ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ
|
ВИДЕО ГАЛЕРИЈА
-
Miloje Dončić - SIRENA NEPOGODA
51578 Views
-
Natalija Balevic
67603 Views
-
Hristos Voskrese - Dečji hor SVETI KNEZ LAZAR
52144 Views
-
Ljubodrag Obradović - Dobro je biti dobar
68645 Views
-
Promocija časopisa PoezijaSRB broj 1. u Ćupriji
87687 Views
-
MIRIS BOŽURA - Ljubodrag Obradović - RTK
72914 Views
-
Ljubodrag Obradović - Boginja
73503 Views
-
Mile Djurić - Ti si najlepša
74840 Views
-
SONJA - Mića Živanović
45520 Views
-
KRUGOVI - Ljubodrag Obradović
931075 Views
ХИТ ВИДЕО
ПРЕТРАГА САДРЖАЈА
Данас, 31.12.2025. године свим посетиоцима мог сајта www.poezija.in честитам долазак НОВЕ 2026. ГОДИНЕ и свима нама желим још много лепих дочека нових година и сву срећу уз поезију. /Љубодраг Обрадовић/
ЧЕСТИТКА
Руже су мртве зими,
сунце труло ко мушмула,
или се мени то само чини,
док ти желим дане јула.
На мосту светова стојим,
кошмар ми главу раздире.
Самоће се ноћас бојим,
ти избегни те немире.
Жеље срца свога следи,
срећна да си у сну и јави.
Мада временом све избледи,
тебе никад нећу да заборавим.
ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА - Где је ту човек, где је ту уметност, где је ту стваралаштво какво познајемо?
Данас (29.12.2025. године) је прича о вештачкој интелигенцији актуела и она је данас реалност, за коју неки кажу да је и предзнак опасности по људски род и свет који знамо.
Ових дана (пре пар година) су машине (компјутери) решили Тјурингов тест* са 29,2% и тако ме подстакли на ово размишљање. *(Alan Mathison Turing је контроверзни енглески математичар, логичар и криптограф који је конципирао основе модерног рачунарства и вештачке интелигенције. Данас се најчешће спомиње због експеримента који је осмислио и који се зове Тјурингов тест, а у ствари то је поступак процене способности машине да демонстрира интелигенцију, односно да мисли... Њујоршки филантроп Hugh Loebner је 1990-те године установио и награде за програме који се на тестовима покажу успешним. Награде су златна и сребрна медаља и новчани износ. Досад те медаље као највише награде нико није освојио, али новчане јесте ... Извор РС PRESS br. 192).
Оваквим правцем у кретању развоја вештачке интелигенције, пред све заљубљенике писане речи, су наметнута изазовна питања, типа у ком ће правцу кренути књижевност, уметност уопште, наука и цео људски род. После питања које је дефинисао сам Тјуринг "може ли машина да мисли"? неумитно се намеће и питање "може ли машина да пише"? Развој рачунарске технологије, дигитализације и интернета већ данас је омогућио велику доступност свега што је написано, тако да папирна издања полако, али неумитно све више и више по многима постају ствар прошлости. У исто време, по другима, књиге су вечне и ствар су престижа све бројнијих и бројнијих стваралаца.
Приликом посете једној изложби слика у Хаскову 2009. године, која је организована поводом фестивала хумора и сатире "ЗЛАТНИ КАУН" неко од присутних на изложби је рекао да је слика једног од аутора на изложби продата за један милион лева. Тог тренутка у мени је заискрила мисао и питање: Колико се у овом тренутку рађа уметничких дела (слика) на свету? Односно, колико се уопште уметничких вредности почев од поезије (и уопште књижевности), музике, архиктетуре,скулптуре, сликарства, филма... рађа у сваком тренутку, од стране људи?
Чињеница је да паралелно са развојем образовања и коришћења информација и постојећег уметничког и другог стваралаштва, расту и могућности за нова креативна надахнућа и стваралаштво у свим гранама уметности и науке ... Данас се мора прихватити истина да је дела све више и више, а читалаца (корисника) све мање и мање.
