Најчитаније вести...
Прочитајте и...
Монографија ФЕДРАРО
Оцена корисника: 5 / 5
Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - изводи из историје
НОВА ЈУГОСЛАВИЈА И КРЕМАНСКО ПРОРОЧАНСТВО
До свих живаца човечијег ума и срца, било је досадно слушати српске политичаре који хоће преко посланичке клупе да седну у министарску фотељу, који свагда на својим партијским зборовима, своје присталице досадно гњаве причама о Хрватима.
У овоме се највише истицали радикалски прваци што је довело до кобне несреће да њихов народни посланик Пуниша Рачић у клупама Народне скупштине убије Стјепана и братанца му, Павла Радића, Ђуру Бисеричега и тешко рани Ивана Фернара-истакнуте вође хрватске сељачке странке.
Даљи развој догађаја , још на дану погибије кнеза Михајла у Топчидеру, приказао је сељак из села Кремне које је село у близини Ужица. Овај сељак, да ли је надчовек или неки видовњак, приказао је у истини и оригиналу све даље што се догодило. Рекао је да убиством кнеза Михајла завереници нису постигли циљ, јер на власт у Србији доћи ће кнез из исте династије, чија ће владавина бити несрећна по њега и српски народ са којим ће се завадити, па ће бити буне, борбе и све најгоре, да ће се као таква угасити и на престо српски доћи друга династија, да ће наступити велики ратови, и ова династија отићи, да ће последицом ратова у народу бити неиздрживих мука, да ће живи ићи на гробове својих помрлих предака, молити да се отворе да и они живи код њих у вечност легну.
И заиста, Немци под вођством Хитлера, отпочели су други светски рат, прегазили Чехо- словачку још1938. године, затим Пољску и до 20. јуна 1940. све западне државе.
На Југославију напао 6. априла 1941. године, завео купљење и стрељање свуда, српског народа, па и ђака са њиховим професорима.
Овај сељак из Кремне приказао је и то: да ће се појавити човек из народа који ће око себи окупити народ: да ће тешкоће и муке потрајати али ће проћи, да ће у народу уместо муке и страдања насупити благостање и видни напредак у свим правцима и да ће временом доћи до тога да поново живи иду на гробље својих предака и рећи: дижите се да живимо не у беди већ у добру.
У овоме се највише истицали радикалски прваци што је довело до кобне несреће да њихов народни посланик Пуниша Рачић у клупама Народне скупштине убије Стјепана и братанца му, Павла Радића, Ђуру Бисеричега и тешко рани Ивана Фернара-истакнуте вође хрватске сељачке странке.
Даљи развој догађаја , још на дану погибије кнеза Михајла у Топчидеру, приказао је сељак из села Кремне које је село у близини Ужица. Овај сељак, да ли је надчовек или неки видовњак, приказао је у истини и оригиналу све даље што се догодило. Рекао је да убиством кнеза Михајла завереници нису постигли циљ, јер на власт у Србији доћи ће кнез из исте династије, чија ће владавина бити несрећна по њега и српски народ са којим ће се завадити, па ће бити буне, борбе и све најгоре, да ће се као таква угасити и на престо српски доћи друга династија, да ће наступити велики ратови, и ова династија отићи, да ће последицом ратова у народу бити неиздрживих мука, да ће живи ићи на гробове својих помрлих предака, молити да се отворе да и они живи код њих у вечност легну.
И заиста, Немци под вођством Хитлера, отпочели су други светски рат, прегазили Чехо- словачку још1938. године, затим Пољску и до 20. јуна 1940. све западне државе.
На Југославију напао 6. априла 1941. године, завео купљење и стрељање свуда, српског народа, па и ђака са њиховим професорима.
Овај сељак из Кремне приказао је и то: да ће се појавити човек из народа који ће око себи окупити народ: да ће тешкоће и муке потрајати али ће проћи, да ће у народу уместо муке и страдања насупити благостање и видни напредак у свим правцима и да ће временом доћи до тога да поново живи иду на гробље својих предака и рећи: дижите се да живимо не у беди већ у добру.
