Синиша Обрадовић, војник


Миленко Обрадовић, војник


Синиша и Миленко Обрадовић

Синиша Обрадовић - мој отац

Миља Обрадовић - моја мајка

Милица Обрадовић


Нада Обрадовић


Миља Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић

До свих живаца човечијег ума и срца, било је досадно слушати српске политичаре који хоће преко посланичке клупе да седну у министарску фотељу, који свагда на својим партијским зборовима, своје присталице досадно гњаве причама о Хрватима.

У овоме се највише истицали радикалски прваци што је довело до кобне несреће да њихов народни посланик Пуниша Рачић у клупама Народне скупштине убије Стјепана и братанца му, Павла Радића, Ђуру Бисеричега и тешко рани Ивана Фернара-истакнуте вође хрватске сељачке странке.

Даљи развој догађаја , још на дану погибије кнеза Михајла у Топчидеру, приказао је сељак из села Кремне које је село у близини Ужица. Овај сељак, да ли је надчовек или неки видовњак, приказао је у истини и оригиналу све даље што се догодило. Рекао је да убиством кнеза Михајла завереници нису постигли циљ, јер на власт у Србији доћи ће кнез из исте династије, чија ће владавина бити несрећна по њега и српски народ са којим ће се завадити, па ће бити буне, борбе и све најгоре, да ће се као таква угасити и на престо српски доћи друга династија, да ће наступити велики ратови, и ова династија отићи, да ће последицом ратова у народу бити неиздрживих мука, да ће живи ићи на гробове својих помрлих предака, молити да се отворе да и они живи код њих у вечност легну.

И заиста, Немци под вођством Хитлера, отпочели су други светски рат, прегазили Чехо- словачку још1938. године, затим Пољску и до 20. јуна 1940. све западне државе.

На Југославију напао 6. априла 1941. године, завео купљење и стрељање свуда, српског народа, па и ђака са њиховим професорима.

Овај сељак из Кремне приказао је и то: да ће се појавити човек из народа који ће око себи окупити народ: да ће тешкоће и муке потрајати али ће проћи, да ће у народу уместо муке и страдања насупити благостање и видни напредак у свим правцима и да ће временом доћи до тога да поново живи иду на гробље својих предака и рећи: дижите се да живимо не у беди већ у добру.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Није прошла ни година дана, већ само 11 месеци, босански омладинац, Србин-ђак у Београду на Видовдан15. јуна наредне 1914. године, револверским куршумима убио је у Сарајеву аустрјског престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену Софију. За ову убиство влада Аустрије је окривила Србију, да су њени официри, првенствено Воја Танкосић, Ђака-омладинца Гаврила Принципа, вежбао и учио у Топчидеру, како се револвером сигурно гађа и како ће убити Франца Фердинанда, који је као престолонаследник носио војничку титулу "надвојвода" и као такав дошао у Босну где изводи велике маневре своје војске и то по источној Босни у близини Дрине да покаже Србији силу и моћ аустријског царства, и заплаши је да о Босни и њеном ослобођењу не сања, али га Гаврило Принцип сачека у Сарајеву и уби. И Аустрија Србији објави рат.

БАЛКАНСКИ РАТОВИ

Први балкански рат 1912. године Србија је водила са Турском и у том рату, уз доста жртава, ослободила стару Србију са Косовом и део Макодоније, делећи је са Грцима и Бугарима.

Други Балкански рат Србија је водила са Бугарима, одмах наредне 1913. године. Бугари, незадовољни поделом Македоније, у зору 7. јуна, свом својом војном силом, мућки су на спавању, као савезници, напали Српску војску и код топова побили војнике артиљерце и мртве их, сечењем ушију и носева унаказили.

Убили су и потпуковника Раку Анђелковића, комаданта 19-ог пешадијског пука Шумадијске дивизије, који је био помоћ Бугарима за освајање Једрена, јер без Српске војске Бугаринису могли да освоје јако утврђено Једране. Али српска армија и тешка градска опсадна артиљерија, чувених француских дугачких топова у којој сам и ја стални кадар служио, под командом генерала Степе Степановића, возовима пребачена у Бугарску као савезницу, стигла над Једрене, Степа разместио топове и хаубице, из ових цеви на турска утврђења осуо страховиту ватру, порушио их, турски отпор сломио. Војска турска као опкољена заробљена, а главног команданта-браниоца Једрена, чувеног турског војсковођу заробио. Командант батаљона 20. пука српске Тимочке дивизије, Шукри Пашу, предао га генералу Степи, а Степа у знак савезничке солидарности, и налазећи се у Бугарској Шукри Пашу предао Бугарском главном команданту генералу Иванову који га је послао у Софију као зарибљеника.