ЗАПИС

Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса...
А Он, стоји и пркоси!

Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер Он, стоји и пркоси!

ТВОЈЕ СУЗЕ

Твоје сузе, срећу ми руше,
твој осмех много ми значи.
После кишних година, огреје сунце,
а ти мени и ведриш и облачиш.

Сретнем те стално, улицом кад шетам.
Поносно и гордо скренеш поглед,
Љубодраг Обрадовић Као да ти ја спокој ометам,
као да ти у срце уносим лед.

А ја у ствари, управо то и хоћу,
тај осећај слатког исчекивања.
И лепо ми је понекад ноћу,
док славуј пева, а душа сања.

И видим те на белој кобили,
шуме промичу поред паса жутих.
Твоја несвесност за насладом цвили,
а ти се свесно на њу љутиш.

Увек за оним чега нема,
јасно језеро ником не годи.
Боља је маца што у теби дрема,
од сваког идеала који ме сад води.

Стварно, јапанко, гејшо моја,
твој презир ме уз тебе лепи...
И не смета ми ни црвена боја,
док се надам пространој степи.