^На врх стране

  • 1 КРУГОВИ...
    Лете кругови око мене, на вртешци врти се мој свет. Зашто другима срце зебе и боли их сваки мој успех? ...
  • 2 КРУГОВИ...
    ...Зашто живот свој ритам има, а мој већ ко стари вергл шкрипи? И како даље сам да пливам, кад ми спокој у чемер кипи?...
  • 3 КРУГОВИ...
    ...Сваког дана изазов већи, летим ко пчела на нови цвет! Ко ће мене сад да усрећи, кад немир мој врти цео свет?...
  • 4 КРУГОВИ...
    ...У даљини тутњи олуја, душа ми је струна на ветру. Куд ме носи животна струја, зна ли ико на овом свету?...
  • 5 КРУГОВИ...
    ...А сећање светлост избледи... Кругови се крате и прете. Сад се и моје срце леди, сви који лете, једном слете!
ИН

Уживајте у поезији


ПоезијаИН

Поезија Љубодрага Обрадовића

All Video - Player

СУТРА ЈЕ НОВИ ДАН

Сунце на истоку излази…
Ја у свет полазим!

И идем,
а пут не знам куд ме води.
Пролазим преко брда и долова,
трња и јаруга,
осмеха и фолова…

Идем, а чека ме туга!
Идем да радим…
Радим да једем, пијем, дишем…
Сокове живота
на сламку да кушам,
да живим!

О мајко, зашто ме роди,
кад живим да бих корачао,
тражећи живота смисао,
а нико га пре мене није нашао?

Живот буја!
Живот, али ЖИВОТ?
Девојке, младе и лепе,
погледе и пољупце нуде…
Љубавна искушења се буде…
Сплавови и музика,
језера и планине,
мора и дубине…

Шта то мења?
Понела нас струја незнања,
очајања и изневерених надања,
па живота и НЕМА!
Полако се гаси и воља за њим…

Живот:
Пролазите дани што брже,
док не дође мој дан,
који целог живота чекам…
Да се живот преокрене
и постане мој.
Онај жељени!
Да постанем река,
која носи све пред собом.
Да доће дан:
Лези хлебу да те једем…

Живот:
Преживљавање без свог мишљења,
без сопствене воље…
Увек постоји неки шаблон,
којим мањина спутава ум већине,
у којем истина не вуче конце…
Увек постоји модел,
којим моћни трасирају свој друм,
којим ми не знамо да корачамо…
Само се као рибе на сухом праћакамо
и гушећи се, чекамо свој дан…

То живот?

Овако се више не може,
мора се напред…
Напред!
Помози Боже!
Зашто стојим?
Свој чекам ред?
Чекам предводника?

Шта да почнем,
чиме да се бавим?
Проблем!
Питање опет.
Најлакше је
да питања прескочим.

Свет храну чека,
а светина, смисао неки свој зна,
боље од свих…

У казану се крчкамо,
вода већ кључа…
И свећа се гаси…
Ми смо ипак спремни да полетимо!
А да ли има икога да нас спаси?

Живети…
Али лепо је живети!
Живећемо ми,
па шта Бог да.

Сунце на западу залази…
Кошмар долази…

Сутра је нови дан!

© Љубодраг Обрадовић 
Copyrigcht © 2013 PoezijaIN