ВИДЕО ГАЛЕРИЈА
-
Promocija časopisa PoezijaSRB broj 1. u Ćupriji
65676 Views
-
Miloje Dončić - SIRENA NEPOGODA
29980 Views
-
Sandra Petrović - Kabare KCK
51156 Views
-
SONJA - Mića Živanović
24300 Views
-
Mama-Radojka Živković - Ana i Marija Stojaković
123303 Views
-
KRUGOVI - Ljubodrag Obradović
474896 Views
-
Mile Djurić - Ti si najlepša
52352 Views
-
Natalija Balevic
45873 Views
-
Hristos Voskrese - Dečji hor SVETI KNEZ LAZAR
30987 Views
-
Ljubodrag Obradović - Dobro je biti dobar
47460 Views
ХИТ ВИДЕО
ПРЕТРАГА САДРЖАЈА
ПОРТАЛ ПоезијаСРБ
ШТА БИ ХТЕЛА ЈОШ - Љубодраг Обрадовић - Прочитано 457
Постављено - 18. Јануарѕ 2006. г. @ 21:22:41 ЦЕТ -Љуба
ШТА БИ ХТЕЛА ЈОШ
Ехо говора одзвања,
машта твојим путањама
милује моју душу,
живим у бригама,
окружен патњама
и шта, шта би хтела још?
Моју крв ?
Расуо сам одавно !
Моје тело ?
Узела си !
Моју машту ?
Попила си !
И шта, шта би хтела још ?
Да ти лижем стопе ?
Лизао сам !
Да те носим на длану ?
У срцу сам те носио !
Да будем веран ?
Јесам !
Па шта, шта би хтела још ?
Ехо говора одзвања,
машта твојим путањама
милује моју душу,
живим у бригама,
окружен патњама
и шта, шта би хтела још?
Моју крв ?
Расуо сам одавно !
Моје тело ?
Узела си !
Моју машту ?
Попила си !
И шта, шта би хтела још ?
Да ти лижем стопе ?
Лизао сам !
Да те носим на длану ?
У срцу сам те носио !
Да будем веран ?
Јесам !
Па шта, шта би хтела још ?
МИСАО О ТЕБИ
На јелама овим,
зеленим ко гуја,
лик твој ловим.
Мислећи на тему
прохујалих олуја.
Промешам прошлост
и зрнца збиље,
па знојим се и бесним,
јер сам само мрав
на тромеђи речних струја.
Ја се знојим,
а борови певају,
славуји ноћ раздањују,
цвеће мирисом опија,
а песак се котрља
и цури пешчани сат.
Баш брига неког за мене,
моје прохтеве и моје жеље.
Баш брига збринуту
за незнанца
из комшилука маште.
Он је ту да ласка,
осмехе дели,
да се претвара, пати,
црвени, бледи,
од радости скаче,
због туђег смеха плаче.
Он је ту, јак као стена,
све мора издржати:
поноре пребродити,
језера прескочити…
Он све то мора
да би на дну смелих очију
делић сете открио.
Да би у срцу хладном
откуцај топао
за себе наслутио.
Он мора…
Ја то морам…
На јелама зеленим
бледи јава.
Да, ти си смеђа,
а мене, сад,
занима плава.
А ипак...
Ноћи, месечина...
Снови у трави...
Само снови...
Ох, како је горка
и сурова то истина:
и тебе сад привлаче
младићи нови.
Не можеш другачије-
тело прохтеве ваља.
Само будале остају верне,
паметан прошлост
лако заборавља.
На јелама зеленим,
зелени срџба чемерна.
Ја сам веран ко псето
и памтићу те вечно.
Борови ови и јеле
знаће све о теби...
И како те у мислима ловим...
Борови ови и јеле
знаће колико те
сваку ноћ желим
и колико те волим...
© Љубодраг Обрадовић
НЕДОСТИЖНИ МИРИС
У беличастој измаглици,
испраћа и сачекује,
шапутања и бескраје,
бескрајно тужан.
На даскама продавнице,
мерка судбину.
Прошлост се не понавља ни у сну,
шапуће магли.
Зује већ пчеле,
на цвећу тренутка.
Он, у белом мантилу,
гледа очешљану косу
и лице у непознато, што жури.
ЈА ВАМА ПЕВАМ
Ја вама певам,
ја за вас живим.
О вама сневам,
вама се дивим.
Ја за вас играм,
вама се смешим.
Ту сам због вас,
вас да утешим.
Заборавите бригу,
заборавите тугу.
Ако вас живот вара,
пронађите срећу другу.
Заборавите муке,
заборавите сав јад.
Укрстите сад руке,
нико вечно није млад.
Играјте са мном,
овај чудни плес.
Певајте са мном,
ја сам ваш успех.
Ја вама певам,
ја за вас играм.
О вама сневам,
вама све ћу да дам.
Ја вама певам,
ја за вас живим.
О вама сневам,
вама се дивим.
Ја за вас играм,
вама се смешим.
Ту сам због вас,
вас да утешим.
Заборавите бригу,
заборавите тугу.
Ако вас живот вара,
пронађите срећу другу.
Заборавите муке,
заборавите сав јад.
