пред бројном публиком, одржана је промоција књиге Љубодрага Обрадовића *МИРИС БОЖУРА*, коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац и КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Промоцију, као колаж музике и поезије, осмислио је сам аутор књиге на следећи начин:

Завршна сцена - Љубодраг Обрадовић говори песму
ЛИПА Под мојим прозором мирише липа...
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.
Под мојим прозором и године лете...
Пролете живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.
Тај филм увек радо гледам...
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад, сањам.
Мирише липа, мириси маме...
Оно што ми смета у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.
Под прозором мирише липа...
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.
Под мојим прозором мирише липа...
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.
Мирише липа... И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.
© Љубодраг Обрадовић