Љубодраг Обрадовић - аутор књиге љубавне поезије *БОГИЊА* БОГИЊА Око тебе врти се свет... Младост, љубав и прилике... Ти напросто опијаш, сликајући слике, у којима и крај свој бескрај има! Око тебе бљешти сјај, безброј срца слути срећу... Око тебе лампиони, сви шампиони, и нада да ока ти одсјај, заборавити никад нећу... Слободно скочи, све кочнице откочи... Живот је слеп, кад си тако лепа по сувом док пливаш, у мирисима уживаш, све скриваш, а смисао откриваш... Слободно чизмом згази цвет, који руди за грех, и осмехом их отерај у очај... Нека на коленима чекају рај! Не, немоћ није крај жеља, на сваком углу, на сваком прсту, ниче букет пријатеља, стотину и један, и свако остаје жедан... Клизе сузе, мисли лете, а опчињени никако да се сете, због чега их чежња ломи, због чега им срце зебе, ни зашто се увек воли она, која гази цвет и све који зраче... Око тебе врти се свет... Срећа лебди на крилима... Зашто свима заледиш срце, а happy end ти зрачи у очима... © Љубодраг Обрадовић
У Белој сали КЦК у Крушевцу одржана је 07.03.2012. године промоција четврте књиге поезије Љубодрага Обрадовића "БОГИЊА". Програм је конципиран уочи 8 марта као спој поезије и музике у коме су као рецитатори наступили чланови КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и сарадници из КЦК. Била је ово неубичајена промоција једне књиге поезије у којој су се стихови и певали.


Сандра Петровић
Јелена Ђорђевић и Лидија Ужаревић
Љубодраг Обрадовић
Сандра Петровић
Топлица Павловић
Драган Тодосијевић
Оливера Миловановић
Мића Живановић
Бранко Симић
Мића Живановић
Светлана Ђурђевић
Ксенија Алексић
Раде Џинић
Јелена Ђорђевић и Лидија Ужаревић
Никола Стојановић
Томислав Милетић
Маја Олић
Рајна Алексић-Маринковић
Слађана Обрадовић
Љиља Панић
Јелена Вељковић
Јелена Ђорђевић
Лидија Ужаревић
Јелена Ђорђевић
Борисав Благојевић
Љубодраг Обрадовић ПОЕЗИЈА Поезија је опсена, илузија... У њој истине нема, само снови за живот неки нови, нестварни, лавиринт који у нама сија... Поезија је наш мост у свет без пакости, у свет радости, у свет где си увек гост, кога угосте јагодама, а остало воће пролазност позоба... Поезија је спас, за све нас! И за оне друге, што само у стварности љубе, и не знају за занос рима, кад срце клима, у заносу прељубе, штиха и стиха!. Поезија је ваздух, који н;едостаје, који сам живот даје... Она ништавилу пркоси и сивило чемера колором скрива, сво зло у нама убија, и цветни тепих ка звездама открива... Поезија нам отвара очи и бајке прича. Пред њом лед се топи, глечери копне, Титаник израња... Поезија, ех, снови, илузија, опсена... Поезија, ех, живот бољи, срећа... Поезија, вечна сенка која нас верно прати, живот богати и све наде у јаву стихом допрема... Поезија... ТИ и ЈА!!! © Љубодраг Обрадовић
КРИТИКЕ књиге БОГИЊА - Б. Благојевић, В. Тасић и Е. Лутхандер О поезији БОГИЊИ - Спасоје Ж. Миловановић