МОНОГРАФИЈА ТРЕБОТИН

Пошаљите свој рад

Почетна

Аутор Super User
|
Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна

Покрећући идеју да се уради МОНОГРАФИЈА ТРЕБОТИНА, био сам свестан колико је то напоран, свеобухватан и дуготрајан посао. У том циљу отворио сам посебан сајт www.poezija.in/trebotin који има за циљ да на једном, јавном месту, прикупи сав потребан матерјал попут: фотографија, разних натписа и историјских записа за поменути пројекат. Свестан сам да је у поменути пројекат потребно укључити што већи број садашњих житеља Треботина, како би рад на Монографији био лакши и успешнији. Дакле, нека ова страница буде јавни позив свима који имају било какве податке о историји и садашњости Треботина,  па биле то фотографије, забелешке о фамилијама или историјски документи, да ми их пошаљу на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. .

Ево, за почетак, објављујем неке од фотографија моје породице, које поседујем. Све слике су из мојих поридичних албума, а биће их још, кад их искенирам. Видећете следеће слике: Синиша Обрадовић - мој отац, Миља Обрадовић - моја мајка, Миленко Обрадовић - мој деда, Милица Обрадовић - моја баба, Нада Обрадовић - Синишина рођена сестра, Ђурђија Обрадовић - моја супруга и ја - Љубодраг Обрадовић.

 
 

  Синиша Обрадовић, војник


Миленко Обрадовић, војник


Синиша и Миленко Обрадовић


Синиша Обрадовић - мој отац

Миља Обрадовић - моја мајка

Милица Обрадовић


Нада Обрадовић


Миља Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић
Опширније: Моја породица - Љубодраг Обрадовић
Аутор Super User
|
Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна

 

Покрећући идеју да се уради МОНОГРАФИЈА ТРЕБОТИНА, био сам свестан колико је то напоран, свеобухватан и дуготрајан посао. У том циљу отворио сам посебан сајт www.poezija.in/trebotin који има за циљ да на једном, јавном месту, прикупи сав потребан матерјал попут: фотографија, разних натписа и историјских записа за поменути пројекат. Свестан сам да је у поменути пројекат потребно укључити што већи број садашњих житеља Треботина, како би рад на Монографији био лакши и успешнији. Дакле, нека ова страница буде јавни позив свима који имају било какве податке о историји и садашњости Треботина,  па биле то фотографије, забелешке о фамилијама или историјски документи, да ми их пошаљу на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Циљ овог рада није зарада аутора, већ сакупљање и чување историјских података о Треботину, до којих се може доћи. Према томе, свако ко учествује у овом пројекту нека не очекује зараду, већ сатисфакцију да је допринео да се оно што сви ми сада знамо о Треботину сачува за будуће генерације, које би ту материју систематски прочавале. Наравно, оно што пошаљете, за почетак би било објављено јавно на овом сајту и подписано Вашим пуним именом и презименом.

За почетак, погледајте неке од фотографија моје породице које поседујем у свом фото албуму...

Ако сте заинтересовани да учествујете у овом пројекту, јавите ми се, па ћемо се договорити о детаљима сарадње.


Љубодраг Обрадовић
Опширније: ПОЗИВ ЗА САРАДЊУ
Аутор Super User
|

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна


Славко Пршић -
ТРЕБОТИН И СРБИЈА - изводи из историје

НОВА ЈУГОСЛАВИЈА И КРЕМАНСКО ПРОРОЧАНСТВО

До свих живаца човечијег ума и срца, било је досадно слушати српске политичаре који хоће преко посланичке клупе да седну у министарску фотељу, који свагда на својим партијским зборовима, своје присталице досадно гњаве причама о Хрватима.

У овоме се највише истицали радикалски прваци што је довело до кобне несреће да њихов народни посланик Пуниша Рачић у клупама Народне скупштине убије Стјепана и братанца му, Павла Радића, Ђуру Бисеричега и тешко рани Ивана Фернара-истакнуте вође хрватске сељачке странке.

