VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DANAS - JEDINSTVO DOBROG I ZLA
Akademik SKAIN red. prof. dr Rade Biočanin, pukovnik ABHO
Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti Beograd
Evropski defendološki centar Banja Luka
Dosadašnji razvoj industrijskih društava, naglašen ekonomiskim faktorima i zasnovan na neodgovornom i neracionalnom korišćenju prirodnih bogatstava narušava prirodnu ravnotežu i iscrpljuje ograničene resurse. Takav razvoj je neodrživ jer prouzrokuje zagađivanje zemljišta, voda i vazduha, uništavanjem ekosistema i potrošnjom velikih količina prirodnih resursa.
Ideali potrošačkog društva, ljudski egocentrizam, stremljenje ka komforu i zadovoljstvima, neobuzdana trka za novcem i materijalnim vrednostima, doveli su čovečanstvo u ćorsokak. I teško da bez okretanja duhovnoj sferi može doći do rešavanja nagomilanih ekoloških problema.
Danas, u ovom postmodernom ambijentu ubrzava se rast nivoa okeana, gradovi na obali u opasnosti. Klimatske promjene uzrokuju rast oceana putem dva fenomena: ubrzano otapanje leda na polovima i povećanja razine ispuštanja plinova s učinkom staklenika u atmosferu.
Ekstremni događaji poput zemljotresa, vulkana, „cunamija“, velikih požara, poplava, erozija zemljišta, klizišta, oluja i talasa tropskih vrućina privlače pažnju medija i sveopšte javnosti. Statističke analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan zbog klimatskih promena, pre svega. Ranije, klima se menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti.
Vreme u kojem živimo: Nove dileme, nova naučna i praktična rešenja, holistički pristup i ideje kroz dijalog zainteresovanih, pre svega. Moramo shvatiti da struka i nauka ne rade samo za sebe, ono što uradimo za sebe, umire sa nama. Ono što uradimo za druge, ostaje iza nas i postaje besmrtno.
Kakva je ta stvarnost našeg „budnog stanja“ u ovom bremenitom vremenu, sa puno ekoloških problema, pre svega i u čemu leži moć IT tehnologije i veštaćke inteligencije?
Jedno od pitanja kojim omeđavamo konceptualno - kontekstualno polje našeg istraživanja jeste značenje i značaj samog predmeta u sadašnjem trenutku. Interesuje nas da li i kako obimne i višestruke promene globalnog društva sa kraja XX i početka XXI veka i njihove reperkusije na položaj i načine života mladih diversifikuju konceptualni aparat istraživačkog domena.
Da li nam je nešto sudbinski dato ili nešto novo naslućujemo? Ne znači li ovo da je umetnost koja je bila neodvojiva od lepog bila samo izraz čovekove potrage i težnje da se bar kroz koprene privida približi Bogu i nedodirljivoj prirodi do pre dva veka?
Jaz između prirode i društva
Globalno povećanje broja stanovnika kao i nagli razvoj društva nameću povećanu potražnju za eko-sanitarno ispravnom vodom i poljoprivrednog zemljišta. Otpadne vode zagađuju potoke, reke, jezera, mora i podzemne vode. Površinske vode napajaju podzemne vodonosne slojeve i tako obnavljaju zalihe podzemne vode, koja je najvredniji izvor pitke vode za čoveka. Narušen kvalitet površinske vode i sve veća potrošnja čiste podzemne vode ugrožavaju prirodne procese samoprečišćavanja, odnosno kvalitet i opstanak izvora pitke vode. Zato je prečišćavanje vode i remedijacija zemljišta su nužnost, što daje podsticaj istraživanju i razvoju novih tehnologija “obrade” uz primenu veštačke inteligencije, kao što je i celoviti sistem upravljanja prirodnim bogatstvom preduslov održivog razvoja.
