БЉЕСАК БОЈЕ НА ПЛАТНУ И НА СНЕГУ
Миришу слегнуге боје...
Са зида - платна понегде шапућу
понегде вичу
Сунчев зрак унешен кроз зенице
побуђује скривене енергије
О те светлости, те силине
из које кличу бесмртном сликару Милићу
Састају се у времену
Нема прошло, нема будуће
опстају појединачна стања
И кад се точи од слике до слике
светлост измиче бремену
за тренутак - све је могуће
Косово поље с Милићем прошета
у зеницама и времену, боја иста
Светло свикло на румену зору
само подвлачи
боја се сама завлачи, отета
преко простора далеко заблиста ...
Плава се сад кроз црвену шета
Бесконачна су рађања
Платна су састајалишта
Све љубичасте већ су у очима
Лепоту сакупља неки поета
независно од догаћања
Светло пронађе нова кућишта
Црвена се у жутој стисла
Сјај се низ слике слива
зенице сасвим опијене
у кући свеучилишта
боје, лепоте и смисла
![]() |