Аутопортрет Добрице Максимовића

ДОБРИЦА

Добрица добро поклања...
Сликама својим спокој даје
и делић свога неисањаног сна,
у машти пролазника да траје!

А камен ко камен, тајне скрива!
Уметност годи и машту и телу.
Осмех слика напаћеном прија,
док упија идилу у сликама успелу.

И није било потребно тупити зубе,
светлост душе из слика сад зрачи.
Сви које ока трептај понесе,
знаће: ту љубав ведри и облачи!

НАПОЉУ КИША ЛИЈЕ…

Напољу киша лије
плава ко моја сета.
У души киша лије,
а нада лебди у ваздуху.

Ја не знам чиме то
кидаш моје мисли
и не знам
који враг ме уз тебе лепи,
али сад,
док киша лије
и пуцкета шаторско крило
на дотрајалом камиону,
мислим на тебе и себе
и комбинације.

13.12.2010. године у Крушевцу, у Галерији Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ* у организацији Културног центра Крушевац, одржано је традиционално *ДРУЖЕЉУБЉЕ ЗА МИЛИЋА*.  Беседу о Милићевом делу изговорио је Проф. др. Никола Страјнић из Сремских Карловаца, а програм је као и увек до сада, када је Дружељубље за Милића у питању, осмислио и надахнуто водио Љубиша Бата Ђидић. У програму су учешће узели и Проф. др. Павле Бубања и песници: Вељко Стамболија, Јелена Протић-Петронијевић, Драгослава Гуњић, Драгана Денић, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Небојша Лапчевић и афористичар Ивко Михајловић, као и вокални солиста Сандра Петровић и инструменталиста и реализатор програма Бранко Симић.

Проф. др. Никола Страјнић


Драгана Денић

Кажу да ништа случајно није и да се клупко одмотава бачено невидљивом руком али увек са одређеним смислом. У том одмотавању нешто дотакнемо сами, нешто дотакне нас. И увек остаје отворено питање по којим то законима природе долази до препознавања.

Било је то у јесен '84. - године мог одласка на студије, из родне Топлице низводно до престонице. Београд је увек био магнет за мале и велике снове и сва могућа очекивања. Иако су се видици ширили, осећај усамљености ме дуго није напуштао.