НА ЖИЦИ ОКРЕЋЕ СЕ ЗВРЧАК бескрај и тама у излогу света осмех пут до звезда је сладак до непознатог живот кратак о животу прича се истина на жици окреће се зврчак волим то да гледам плотуне да слушам далеке и судар да очекујем волим и мржњу и зебњу страх презирем велики бoрци гину за недела жена чека човека и смрт на робији гостује већина затвор је илузија великана волим то да гледам сок живота на сламку да кушам презирем реку која из мене истиче њу не осећам у мозгу
на грани се високој седи на грани се високој забавља грана се висока понекад откине и њен гост се у блату ваља понекад бескрај и тама у излогу света осмех тело обузима чама кости се расклате кад човек пости а брод плови и месец кад гледа и сунце кад пржи брод морнаре воза у вртове рајске и илузијама их хлади девојкама купује њихов занос бродом се веслало сад је атомско доба кретање се убрзава светлост није недостижна некад је брод тонуо долази дан кад ће брод светлост да постане долази дан кад ће морнари да сагоре волим то да гледам то исчекивање ме опија ја сам нека луда без изгледа пијан сам од истина сломљен од лажних моћи мене пут до звезда пали на жици окреће се зврчак © Љубодраг Обрадовић
Ovaj članak se nalazi na POEZIJASCG
http://poezijascg.com/PHP-Nuke
Link za sledeći članak je:
http://poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=6697