Често се дешава да многа вредна дела остану у тами и не угледа их светлост људских очију. Тада неумитно долази до застоја у том процесу да само стваралаштво рађа себе, тј. ново стваралаштво, јер поставља се логично питање: ко ће то стићи да прочита (спозна) сву (битну) поезију (или књижевност, или било коју уметност, било коју грану науке) света и да после тог креативног пуњења батерија, крене у нова достигнућа и ново стваралаштво?
И овде се (мени) намеће сасвим логичан одговор. Ако машине (компјутери, роботи) постану паметни и науче да размишљају, а у својим компонентама (мозгу) имају похрањено све уметничко и научно стваралаштво света, онда ће они моћи да пишу најбоље романе и песме, да сликају најбоље слике, да откривају неоткривено...
Где је ту човек, где је ту уметност, где је ту стваралаштво какво познајемо? Где је ту свет какав знамо, или бар онај о коме чезнемо? Где је ту поезија и занос песника да ће својим стиховима променити свет?
Данас (29.12.2025. године) је прича о вештачкој интелигенцији актуела и она је данас реалност, за коју неки кажу да је и предзнак опасности по људски род и свет који знамо.
Ових дана (пре пар година) су машине (компјутери) решили Тјурингов тест* са 29,2% и тако ме подстакли на ово размишљање. *(Alan Mathison Turing је контроверзни енглески математичар, логичар и криптограф који је конципирао основе модерног рачунарства и вештачке интелигенције. Данас се најчешће спомиње због експеримента који је осмислио и који се зове Тјурингов тест, а у ствари то је поступак процене способности машине да демонстрира интелигенцију, односно да мисли... Њујоршки филантроп Hugh Loebner је 1990-те године установио и награде за програме који се на тестовима покажу успешним. Награде су златна и сребрна медаља и новчани износ. Досад те медаље као највише награде нико није освојио, али новчане јесте ... Извор РС PRESS br. 192).
Оваквим правцем у кретању развоја вештачке интелигенције, пред све заљубљенике писане речи, су наметнута изазовна питања, типа у ком ће правцу кренути књижевност, уметност уопште, наука и цео људски род. После питања које је дефинисао сам Тјуринг "може ли машина да мисли"? неумитно се намеће и питање "може ли машина да пише"? Развој рачунарске технологије, дигитализације и интернета већ данас је омогућио велику доступност свега што је написано, тако да папирна издања полако, али неумитно све више и више по многима постају ствар прошлости. У исто време, по другима, књиге су вечне и ствар су престижа све бројнијих и бројнијих стваралаца.
Приликом посете једној изложби слика у Хаскову 2009. године, која је организована поводом фестивала хумора и сатире "ЗЛАТНИ КАУН" неко од присутних на изложби је рекао да је слика једног од аутора на изложби продата за један милион лева. Тог тренутка у мени је заискрила мисао и питање: Колико се у овом тренутку рађа уметничких дела (слика) на свету? Односно, колико се уопште уметничких вредности почев од поезије (и уопште књижевности), музике, архиктетуре,скулптуре, сликарства, филма... рађа у сваком тренутку, од стране људи?
Чињеница је да паралелно са развојем образовања и коришћења информација и постојећег уметничког и другог стваралаштва, расту и могућности за нова креативна надахнућа и стваралаштво у свим гранама уметности и науке ... Данас се мора прихватити истина да је дела све више и више, а читалаца (корисника) све мање и мање.
Често се дешава да многа вредна дела остану у тами и не угледа их светлост људских очију. Тада неумитно долази до застоја у том процесу да само стваралаштво рађа себе, тј. ново стваралаштво, јер поставља се логично питање: ко ће то стићи да прочита (спозна) сву (битну) поезију (или књижевност, или било коју уметност, било коју грану науке) света и да после тог креативног пуњења батерија, крене у нова достигнућа и ново стваралаштво?
И овде се (мени) намеће сасвим логичан одговор. Ако машине (компјутери, роботи) постану паметни и науче да размишљају, а у својим компонентама (мозгу) имају похрањено све уметничко и научно стваралаштво света, онда ће они моћи да пишу најбоље романе и песме, да сликају најбоље слике, да откривају неоткривено...
Где је ту човек, где је ту уметност, где је ту стваралаштво какво познајемо? Где је ту свет какав знамо, или бар онај о коме чезнемо? Где је ту поезија и занос песника да ће својим стиховима променити свет?
