МОНОГРАФИЈА ТРЕБОТИН

Пошаљите свој рад

Почетна

Аутор Super User
|
Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна

 

Све што се памти лако се и заборавља. Зато је увек боље да се запише и тако отргне од заборава... Ево записа како смо некад давно изградили мост у Треботину у Горњој мали...

Одувек су људи тежили да средину у којој живе унапреде и изграде и тако живот учине подношљивим, односно лепшим и удобнијим. А премостити две обале реке одувек је био изазов коме се није могло одолети. Тако су и мештани села Тработина Горње и Доње мале једне давне године(1960 и неке??) у двадесетом веку, кад се за то указала прилика, односно кад су добили подршку из Општине Крушевац, одлучили да уместо старе дрвене ћуприје у Треботину у Горњој мали на реци Пепељуши - која се тада у већини ондашњих мапа звала Треботинска река, изграде савремени бетонски мост који се и дан данас користи. На челу Месне заједнице тада је био Милан Обрадовић из Треботина, па је самим тим предводио све активности на изградњи моста. Молим све савременике тог догађаја да информације и фотографије о том догађају које имају и знају проследе лично мени или на мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. ради комлетирања чињеница о поменутом догађају...  Чланак приредио Љубодраг Обрадовић, а фотографије уступила Љубица Обрадовић - супруга Милана Обрадовића.


Милан Обрадовић - председник МЗ Треботин, Жабаре и М. Врбница (други са лева)


Бројни учесници изградње моста у Треботину у Горњој мали (одборник Синиша Обрадовић - трећи са лева)
Опширније: Изградња моста у Треботину у Горњој мали на реци Пепељуши
Аутор Super User
|
Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна

 


Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА, изводи из историје

УВОД

Као дугогодишњи општински службеник, писар, деловођа, благајник и преседник, коме радни стаж укупно износи 47 година и неколико месеци, а који је ушао у 86-ту годину живота, имајући у виду околност да сам у млађим годинама имао жудњу  да што више сазнам о историји напаћеног српског народа и историји, култури, материјалном и моралном стању Треботина, сматрам да је право време да се моја сазнања забележе и оставе потомству у наслеђе.

Село Треботин, је старовремено село, још из доба Немањића и Цар Лазаревог доба. Како се у то време звало нема писаних података, а име Треботин је настало у доба кад је сво становништво насеља, сво старо и младо, мушко и женско, поморила куга. Спасло се у последњем тренутку нешто мушке и женске омладине, бекством до Копаоника, где и дан данас у Ракљи и Кривој реци има домова из фамилије писца ових редова који носе старо презиме Пршић, које су бекством уз спасавање свог голог живота, успели да спасу.  Потомци ових Људи наврате понекад код нас Пршића у Треботин и буду лепо примљени.

Старо насеље, кугом истребљено, после повратка староседеоца који су се спасли,прекрштено је новим именом Треботин. У њему данас има око 120 домова из породица староседеоца, али има и досељених фамилија: Симићи из Церове, Тодосијевићи и Вучковићи из Пепељевца, Урошевићи, Кованџићи и Маринковићи из Доњег Ступња, Милосављевићи и Вучићи из Мачковца, Милановићи и Тодоровићи из Јабланице  из којих је настало око 70 домова.

Пут Крушевац - Александровац изграђиван је више година. Рад је отпочео пред погибију кнеза Михаила, а трасирао га је млади инжињер Никола Пашић, доцније политичар, државник и вођа радикалне странке. После погибије последњег Обреновића, Краља Александра и доласком на престо Петра Карађорђевића, рођеног унука Вожда Карађорђа, Никола Пашић је стално био преседник владе, па и у Балканским ратовима 1912 и 1913 године  са Турцима и Бугарима и у великом првом светском рату са Аустро-Маџарима, Немцима и опет Бугарима. Изградња пута по погибији кнеза Михаила, настављена је под намесништвом малолетног кнеза, доцније краља Милана, а завршена је пред крај рата са Турцима 1876. године.

Пре овог пута, Турски пут од Крушевца до Александровца , водио је простим Пепељевачким путем, стазом садашњег до куће покојног Драге званог Турчин. Ту је свраћао десно ка реци испод Сарићких кућа . На реци је била дрвена ћуприја, пролаз преко реке, а пут се настављао садашњим колским путем до *Липака*, па преко Трботинског *Плаца* до Врбничког *Липовца* и даље на *Јасење* за Александровац. Турци су овим путем путовали у великим коњским караванима, контролисали поседнуту земљу и народ и истовремено вршили превоз робе. Зими, кад би вејавице завејале пут, Турци би свраћали у најближе село, чији би кнез организовао смештај путника и коња, а сеоски мушкарци би лопатама разгртали пут како би Турци наставили путовање.

Оваквим свраћањем у село, Турци су у Треботин пренели из Азије страшну заразу *кугу* која поморила и истребила становништво. О томе је мени пре 80 година причала стара баба, чувена Пауна, мајка мога оца мајке из Глободера, која је живела 120 година. Било је у време овог страшног помора случајева да увече цела породица потпуно здраво вечера, полега да спава, а преко ноћи сви помру, тако да ујутру нема никог живог да врата отвори. Народ је онда ову болест звао *Чума* и замишљао је као стару дроњаву бабетину која ноћу или дању невидљиво дође и подави сву чељад.
Опширније: Славко Пршић - Треботин и Србија - Изводи из историје (1.)