КАКО НАПИСАТИ ПЕСМУ Написаћу песму. Како? Слова су побегла од мене. Побећи ћу и ја од себе, у музику и мирис. Измислићу скитњу и занос проласка градом. Месец ће светлети крадом, а ја ћу уз стабла столетна, уз липе и оскоруше, слушати како се руше, очекивања и светови. Јутро свануће росно. Проћи ћу руком кроз косу, живот ће проћи друмом, ја ћу својим умом у баре..
.
Ловци у заседи вребају шотке...
Гласник се пробија кроз шибље...
Волећу тај трен свитања
и нећу, сит скитања,
повратак на старо.
Пријаће ми самоћа.
Пронаћи ћу извор у гори
и исконску угасићу жеђ.
Уз песму славуја
понеће ме струја,
коју не схватам...
Понеће ме изгледима
и маштањима у души,
која гуше и руше,
све мостове
и све снове.
И како написати песму?
Како спаковати
скитњу и занос,
месец светао,
мирисе и росна јутра?
Како написати песму
кад се мириси губе,
а глава је мутна?
И зашто писати данас,
кад је лакше писати сутра?
© Љубодраг Обрадовић