Љубодраг Обрадовић
Биографију Љубодрага Обрадовића можете прочитати на линку: Биографија
Седе аудио прилози уз ту биографију:
Први прилог: ПОЕТСКИ КУТАК РТК & ПоезијаСРБ – Емисија снимљена 05.10.2013. године у студију РАДИО КРУШЕВЦА.
Водитељ и уредник емисије је Светлана Ђурђевић – заменик председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Притисните стрелицу испод слика водитеља и госта песника и уживајте у поезији и музици…
Водитељ – Светлана Ђурђевић, Гост – Љубодраг Обрадовић.
 |
 |
Други прилог: НА КАФИ СА… ТВ ЈЕФИМИЈА
Љубодраг Обрадовић, сада (22. 6.2025.) уредник издавачке делатности и члан УО Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу (од оснивања удружења 2012. године до 2024. године председник удружења) био је 06.11.2015. године гост Весне Вујичић у ТВ емисији НА КАФИ СА… Интервју је емитован на ТВ Јефимији из Крушевца 08.11.2015. године. Била је то лепа прича о поезији која је започела песмом БОГИЊА, коју је Љубодраг посветио свим женама света. Ово је аудио верзија тог интервјуа коју је обрадио Љубодраг Обрадовић.
Трећи прилог: Промоција књиге Љубодрага Обрадовића ЖИВЕТИ СЛОБОДНО
У малој сали Крушевачког позоришта, 10.децембра 2009. године, одржана је промоција књиге Љубодрага Обрадовића *ЖИВЕТИ СЛОБОДНО*. Промоцију су организовали Културни центар Крушевац, Крушевачко позориште и КУД *ВУК КАРАЏИЋ* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице.
Четврти прилог: Промоција седме књиге Љубодрага Обрадовића ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО
У Крушевачком позоришту, 19.06.2019. године у 18:00 сати одржана је промоција седме књиге Љубодрага Обрадовића ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО. Програм су водили и осмислили: Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. О ставаралаштву Љубодрага Обрадовића говорио је Борисав Бора Благојевић – песник из Ћуприје, а прoчитани су и изводи из рецензија Драгојла Јовића – песника из Крушевца и проф. Раденка Бјелановића – песника из Крагујевца. Све остало била је поезија и музика. За музички део постарао се Мића Живановић, а Љубину поезију говорили су сам аутор и његови пријатељи, сарадници, песници, укупно њих 31, а прочитане су 33 песме.
Пети прилог: Промоција књиге Љубодрага Обрадовића МИРИС БОЖУРА
У Белој сали КЦК, 04.03.2011. године, пред бројном публиком, одржана је промоција књиге Љубодрага Обрадовића *МИРИС БОЖУРА*, коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац и КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Промоцију, као колаж музике и поезије, осмислио је сам аутор књиге на следећи начин:
Шести прилог: Промоција 2 издања књиге Љубодрага Обрадовића ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ
Одржана је виртуелна видео промоција моје прве књиге поезије ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Премијера је одржана 22.08.2020. године у 19:00 сати на овом сајту и на YouTube-u истовремено. Промоција траје око сат времена, а моју поезију, осим мене, говоре и моје колеге и пријатељи, коју су те песме изговарали у протеклом периоду на различитим манифестацијама. Осим поезије било је још и музике. Рецензија и других прича о поезији и аутору овога пута није било у видео матерјалу, али биће их у пропратном тексту у наставку овог чланка. Све детаље можете погледати на: www.poezija.rs
ДРУГИ ПИШУ
Промоција нове књиге Љубодрага Обрадовића “МИРИС БОЖУРА” – Мирис поезије
Одувек сам веровао да поезија својим мирисима покреће оно најлепше у нама, да буди најтананија осећања и да нас својим чарима узноси у спокој и срећу – рекао је аутор на промоцији своје треће поетске књиге „Мирис божура“.
Било је то вече са мало прозе, али са пуно поезије и музике. Баш како доликује промоцији једне збирке књиге поезије, каква је „Мирис божура“ Љубодрага Обрадовића, коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац и КУД „Вук Караџић“ из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Притом су стихове говорили, поред аутора, и његове колеге и пријатељи, надахнуто и са пуно емоција какве овакве песме, уосталом, и изазивају; док су музиком атмосферу употпунили Сандра Петровић, Раде Кошанин, Бранко Симић и Момчило и Далибор Накић.
