5.07.2013. године у оквиру ЛЕТА КУЛТУРЕ 2013 Културни центар Крушевац је програмом *ИВКО МИХАЈЛОВИЋ И ПРИЈАТЕЉИ* наставио циклус показивања стваралаштва најзначајнијих крушевачких сатиричара са идејом да Златна Кацига има континуитет преко целе године. У програму су поред Ивка Михајловића наступили и млади Крушевачки сатиричари Дарко Михајловић и по први пут Саша Милетић, као и бард хумористичке сцене Крушевца Драган Ракић Сингер. Слово Ненада Вучетића о Ивку као сатиричару и Ивкове афоризме говорио је Марко Вучковић, глумац позоришног студија КЦК Бата Миладиновић, за музику је бринуо Бранко Симић, а неколико речи о мисији Златне Кациге и значајном доприносу Ивка Михајловића сјају Златне Кациге изговорио је Љубодраг Обрадовић - главни и одговорни уредник КЦК. Програму је присуствовао и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић са сарадницима.

Ивко Михајловић
Ивко Михајловић представља незаобилазну личност савремене српске сатиричне сцене. Разлог за ову тврдњу нису његови физички габарити, већ значај књижевног опуса који је Ивко до сада остварио као сатгиричар. Кажем као сатиричар, иако Ивко углавном пише афоризме, јер ограничавање на једну форму сатиричног стваралаштва не сме да буде критеријум за ограничавање вредновања оног што Ивко пише и како то пише! Прилог за ову тврдњу јесу и награде чији је он добитник. Да споменем само Домановићеву награду, најважнију нашу награду за сатиру, чији је Ивко лауреат. Иако она доноси материјалну награду за коју се једва може купити два килограма јагњећег печења, што је тужно, радује чињеница да награду добијају људи који писањем сатире доказују да нисмо баш сви овце! Из Београда, административног центра, који за себе воли да приграби и друге централистичке манире, када се погледа на јужну страну сатиричног неба, афористичарска звезда Ивка Михајловића најјаче сија. Љубитељима сатире остаје срећа да их та сатирична звезда обасјава, Ивку да је следи, а Културном центру Крушевац да је представи на прави начин. Ненад Вучетић, (почаствован позивом да прозбори коју о Ивку Михајловићу.)

Ивко Михајловић и Љуба Обрадовић