ЈА БИХ ТЕБЕ…
Ја бих тебе
одвео у парк,
да седимо и гледамо
како лишће опада
и будемо сами,
све док задњи лист
не слети на плочнике града.
Ту, у парку том,
један лист је пао
и нашао дом.
А ти, ти ниси знао,
да на њему пише,
не волим те више.
ЗАПИС
Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса...
А Он, стоји и пркоси!
Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер Он, стоји и пркоси!
СВЕТ
Како је леп овај свет,
доле парк, солитер горе...
Овде травка, тамо цвет...
Авион пара небо, а брод море.
Једног дана, тачно у пет,
запитао се ја сам,
ко је саздао мој свет?
И од тад маштом скитам.
Тајна постанка и сад,
куршлус ми у мозгу прави...
Како је тај зидар,
успео свет да направи?
А одговор је ту,
у ваздуху виси...
Љубављу у срцу,
свој свет зидамо ми сви!
© Љубодраг Обрадовић
01.10.2011. године