Одувек сам веровао да поезија својим мирисима покреће оно најлепше у нама, да буди најтананија осећања и да нас својим чарима узноси у спокој и срећу. Вечерас сам још више сигуран да је поезија вечна и да ће своју мисију у стварању лепшег, праведнијег, срећнијег и слободног света у блиској будућности успешно остварити – изговорио је аутор, поздрављајући, на почетку вечери, госте, љубитеље поезије.
А њих је у Белој сали Културног центра Крушевац било у великом броју. Неки су нову, трећу књигу (претходне су „Твоје ћутање ми говори“ и „Живети слободно“), Љубодрага Обрадовића, већ имали у рукама, остали сигурно да то нису пропустили да учине након ове вечери која је до краја била испуњена поезијом и емоцијама које су са папира, са страница збирке, са посетиоцима поделили Лидија Ужаревић, Драган Тодосијевић, Оливера Ђокић, Томислав Симић, Александар Грашић, Миодраг Динуловић, Маја Олић, Рајна Алексић-Маринковић, Слађана Обрадовић, Љиљана Панић, Јелена Вељковић, Ивана Милојевић, Спасоје Ж. Миловановић, Светлана Ђурђевић, Томислав Милетић, Оливера Миловановић, Даница Гвозденовић, Ксенија Алексић и Јелена Ђорђевић.
О самој књизи говорио је мр Предраг Јашовић из Параћина, један од троје њених рецезената.
– Када сам упознао Љубодрага, прво што сам осетио, не читајући ни један једини његов стих, је да сам видео песника. То значи да је Љубодраг песник, чак и да није написао ни једну песму. Између осталог, мислим да то он показује својим културно ангажовањем пре него што је постао то што јесте данас – испричао је Јашовић.
Јашовић је, даље, рекао како аутор у својој књизи пише живот, сад и овде, онакав какав јесте, бавећи се старим темама, али у новом емотивном руху. Уосталом, Јашовић је и у својој рецензији навео како се Љубодраг са својим лирским изразом креће у поетском ресурсу модернистичке поезије, према стилу, али не и према форми, где је осетно ближи српском авангардном песништву.
Од Лидије Ужаревић, која је и водила промоцију („уз малу помоћ“ Драгана Тодосијивића, члана управе КУД-а „Вук Караџић“), чули смо и шта је о Љубодраговој поезији у својој рецензији записала Вида Ненадић, песникиња из Ужица, иначе добитница Деретине награде за роман године:
– Читајући рукопис нове поетске књиге Љубодрага Обрадовића, наилазим на песникове визије стварности источене у ниске родољубивих, рефлексивних и љубавних песама. То је она иста сурова стварност, која у свима нама неретко руши куле од карата и бедеме наде, које градимо годинама, некад и деценијама, она стварност која неумитно гаси све оне наде, које још једино у нашој машти постоје. Она је као невреме и као бујица оних киша, које умеју изненада да поплаве све што је наше и сав наш труд. Зато песници и беже од ње, завлачећи се у тајансвене просторе, опасане зидовима самоћа. Једино ту могу да је, бар на махове, доживљавају онаквом, каквом би хтели да буде…
Све остало била је поезија. Оно што од ње током вечери није изговорено, читаоце очекује у самој књизи. У стиховима са мирисом божура…
НЕ ГЛЕДАЈ
Не гледај око себе,
сви имају своја посла.
Паука који мрежу плете,
мува скупо ће да кошта.
Не гледај друге,
својим путем крени.
Отпевај своје и туге
за појас задени.
Не закерај,
нема више идеала.
Све има почетак и крај,
знаш већ, ниси будала.
