да кријеш,
играј своју игру до краја.
На груди кога привијеш,
ето и њему експлозије сјаја.

© Љубодраг Обрадовић

Слику насликала Дијана Обрадовић