Укрстите сад руке,
нико вечно није млад.
Играјте са мном,
овај чудни плес.
Певајте са мном,
ја сам ваш успех.
Ја вама певам,
ја за вас играм.
О вама сневам,
вама све ћу да дам.
Опширније: ЈА ВАМА ПЕВАМ - Љубодраг Обрадовић/текст/ & Миле Ђурић/компоновао и пева/
МИРИС БОЖУРА - Промоција у Ћуприји
|
28.10.2011. године у Центру за културу у Ћуприји у организацији овог центра и Књижевног клуба *ДУШАН МАТИЋ* из Ћуприје одржана је промоција књиге Љубодрага Обрадовића *МИРИС БОЖУРА*. У промоцији коју је водила Јелена Ђорђевић су поред аутора учествовали и његови пријатељи: Бора Благојевић, Мића Живановић, Бранко Симић, Светлана Ђурђевић, Слободан Јовановић, Слободан Ивановић, Милка Ижогин... Истовремено са промоцијом отворена је и изложба слика Саве Стојкова... Погледајте делић атмосвере, прочитајте синопсис промоције и уживајте...
 Љубодраг Обрадовић МОЈА ЈЕ СЛАБОСТ Моја је слабост од непознатог страх и занос да желим радост и кад је у животу крах. Оклизнем се, падам... Опет свиће зора... Живот је тако кратак, као одсјај метеора. Сад дашак ветра хлади ми чело од силних жеља сво узаврело. Сад сан је слатка обмана, да можда још неког, пече моја рана. Ха! Ником не смета туђи бол. Свако дрхти за свој грош! Свако од нас горд је и охол, за себе лорд, за друге олош. И тако живот струји, венама теку снови. Увек кад сам у олуји, сањам почетак нови. Докле? И нада има свој крај. Док сањам светлост небеску, бојим се да ме не сагори тај сјај, да не направим животну грешку. Моја је слабост жеља свет да мењам, а за сопствени излаз, мост још немам... © Љубодраг Обрадовић |
POEZIJA
Poezijo,
izvoru čudnog,
lepog, tajanstvenog
i mudrog sveta,
u tvoja nedra sad bežim.
Poezijo,
majko za ljude bez izlaza,
u tvojim čarima,
smisao cveta,
ti si kontra
kojom se tešim.
Poezijo,
izvoru čudnog,
lepog, tajanstvenog
i mudrog sveta,
u tvoja nedra sad bežim.
Poezijo,
majko za ljude bez izlaza,
u tvojim čarima,
smisao cveta,
ti si kontra
kojom se tešim.
ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА
Да избришемо бол,
желимо сад и ти и ја.
Нек живи љубав!
Љубав је поезија!
Наслони ми се на раме,
жељу да ти осетим у телу.
Волео сам те одувек,
и сад те желим врелу.
Зато, ухвати ме за руку,
да полетимо и у летњој ноћи
пронађемо смирај, своју луку.
Да ли ће и спокој после доћи?
ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА
Да избришемо бол,
желимо сад и ти и ја.
Нек живи љубав!
Љубав је поезија!
Наслони ми се на раме,
жељу да ти осетим у телу.
Волео сам те одувек,
и сад те желим врелу.
Зато, ухвати ме за руку,
да полетимо и у летњој ноћи
пронађемо смирај, своју луку.
Да ли ће и спокој после доћи?
Где је савршена срећа та,
коју сањамо данима,
а никад се не дешава
нама самима.
Само је гледамо на филму,
који се увек врти другима.
Док си ти, поред мене ту,
ја летим негде на небесима.
У Општинској библиотеци Варварин у Варварину 07.08.2014. године у 20:00 часова одржана је промоција књиге поезије Љубодрага Обрадовића *КРУГОВИ*. О књизи су говорили мр Спасоје Ж. Миловановић и Вељко Стамболија – професор књижевности. Обично су расправе критичара о поезији сувопарне и досадне, али овога пута није тако било. Или се то само мени чини. Уосталом уверите се и сами и преслушајте аудио снимак…
Наравно, можете преслушати и остале детаље програма који је осмислио и водио Миодраг Васић, новинар из Варварина и стихове из књиге које су поред аутора говорили су и његови пријатељи из Варварина, Ћићевца и Крушевца: Гордана Симић, Радица Симјоновић, Бранко Ћировић Ћиро, Боривоје Видојковић и Драган Тодосијевић… Музиком су вече обојили: Радица Симјоновић, Данило Драгићевић, Михајло Антонијевић Тони и Милан Миленовић Сафет… Све у свему, било је то лепо вече поезије и музике које су заједнички организовали Општинска библиотека Варварин и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Ја сам за Вас изабрао ИЗВОДЕ ИЗ АУДИО ЗАПИСА ВЕЧЕРИ – ПРЕСЛУШАЈТЕ ИХ…
КРУГОВИ…
Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки мој успех?
Зашто живот свој ритам има,
а мој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?
Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој врти цео свет?
Језа ми се уз кичму пење.
Сам себи постајем досадан.
Јoш само један стих песме
и у кревет поћи ћу поспан.
Бар у сну себи да дочарам
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањам
за нову љубав, вечну чежњу.