Аудио измиксовао Љубодраг Обрадовић
Промоција књиге ЗАПИС Љубодрага Обрадовића
У организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. 15.5.2024. године у 15:00 часова у Биоскопу Крушeвац одржана је промоције моје девете књиге „ЗАПИС“. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, чији сам ја један од оснивача, први председник и сада члан Управног одбора удружења. Рецензију за ову књигу написали су моји пријатељи: др Велибор Лазаревић, Светлана Ђурђевић, Драгојло Јовић и Милосав Ђукић Ђука, садашњи председник удружења и сви они говорили су о књизи и мом стваралаштву. Око моје биографије трудили су се мр Спасоје Ж. Миловановић, др Велибор Лазаревић и наравно ја. Представљање књиге било је мултимедијално, зато што је поред поезије било и музике коју су извели Иван Ђукић Ђука, Љубиша Боровац и Милосав Ђукић Ђука. На промоцији су изговорене песме (укупно 28.):
1. Љубодраг Обрадовић - ЗВУК ВИОЛИНЕ; 2. Предраг Ћирић – ЗАПИС; 3. Јелена Ђорђевић- БОГИЊА; 4. Драгојло Јовић - ТИ ТО НЕ СЛУТИШ; 5. Милосав Ђукић Ђука - ЛИПЊАК; 6. Светлана Ђурђевић Ђурђа - ЈА БИХ ТЕБЕ; 7. Јелена Вучић – СВЕ ЋУ ДА ДАМ; 8. Дејан Петровић Кенац - ЗАШТО; 9. Живојин Манојловић – ДОПУСТИТЕ; 10. Даница Гвозденовић, - ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ; 11. Мирко Стојадиновић – НЕОБУЗДАНА ЧЕЖЊА; 12. Даница Рајковић – ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ; 13. Саша Милетић - СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ; 14. Боривоје Видојковић - ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ; 15. Мирослав Кркић – ОТИШЛИ СУ; 16. Миодраг Глигоријевић Миган – ПРОЛАЗ; 17. Слађана Бундало – ЛОЗА; 18. Горан Минић - ДЕВОЈКО; 19. Мирослава Смиљанић – ИМАЛА САМ 16 ГОДИНА; 20. Снежана Поповић – САМОЋА; 21. Братислав Спасојевић -ЗАШТО ПИШЕШ ПЕСМУ; 22. Драган Ракић Сингер – МУЗИКА; 23. Нада Милосављевић Кети – НАЈДРАЖА; 24. Радмила Миљковић - ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ; 25. Првослав Пендић Пенда – ПЕТАО; 26. Сандра Миладиновић – СУСРЕТ; 27. Живота Трифуновић – ВАРКА; 28. Љубодраг Обрадовић - НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ.
Готово све песме које су у књизи ЗАПИСане су и на мом сајту www.poezija.in. А све што се на бини Биоскопа Крушевац догодило по синопсису или импровизацији записано је видео камером и фотоапаратом и објављено на друштвеним мрежама и бројним сајтовима. Слике су забележили Живојин Манојловић и Ђурђија Обрадовић, а видео Љубодраг Обрадовић. О човеку са с којим смо свакодневно, увек недовољно знамо. Била је прилика да се на промоцији сазна и нешто ново о мени, мом животу и мојим песмама.
Љубодраг Обрадовић
О човеку са с којим смо свакодневно, увек недовољно знамо. Прилика је да на промоцији сазнате и нешто ново о мени, мом животу и мојим песмама. Па, изволите дођите! Јесте промоција у Биоскопу, али карте не продајемо, улаз је бесплатан! Љубодраг Обрадовић
Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса...
А он стоји и пркоси!
Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер он стоји и пркоси!
Вечност памти
и подсећа људе,
сам недаћама одoлeва,
светлост небеску зрачи,
и као сабљом зло коси!
Са њим смо,
за искуство јачи,
са њим смо шума,
која опстаје и пркоси!
и подсећа људе,
сам недаћама одoлeва,
светлост небеску зрачи,
и као сабљом зло коси!
Са њим смо,
за искуство јачи,
са њим смо шума,
која опстаје и пркоси!
НУЛА
Шта то може човек, шта то можеш сад ти?
Постоје дражи баш у сваком питању.
Бити човек ил опасна звер остати ?
Остарео си давно у том скитању.
Зашто све, на крају оде у нулу;
Осећаји, љубав, туга и срећа?
За лепоту, годинама зидаш кулу,
у њој узалуд сањаш вечна прoлeћа.
На крају ипак, све се у нулу преточи;
Истина, разум, савест, знање и лова...
Онда ти нека сенка падне на очи
и преостане ти живот пун фолова.