Опширније: Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - Нова Југославија и Креманско пророчанство (11.)
Оцена корисника: 5 / 5
Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - изводи из историје
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
Није прошла ни година дана, већ само 11 месеци, босански омладинац, Србин-ђак у Београду на Видовдан15. јуна наредне 1914. године, револверским куршумима убио је у Сарајеву аустрјског престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену Софију. За ову убиство влада Аустрије је окривила Србију, да су њени официри, првенствено Воја Танкосић, Ђака-омладинца Гаврила Принципа, вежбао и учио у Топчидеру, како се револвером сигурно гађа и како ће убити Франца Фердинанда, који је као престолонаследник носио војничку титулу "надвојвода" и као такав дошао у Босну где изводи велике маневре своје војске и то по источној Босни у близини Дрине да покаже Србији силу и моћ аустријског царства, и заплаши је да о Босни и њеном ослобођењу не сања, али га Гаврило Принцип сачека у Сарајеву и уби. И Аустрија Србији објави рат.
Није прошла ни година дана, већ само 11 месеци, босански омладинац, Србин-ђак у Београду на Видовдан15. јуна наредне 1914. године, револверским куршумима убио је у Сарајеву аустрјског престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену Софију. За ову убиство влада Аустрије је окривила Србију, да су њени официри, првенствено Воја Танкосић, Ђака-омладинца Гаврила Принципа, вежбао и учио у Топчидеру, како се револвером сигурно гађа и како ће убити Франца Фердинанда, који је као престолонаследник носио војничку титулу "надвојвода" и као такав дошао у Босну где изводи велике маневре своје војске и то по источној Босни у близини Дрине да покаже Србији силу и моћ аустријског царства, и заплаши је да о Босни и њеном ослобођењу не сања, али га Гаврило Принцип сачека у Сарајеву и уби. И Аустрија Србији објави рат.
Опширније: Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - Први светски рат (10.)
Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - изводи из историје
БАЛКАНСКИ РАТОВИ
Први балкански рат 1912. године Србија је водила са Турском и у том рату, уз доста жртава, ослободила стару Србију са Косовом и део Макодоније, делећи је са Грцима и Бугарима.
Други Балкански рат Србија је водила са Бугарима, одмах наредне 1913. године. Бугари, незадовољни поделом Македоније, у зору 7. јуна, свом својом војном силом, мућки су на спавању, као савезници, напали Српску војску и код топова побили војнике артиљерце и мртве их, сечењем ушију и носева унаказили.
Убили су и потпуковника Раку Анђелковића, комаданта 19-ог пешадијског пука Шумадијске дивизије, који је био помоћ Бугарима за освајање Једрена, јер без Српске војске Бугаринису могли да освоје јако утврђено Једране. Али српска армија и тешка градска опсадна артиљерија, чувених француских дугачких топова у којој сам и ја стални кадар служио, под командом генерала Степе Степановића, возовима пребачена у Бугарску као савезницу, стигла над Једрене, Степа разместио топове и хаубице, из ових цеви на турска утврђења осуо страховиту ватру, порушио их, турски отпор сломио. Војска турска као опкољена заробљена, а главног команданта-браниоца Једрена, чувеног турског војсковођу заробио. Командант батаљона 20. пука српске Тимочке дивизије, Шукри Пашу, предао га генералу Степи, а Степа у знак савезничке солидарности, и налазећи се у Бугарској Шукри Пашу предао Бугарском главном команданту генералу Иванову који га је послао у Софију као зарибљеника.
Први балкански рат 1912. године Србија је водила са Турском и у том рату, уз доста жртава, ослободила стару Србију са Косовом и део Макодоније, делећи је са Грцима и Бугарима.
