Окупе се тако једне вечери, као што је ова летња, неки чудни људи, пјесници их зову и као што један стих каже "пјесници су чуђење у свијету" отварају своју душу и несебично нуде срце. Хајде да се запитамо, ко то осим пјесника, данас ради? Може се точак историје окретати како хоће,  а и овај Љубин и наш, али окрени - обрни, пјесници су увек ту и биће све док буде душе и осећања, дакле љубави, сјете, туге... (Вељко Стамболија)

Окупише се тако у прекрасном амбијенту Пионирског парка 23.08.2013. године песници из Крушевца, чланови и пријатељи Удржења песника Србије - ПоезијаСРБ из Крушевца и представише две своје књиге: ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА - зборник радова шездесетак песника из Србије и расејања и НА ДРУГОЈ АДРЕСИ - шесту књигу Данице Рајковић. Да вече буде лепо свима који су дошли, искрено су се потрудили песници:  Вељко Стамболија, Градимир Карајовић, Мића Живановић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Светлана Ђурђевић, Живомир Миленковић, Зора Митровић, Љубодраг Обрадовић, Живота Трифуновић, Саша Милетић, мр Душка Ерић, Никола Стојановић, Драгана Марковић, Томислав Милетић, Братислав Спасојевић, Мирко Стојадиновић и Саша Збиљић, а припомогли су им својом музиком Момчило и Далибор Накић, Мића Живановић и Градимир Карајовић. Вече је осмислио, уредио и водио Љубодраг Обрадовић - главни и одговорни уредник КЦК, а у томе су му помогли и Саша Милетић, Драгана Марковић, Никола Стојановић, Мића Живановић и Светлана Ђурђевић. О техници је бринуо Марко Вишњић, а о потпуном задовољству гостију Лазаревић Слободан - орагнизатор Клуба ДЕЧЈИ ЦЕНТАР. Програму су присустволи и мр Мирослав Смиљковић - директор КЦК и мр Спасоје Ж. Миловановић - директор драме Народног позоришта у Београду са супругом...

др Велибор Лазаревић - ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ


Љубодраг Обрадовић

ВРТЕШКА

Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их, сваки мој успех?

Зашто живот свој ритам има,
а мој већ, ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?

Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој, врти цео свет?

Језа ми се уз кичму пење.
Сам себи постајем досадан.
Јаш само један стих песме,
и у кревет, поћи ћу поспан.

Воденица на Морави


Љубодраг Обрадовић

СЕЋАЊЕ

Поља су данас друга,
пејзаж исти, а нов.
У душу се увлачи нека туга,
срце замара тупа бол.

Морава шуми, шум све јачи.
Лебдео сам ту од среће.
Данас то ништа не значи,
земља се данас другачије окреће.

Испод врбе зидао сам замак,
сад ту коприва клија и расте.
Моје мисли обузео неки мрак,
ниоткуд више ни једне ласте.

Нигде ветра, све мирно.
Гледам око себе празно.
Ко ли ми то у срце дирно
и нестао нечујно, мазно?

Да ли нека жена или моја машта?
Не! За све сам само ја крив,
а срце себи најтеже прашта.
Корачам! Морава шуми, још сам жив!

Нећу проживљену младост да коцкам.
Идеале бранићу, мада је време друго.
А то што срце помало боцка,
саставни је део живота дугог.

Саша Збиљић говори своју поезију из књиге ДАХ ЖИВОТА у издању
Удружења песника Србије - ПоезијеСРБ

ПУСТИ ДА ТЕ ЖИВОТ ВОДИ

Кренути путем плавим, непознатим,
небеског свода, слободе и мира,
у скученој празнини, дахом незнатним,
дозволи тренутку да ти срце дира.

Плашљиве ти очи замаглише пут,
којој истини да верујеш сада,
пада на твоја леђа тај себичан прут,
верујеш ли да постоји нада.

Огољене кости труну у дубини,
гладне живота кога више нема,
препусти све својој судбини,
и веруј да ти нешто лепо спрема.

Отров избаци што те љутим чини,
нека славуј твој донесе ти мир,
полети високо ка висини,
јер све ће једном прогутати вир.

Испијај полако сваку кап живота,
удахни дубоко сваки дан што дође,
откриј себи да постоји лепота,
није ни она вечна, брзо ће да прође.

Док гори тишина у недрима твојим,
блиставу сузу из ока ослободи,
свако свој пут кроји,
само пусти да те живот води.

© Саша Збиљић

Љубодраг Обрадовић говори своју рецензију из књиге ДАХ ЖИВОТА