Даљи развој догађаја , још на дану погибије кнеза Михајла у Топчидеру, приказао је сељак из села Кремне које је село у близини Ужица. Овај сељак, да ли је надчовек или неки видовњак, приказао је у истини и оригиналу све даље што се догодило. Рекао је да убиством кнеза Михајла завереници нису постигли циљ, јер на власт у Србији доћи ће кнез из исте династије, чија ће владавина бити несрећна по њега и српски народ са којим ће се завадити, па ће бити буне, борбе и све најгоре, да ће се као таква угасити и на престо српски доћи друга династија, да ће наступити велики ратови, и ова династија отићи, да ће последицом ратова у народу бити неиздрживих мука, да ће живи ићи на гробове својих помрлих предака, молити да се отворе да и они живи код њих у вечност легну.

И заиста, Немци под вођством Хитлера, отпочели су други светски рат, прегазили Чехо- словачку још1938. године, затим Пољску и до 20. јуна 1940. све западне државе.

На Југославију напао 6. априла 1941. године, завео купљење и стрељање свуда, српског народа, па и ђака са њиховим професорима.

Овај сељак из Кремне приказао је и то: да ће се појавити човек из народа који ће око себи окупити народ: да ће тешкоће и муке потрајати али ће проћи, да ће у народу уместо муке и страдања насупити благостање и видни напредак у свим правцима и да ће временом доћи до тога да поново живи иду на гробље својих предака и рећи: дижите се да живимо не у беди већ у добру.
Опширније: Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - Нова Југославија и Креманско пророчанство (11.)
Аутор Super User
|

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна


Славко Пршић -
ТРЕБОТИН И СРБИЈА - изводи из историје

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Није прошла ни година дана, већ само 11 месеци, босански омладинац, Србин-ђак у Београду на Видовдан15. јуна наредне 1914. године, револверским куршумима убио је у Сарајеву аустрјског престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену Софију. За ову убиство влада Аустрије је окривила Србију, да су њени официри, првенствено Воја Танкосић, Ђака-омладинца Гаврила Принципа, вежбао и учио у Топчидеру, како се револвером сигурно гађа и како ће убити Франца Фердинанда, који је као престолонаследник носио војничку титулу "надвојвода" и као такав дошао у Босну где изводи велике маневре своје војске и то по источној Босни у близини Дрине да покаже Србији силу и моћ аустријског царства, и заплаши је да о Босни и њеном ослобођењу не сања, али га Гаврило Принцип сачека у Сарајеву и уби. И Аустрија Србији објави рат.
Опширније: Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - Први светски рат (10.)
Аутор Super User
|
Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна


Славко Пршић -
ТРЕБОТИН И СРБИЈА - изводи из историје

БАЛКАНСКИ РАТОВИ

Први балкански рат 1912. године Србија је водила са Турском и у том рату, уз доста жртава, ослободила стару Србију са Косовом и део Макодоније, делећи је са Грцима и Бугарима.

Други Балкански рат Србија је водила са Бугарима, одмах наредне 1913. године. Бугари, незадовољни поделом Македоније, у зору 7. јуна, свом својом војном силом, мућки су на спавању, као савезници, напали Српску војску и код топова побили војнике артиљерце и мртве их, сечењем ушију и носева унаказили.

Убили су и потпуковника Раку Анђелковића, комаданта 19-ог пешадијског пука Шумадијске дивизије, који је био помоћ Бугарима за освајање Једрена, јер без Српске војске Бугаринису могли да освоје јако утврђено Једране. Али српска армија и тешка градска опсадна артиљерија, чувених француских дугачких топова у којој сам и ја стални кадар служио, под командом генерала Степе Степановића, возовима пребачена у Бугарску као савезницу, стигла над Једрене, Степа разместио топове и хаубице, из ових цеви на турска утврђења осуо страховиту ватру, порушио их, турски отпор сломио. Војска турска као опкољена заробљена, а главног команданта-браниоца Једрена, чувеног турског војсковођу заробио. Командант батаљона 20. пука српске Тимочке дивизије, Шукри Пашу, предао га генералу Степи, а Степа у знак савезничке солидарности, и налазећи се у Бугарској Шукри Пашу предао Бугарском главном команданту генералу Иванову који га је послао у Софију као зарибљеника.
Опширније: Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - Балкански ратови (9.)