Други Балкански рат Србија је водила са Бугарима, одмах наредне 1913. године. Бугари, незадовољни поделом Македоније, у зору 7. јуна, свом својом војном силом, мућки су на спавању, као савезници, напали Српску војску и код топова побили војнике артиљерце и мртве их, сечењем ушију и носева унаказили.
Убили су и потпуковника Раку Анђелковића, комаданта 19-ог пешадијског пука Шумадијске дивизије, који је био помоћ Бугарима за освајање Једрена, јер без Српске војске Бугаринису могли да освоје јако утврђено Једране. Али српска армија и тешка градска опсадна артиљерија, чувених француских дугачких топова у којој сам и ја стални кадар служио, под командом генерала Степе Степановића, возовима пребачена у Бугарску као савезницу, стигла над Једрене, Степа разместио топове и хаубице, из ових цеви на турска утврђења осуо страховиту ватру, порушио их, турски отпор сломио. Војска турска као опкољена заробљена, а главног команданта-браниоца Једрена, чувеног турског војсковођу заробио. Командант батаљона 20. пука српске Тимочке дивизије, Шукри Пашу, предао га генералу Степи, а Степа у знак савезничке солидарности, и налазећи се у Бугарској Шукри Пашу предао Бугарском главном команданту генералу Иванову који га је послао у Софију као зарибљеника.
Опширније: Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - Балкански ратови (9.)
Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - изводи из историје
РАТ СА БУГАРСКОМ 1885. ГОДИНЕ
1885. године био је рат са Бугарском. Овај рат је Србију и српски народ осрамотио, а изазвао га је ондашњи млади кнез Милан Обреновић, који је војском напао Бугарску због присједињења источне Румелије, која је била под Турском управом, без претходног договора са Србијом. Овај рат је по све кобан и лакомислен. Кнез Милан је у Бугарску упао са војском сталног кадра и првог позива , људима до 30 година старости и кренуо право на Софију. Бугари су га дочекали на Сливници са целокупном својом војском у којој су чак били и старци без зуба од 70 година. Малу Српску војску су разбили, затим је јурили, из своје земље истерали, чак и Српски Пирот заузели. Тек пошто је овако поражен, Кнез Милан наређује мобилизацију војске другог и трећег позива, али доцкан, јер се умешала Русија, која је само пре 7 година, 1878. године, ослободила Бугарску од Турака после свог рата са Турцима. У том рату са Турцима, Русија је за прелаз из Румуније преко Дунува изгубила 200.000 војника који су се подавили у Дунаву у покушају прелаза, јер су Турци низ Дунав, на Бугарској обали поставили три реда топова, добијених од Енглеске и паљбом из њих потопили Руске лађе, чамце и скеле, којима је војска зашла у воде Дунава. Турци су се тада целом свету хвалили да Москва Дунав прећи не може.
Командант руске војске,чувени генерал Гурко, на своје тражење добија од Руске владе јаче и далекометније топове и поставља их низ Дунав на Румунској обали. Својом страховитим паљбом, тешким гранатама, уништио је и отерао Турске топове са Бугарске обале, лађама и војском прешао Дунав и са Турцима се тукао по Бугарској, где је и чувеног турског војсковођу Осман Пашу заробио и рањеног га спровео у Петровград на лечење.
Командант руске војске,чувени генерал Гурко, на своје тражење добија од Руске владе јаче и далекометније топове и поставља их низ Дунав на Румунској обали. Својом страховитим паљбом, тешким гранатама, уништио је и отерао Турске топове са Бугарске обале, лађама и војском прешао Дунав и са Турцима се тукао по Бугарској, где је и чувеног турског војсковођу Осман Пашу заробио и рањеног га спровео у Петровград на лечење.
Опширније: Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - Рат са Бугарском 1885. године (8.)
Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - изводи из историје
ХИГИЈЕНА И ЖИВОТНИ СТАНДАРД
О поменутом питању не може се ништа добро говорити, а још мање писати, јер је пре 90, 80, па чак и пре 50 година, народ ових крајева врло рђаво живео и у погледу становања и исхране и одевања. Куће су су грађене на земљи са гредама, без или са веома мало камена који је укопаван у земљу, а над земљом камена није ни било, тако да је лети од киша, а зими од снега оваква кућа подгрежњавала од воде, тако да се од ватре која је ложена стварала запарштина, како дању, тако и ноћу. Ни код најбољих домаћина стаклених прозора и кревета за спавање није било, нити су дувари соба крчени кречом. За спавање је простиран на земљу навиљак сена, преко кога је стављана каква тежана поњава, у врху јастуци и на такву постељу би сва чељад полегала једно до другог. Домаћица жена или која снаја би их покрила губером и тако би сви у оној влажној запарштини сви преноћили. Ујутру, домаћица, кћер или снаха, кад се сва чељад дигне, скупи у ћошак собе онај навиљак сена, покрије га поњавом, одозго метне губере, при врху јастуке и тако преко дана у ћошку стоји до увече када ће се за спавање поново распрострети. Не кречењем собних дувара, олепљеним само земљом, створени су услови да се запате стенице, које преко дана у пукотинама дувара мирују, а увече када чељад поспавају , онда излазе и нападају спавајућу чељад, уједајући је и сишући крв где је најмекшена телу, нарочито под уши, вилице, под мишке, груди, свуда и кад се напију крви враћају се у пукотине дувара да предане до следеће ноћи. Од досаде и уједања човек или која жена преко ноћи устају, пале луч или малу лампу на гас и прилазе дувару и ове стенице пуне насисане човечје или дечје крви, тамане по дувару. Чинећи наизменично ово тамањење сваке ноћи, дувари преко целе зиме буду крвави, све до лета када ће их поново земљом премазати. Тако се народ од стеница много патио, али није било хемијских средстава за њихово уништавање.
О поменутом питању не може се ништа добро говорити, а још мање писати, јер је пре 90, 80, па чак и пре 50 година, народ ових крајева врло рђаво живео и у погледу становања и исхране и одевања. Куће су су грађене на земљи са гредама, без или са веома мало камена који је укопаван у земљу, а над земљом камена није ни било, тако да је лети од киша, а зими од снега оваква кућа подгрежњавала од воде, тако да се од ватре која је ложена стварала запарштина, како дању, тако и ноћу. Ни код најбољих домаћина стаклених прозора и кревета за спавање није било, нити су дувари соба крчени кречом. За спавање је простиран на земљу навиљак сена, преко кога је стављана каква тежана поњава, у врху јастуци и на такву постељу би сва чељад полегала једно до другог. Домаћица жена или која снаја би их покрила губером и тако би сви у оној влажној запарштини сви преноћили. Ујутру, домаћица, кћер или снаха, кад се сва чељад дигне, скупи у ћошак собе онај навиљак сена, покрије га поњавом, одозго метне губере, при врху јастуке и тако преко дана у ћошку стоји до увече када ће се за спавање поново распрострети. Не кречењем собних дувара, олепљеним само земљом, створени су услови да се запате стенице, које преко дана у пукотинама дувара мирују, а увече када чељад поспавају , онда излазе и нападају спавајућу чељад, уједајући је и сишући крв где је најмекшена телу, нарочито под уши, вилице, под мишке, груди, свуда и кад се напију крви враћају се у пукотине дувара да предане до следеће ноћи. Од досаде и уједања човек или која жена преко ноћи устају, пале луч или малу лампу на гас и прилазе дувару и ове стенице пуне насисане човечје или дечје крви, тамане по дувару. Чинећи наизменично ово тамањење сваке ноћи, дувари преко целе зиме буду крвави, све до лета када ће их поново земљом премазати. Тако се народ од стеница много патио, али није било хемијских средстава за њихово уништавање.
Опширније: Славко Пршић - ТРЕБОТИН И СРБИЈА - Хигијена и животни стандард (7.)