ТВОЈЕ СУЗЕ

Твоје сузе, срећу ми руше,
твој осмех много ми значи.
После кишних година, огреје сунце,
а ти мени и ведриш и облачиш.

Сретнем те стално, улицом кад шетам.
Поносно и гордо скренеш поглед,
Љубодраг Обрадовић Као да ти ја спокој ометам,
као да ти у срце уносим лед.

А ја у ствари, управо то и хоћу,
тај осећај слатког исчекивања.
И лепо ми је понекад ноћу,
док славуј пева, а душа сања.

И видим те на белој кобили,
шуме промичу поред паса жутих.
Твоја несвесност за насладом цвили,
а ти се свесно на њу љутиш.

Увек за оним чега нема,
јасно језеро ником не годи.
Боља је маца што у теби дрема,
од сваког идеала који ме сад води.

Стварно, јапанко, гејшо моја,
твој презир ме уз тебе лепи...
И не смета ми ни црвена боја,
док се надам пространој степи.

У твом телу свемир је простран,
ја васиону волим страсно.
И док те у пролазу гледам,
осећам и језу и пламен, јасно.

И ја волим ветрић што пири
и милује твоје облине.
Ја волим неизвесност
која се шири,
волим чежњу за тобом,
осећај близине.

И знам: љубав моја расте,
јача од уживања на брзину.
И знам: ја ћу да сањам те,
иако се и старост дошуњала,
ја ћу да чекам те,
иако срце слути истину,
да си другом,
све што чекам дала.
...............
Твоје сузе, срећу ми руше,
твој осмех много ми значи.
После кишних година,огреје сунце,
а ти више ни ведриш, нит облачиш.

© Љубодраг Обрадовић