Ноћна мора у душу заувек бане.
Осушена лоза, срцу кида гране!
Имала је шеснаест година,
вoлeла игру,била безбрижна
и летела са цвета на цвет.
Имала је шеснаест година
у коси звезде,
у очима сјај месеца.
Вoлeла је живот и сав свет.
Шеснаест година је имала,
седамдесете у прoлeће.
Живот је за њу био музика.
Знала је да успеће.
Имала их је шеснаест
и неки дан више.
Знала је да је волим
и да због ње дишем.
Имала је шеснаест година
и било је брига за све.
Није знала за лошу вест,
осим кад прочита новине.
И ја сам тад имао шеснаест
и био луд за њом.
Сад она има тридесет,
а ја сам луд за другом.
© Љубодраг Обрадовић
29.09.1984. године, Велика Врбница
Саша Милетић, члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, добио је Златну кацигу 2023. на фестивалу ЗЛАТНА КАЦИГА 2023. Ео извода из одлуке жирија: "Златна кацига за писану форму (прича, песма, афоризам) је Саша Милетић из Крушевца за афоризам: "И радницима капље. Али, од зноја се не живи.", шифра: "Казабланка"."
- И радницима капље. Али, од зноја се не живи.
Поштовани песници,
Поводом 10 годишњице почетка НАТО агресије на Србију, Културни центар Крушевац је у марту 2009. године, објавио књигу под називим "ЛЕТ ПАЛОГ АНЂЕЛА" у којој су искључиво песме и проза, које су настале у време агресије. Тим поводом је у галерији Милића од Мачве "КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ", 24.03.2009. године у 20.05 часова, у организацији Културног центра Крушевац, одржана промоција књиге "ЛЕТ ПАЛОГ АНЂЕЛА", са фотодокументарном изложбом слика "РАСИНСКИ ОКРУГ У НАТО АГРЕСИЈИ" и приказом филма Радио телевизије Крушевац из дана агресеије.
Данас, 22 године после НАТО агресије на Србију, позивамо Вас, да ако имате таквих песама, желите да их објавите и спремни сте да их објавите без ауторског хонарара, то можете и учинити на сајту www.poezija.rs у категорији ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ. Постављањем своје поезије, сагласни сте да Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ од приспелих песама одабeре најбоље и објави их у зборнику родољубиве поезије под радним називом САМО ЛЕТИ до 24.03.2024. године, без новчане накнаде за ауторска права. Свако од песника заступљених у књизи, добиће по једну књигу у пдф-у бесплатно на свој мејл.
САМО ЛЕТИ
САМО ЛЕТИ
КО СЕ РАДУЈЕ ТВОМ ЛЕТУ
ПРОЛЕћЕ ЧЕКА ПРЕД ВРАТИМА
ДЕЦА ПЛАЧУ У КОЛЕВКАМА
МЛАДИћИ ГИНУ У ШУМАМА
НЕМИР У ДУШАМА
СРЦА НЕМИРНА
САМО ЛЕТИ
КОНДОРЕ ЦРНИ
ПАТЊУ КОЈОМ ГУШИШ
БОМБЕ КОЈИМА РУШИШ
ЗАБОРАВИТИ НИКАДА НЕЋЕШ
А УМРЕћЕШ
САМО ЛЕТИ
ЈАСТРЕБУ ПРОКЛЕТИ
ПРЕТИТИ МОЖЕШ
УБИТИ ЈОШ ЛАКШЕ
И ТРАГОВЕ НАМ ЗАТРТИ
АЛИ СЕЋАЊЕ ЋЕ ДА ЗАСИЈА
СЕЋАЊЕ УВЕК ИЗНОВА КЛИЈА
И НАС ЋЕ ДА ХРАБРИ
А ТЕБЕ ЛАГАНО ДА УБИЈА
САМО ЛЕТИ
ОРЛУШИНО ЛЕШИНАРУ
СРБИЈА ЈЕ НАЈЛЕПША У ПРОЛЕЋЕ
СРБИЈА ТИ ЈЕ САД КАО НА ДЛАНУ
АЛИ СРБИЈУ СЛОМИТИ НЕЋЕШ
Љубодраг Обрадовић
Напомена: Ова песма је настала у то ратно време 1999.