МОМЕНАТ У моменту загасном, наслоњен на литице светлосиве, дрхти блед, загледан у неповрат. Малочас је испод букве изустио збогом, жедно чекајући слободу, а сад, знојећи се, тоне у ништавило. Самоћа ће очи да му ископа поготком у слабине и крупне капи суза има да га потопе, слути. А птица пролете и запева. Засветли очекивано кајање, па неста. У моменту бледом и бедном, стао је и сам блед и бедан, уз девојку и прекинуо са собом. А кад се окренуо, видео је да му је сапутница опсена. Проклео је све и будућност и младост и љубав, а испало је да је живот проклео њега. © Љубодраг Обрадовић