Љубодраг Обрадовић - аутор књиге љубавне поезије *БОГИЊА*

БОГИЊА

Око тебе врти се свет...
Младост, љубав и прилике...
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Око тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу...
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу...

Слободно скочи,
све кочнице откочи...
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш...

Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај...
Нека на коленима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан...

Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче...

Око тебе врти се свет...
Срећа лебди на крилима...
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима...

© Љубодраг Обрадовић

 

 

 

 

Сандра Петровић


Јелена Ђорђевић и Лидија Ужаревић


Љубодраг Обрадовић


Сандра Петровић


Топлица Павловић


Драган Тодосијевић


Оливера Миловановић


Мића Живановић


Бранко Симић






Мића Живановић


Светлана Ђурђевић


Ксенија Алексић


Раде Џинић


Јелена Ђорђевић и Лидија Ужаревић


Никола Стојановић




Томислав Милетић


Маја Олић




Рајна Алексић-Маринковић




Слађана Обрадовић




Љиља Панић


Јелена Вељковић


Јелена Ђорђевић


Лидија Ужаревић


Јелена Ђорђевић


Борисав Благојевић




Љубодраг Обрадовић

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена,
илузија...
У њој истине нема,
само снови
за живот неки нови,
нестварни,
лавиринт који
у нама сија...

Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба...

Поезија је спас,
за све нас!
И за оне друге,
што само у стварности љубе,
и не знају за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!.

Поезија је ваздух,
који н;едостаје,
који сам живот даје...
Она ништавилу пркоси
и сивило чемера
колором скрива,
сво зло у нама убија,
и цветни тепих
ка звездама открива...

Поезија нам отвара очи
и бајке прича.
Пред њом лед се топи,
глечери копне,
Титаник израња...

Поезија, ех, снови,
илузија, опсена...
Поезија, ех,
живот бољи, срећа...
Поезија, вечна сенка
која нас верно прати,
живот богати
и све наде у јаву
стихом допрема...

Поезија...
ТИ и ЈА!!!

© Љубодраг Обрадовић



КРИТИКЕ књиге БОГИЊА - Б. Благојевић, В. Тасић и Е. Лутхандер

О поезији БОГИЊИ - Спасоје Ж. Миловановић