КАКО СВЕ ЛЕТИ ! (Ускоро у часопису *ПУТЕВИ КУЛТУРЕ*)

Поштовани пријатељи, како све лети – дани, године, живот! Као да је јуче био 18 фебруар деведестдруге, када смо као установа проходали, а ево већ двадесет година заједно са Вама корачамо ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ, свесни да нашом делатношћу у Културном центру Крушевац нећемо променити свет, али свесни и чињенице да сваког дана, нашим програмима, активностима и остварењима, чинимо доста да свакодневни живот буде обојен културом, а самим тим лепши и срећнији.

Драго ми је што сам у прилици да Вас у овом уводнику подсетим на неке програме из нашег свакодневног рада, са жељом да Вам тако дочарам  визују која нас у раду води. Ми смо ето, ове године, тачније 28, 29, 30 и 31 марта, поводом 20 година Културног центра Крушевац успели да реализујемо 4 концерта које су приредили: Градски оркестар АВАНГАРДА, ХОР СРПКИЊЕ, ДЕЧЈИ ХОР НЕВЕН и ТАМБУРАШКИ ОРКЕСТАР ...

Више од сто учесника на тим концертима свакако су прави доказ (а доказивање је процес и потреба који трају) да су сви који имају идеје и желе да провере свој таленат стварајући уметничке вредности, добродошли у Културни центар Крушевац - јер ми имамо кадровске, техничке и просторне услове за реализацију скоро свих врста програма, а и вољу да их реализујемо.

Наравно, ЗЛАТНА КАЦИГА, међународни фестивал хумора и сатире је најзначајнији програм Културног центра Крушевац чији се сјај издалека види, али се ми поносимо и бројком од преко 1.000 других програма које Културни центар Крушевац годишње реализује, ако у програме рачунамо и биоскопске пројекције филмова...

Поносимо се и сарадњом, пре свега са оснивачем и са другим установама у култури и образовању, КУД-овима, бројним удружењима грађана, покретима, невладим организацијама, ученичким и студенским парламентима, војском Србије, певачким и рок групама, хоровима, уметницима и грађанима, јер сарадња је наш мото!

Дакле, Културни центар Крушевац је ту, спреман да све учини да час када ће *поезију сви писати*, када ће сви сликати... када ће сви компоновати, певати, играти, глумети... закуца одмах за све, пре свега за младе и бројне организације младих... И да из тог *покрета за културу* у нашим школама и секцијама  и на нашим *даскама које живт значе* проистекну врхунски ствараоци и дела...

И да многи од њих добију заслужене награде и признања широм Србије. Награде и признања су увек само мали знак пажње и подстрек ствараоцима да истрају у својој мисији оплемењивања света културом. Такве су и награде *18 ФЕБРУАР* и *СЛОВО ЉУБВЕ* којима Културни центар Крушевац покушава да се симбилично захвали онима без којих би свет културе био и сиромашнији и суморнији.

Награду *18 ФЕБРУАР* ове године су равноправно добиле Јелена Ивановић - уметница која својим дизајном лепоту стваралаштва истиче у први план и чини је пожељном и Љиљана Панић - уредница КЦК која својим преданим радом и осећајем за битно чини све да се *сјај* културе баш види...

Награду *СЛОВО ЉУБВЕ* добио је Живорад Милановић Маки, акадамски сликар који својим сликама и целокупним аганжманом показује да бољи свет постоји, само се треба потрудити и дати све од себе да и засија...

Зато, будите са нама! Пратите наше програме и пошаљите свој рад за часопис *ПУТЕВИ КУЛТУРЕ* (који од ове године подржава и Министраство културе Републике Србије). Јер, живот и култура корачају руку под руку!!!

Љубодраг Обрадовић

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ

Како песмом да мењам свет ?
Како римом да натерам цвет,
да мирише и остане леп ?
Како стих да запали тај преокрет ?

Како жеље да се веселе,
да јава не буде страва
и лепоте буду доброте,
а у прошлост оду страхоте?

Како љубав да отпочне лет,
како срећа да долети опет?
Како добро да победи зло
и како да дочекам то?

Хајде сад, да офарбамо јаву
и на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,
да од данас почне весеље.

Хајде, нек нас занос понесе,
да мењајући себе, мењамо све.
Немире нек прошлост однесе,
а ми свој да испевамо свет.

У филозофији поезије, кључно питање је одувек било: да ли се поезијом заиста може променити свет. Наравно на то питање одувек су скоро сви покушавали да одговоре, било потврдно, било одречно, или флоскулама које су негде озмеђу, али прецизног и сигурног одговора нема ни дан данас. И добро је што је тако. Добро је и за живот и за поезију и све оне који јој се понекад препусте...

На сајту www.poezijascg.com још од августа 2005 године песници Србије и расејања и свих ex-yu република покушавају да поезијoм избришу крхке границе које понекад постоје међу људима различитих вера, идеологија и политичких опција. Песници ту, ето већ 8 година безрезевно сеју свој песнички занос, очекујући да никне нови бољи свет, очекујући да процвета и занос моћних, уз који ће бити и могуће да се свет уистину промени и постане стварно слободан и праведан.

А на сајту www.poezijascg.com и на сличним сајтовима баш је доста оних којима тај песнички занос не недостаје. Неки од њих објавили су доста књига, неки нису ниједну и никад је неће ни објавити... А данас то објављивање штампаних књига готово да и није неопходност, јер данас су друга времена, интернет је осмо светско чудо које на неки начин укида новац и његову моћ да само изабранима отшкрине привилегију да своје стваралаштво ставе читаоцима на увид, а историји на пресуду...

Слобода стваралаштва је данас доступнија него икад. Можда нема хлеба за све, али свако може живети са поезијом и за њу, бар док је жив, а избрани песници и после... Исто важи и за све остале ствараоце у култури... Прочитајте зато неколико песама са сајта www.poezijascg.com које су од посетиоца и чланова сајта проглашене за најбоље у 2011-тој години и осетићете занос за променама који из њих исијава...

Љубодраг Обрадовић