Песници Рајевском у част 2011.

Објављено 01 септембар 2022 | Аутор Ljubodrag Obradović | Штампа | Ел. пошта | Погодака: 111

У Горњем Адровцу 02.09.2011. године одата је пошта Николају Николајевичу Рајевском (пуковник) у присуству представника амабасаде Русије у Србији и бројних грађана и делегација из Алексинца, Крушевца и Србије. Затим је, истог дана у 12 часова у Манастиру Св. Роман у Дјунису, у организацији друштва Српско-Руског пријатељсва *ПРАВОСЛАВЉЕ* из Крушевца и Културног центра Крушевац, одржана по трећи пут (и тако постала традиционална) песничка манифестација *СЕЋАЊЕ НА РАЈЕВСКОГ*. У пригодном програму учешће су узели крушевачки песници и културни посленици др Павле Бубања, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Јелена Протић-Петронијевић, Томислав Симић, Никола Стојановић и Јовица Чичић, као и представници из Каоника и манастира Свети Роман...

Љубодраг Обрадовић

ТРАГ СВЕТЛОСТИ

Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости...

Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.

Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!

Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.

Светли, и увек ће...
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба...

Како све пролети...
олтари, престоли, живот...
Све нестане без трага...
А у души нада,
да истина освести,
кад лице обасја,
траг светлости...

© Љубодраг Обрадовић

Присуство крушевачких песника Николе Стојановића и Јовице Чичића
знак је да и млади поштују традицију и историју

Представник Руске амбасаде

Делегација Културног центра Крушевац и удружења *ПРАВОСЛАВЉЕ*

Мића Живановић

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.

Ма да су бар трешње као прошле године, као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.

И љубила би ме знам пред свима,
не мислећи на блам,
и кога све ту има,
преварила би мужа,
и као у бунилу у својој жељи смела,
ко зна шта би све хтела,
да су бар трешње као прошле године.

© Мића Живановић