Поклон Вељку од Миће Јелића


Љубодраг Обрадовић: врата КЦК су за тебе Вељко отворена
 и можеш увек доћи на чашицу разговора и... треботинске ракије ...

Ана Бербаков je отворила овогодишњи ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК


Љубодраг Обрадовић

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена, илузија...
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија...

Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба...

Поезија је спас,
за све нас!
И за оне друге,
што само у стварности љубе,
и не знају за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!

У Белој сали КЦК, 28.02.2013. године је одржана промоција новог броја часописа *ПУТЕВИ КУЛТУРЕ*. Промоцију, у којој су учествовали неки од сарадника овог 19 броја, је осмислила, водила и уредила, (као и сам часопис), уредница КЦК Јелена Протић-Петронијевић. Гост изненађења, по коме ће се ова промоција памтити био је Игор Старовић...

 

Одакле да почнем. Па од почетка рекао би Шика. Ајде да га послушам. А где је у овој причи почетак???

Можда, 10. новембра 2011. године у Белој сали КЦК када је у организацији Културног центра Крушевац одржана је промоција Лексикона народних поређења трстеничког краја под називом *КИ* Милоша Милошевића Шике. Промоцију је тада осмислила и водила Лидија Ужаревић, а о књизи су говорили Радошин Зајић и Др Велибор Лазаревић. Ја сам тада седео у првом реду и уживао баш КИ ви сад.

А ево данас 9 новембра 2012 године, 365 дана после, опет Бела сала КЦК и опет промоција Шикине књиге КИ, овај пут сценска, да буде нешто ново. Па ко је бре тај Шика из Грабовац па да има две промоције у КЦК, КИ да је РОКИ. Али ако је он КИ РОКИ догураће зачас до 6-те промоције и побиће све нас КИ грањом. Ајд да је бар Rocky Balboa т.ј. Шики Балбао млатнули би и њега по неки пут па би нам било лакше.

Овако, Устопрчио се ки да е његов цео Трстеник. КИ да је народни херој.

А није! Он је само херој пера који је успео да се у све жанрове стваралаштва умеша КИ да је дијамант маргарин па се у све ДОБРО меша!

А можда је почетак био пре тридесетак година, кад сам ја Шику *грофа оф Грабовац* срео на тадашњем Турниру Духовитости који је организовала Политика Експрес и кад су се на том ВЕЛИКОМ ЈУГОСЛОВЕНСКОМ турниру такмичили све сами градови, од Новог Сада, Беле Цркве, Велике Плане, Чајетине, Пирота, Врања па све до Белог Поља и БУДВЕ, а преко три села која су ту залутала, (а можда и нису?) Грабовца, Треботина и Коњуха. Можда је и тај ТУРНИР ДУХОВИТОСТИ баш прави доказ да провинција у културном стваралаштву и непостоји, јер је у том такмичењу једном победник био тај КОЊУХ, који је као представник овог ТРОМОРАВЉА ладно победио. Шика додуше није победио ниједном, али не може он у свему баш да буде први. Понекад мора и Сингер коња за фрку да има.  

У Шикиној биографији при крају књиге КИ коју вечерас представљамо пише: Рођен у Трстенику 22.02.1959. године (млад КИ Роса у подне). Живи и ствара у Грабовцу надомак Трстеника. Драмски писац, песник, хумориста, сатиричар и писац за децу. Члан је Удружења драмских писаца Србије и Удружења књижевника Србије.  

Заиста, тако кратка биографија за громаду КИ што је Шика. А када бих ја наведеноме додао да је Шика и глумац, редитељ, забављач, композитор, врсни фотограф и... писац Лексикона народних поређења трстеничког краја под називом *КИ* опет би све то било мало за човека који је досад написао пуну приколицу књига, од епиграма, преко поезије за децу, до поезије за одрасле и преко афоризама и комедија, све до Тв серија и драма.

Дакле Шика је прави доказ за моју омиљену тезу да провинција у књижевности не постоји, да постоје само мали људи у Велеграду који се праве велики, користећи предност медија и маркетинга за ширење лажног сјаја о себи.

Али што да се ја мучим у трагању за кратком суштином стваралаштва Милоша Милошевића Шике кад је тачно у циљ, када је Шика у питању погодио др Велибор Веља Лазаревић из Беле Воде, који о КИ - Лексикону народних поређења трстеничког краја записа, цитирам:

*Српски научници и други истраживачи усменог народног стваралаштва мало су пажње обратили, па тако мало и забележили српских говорних творевина а нарочито поређења. Више су се посвећивали изрекама, пословицама, епици, лирици, приповеткама и обичајима.

Једна оваква књига народних поређења трстеничког краја Милоша Милошевића Шике из села Грабовца попуњава велику празнину у изучавању нашег народног блага које је стајало у запећку интересовања. Обим ове књиге која је настала из десетогодишњег ослушкивања и записивања у стотинама прилика показује колико је ово говорно стваралаштво богато у трстеничком крају па се треба замислити колико би се овог блага нашло и у другим српским крајевима које треба истражити.

Иако не важимо као мудар народ ипак у врцавости и његовом величанству духу мало ко може са нама да се пореди. Српски народ је из древног искуства, посматрања, љутње, зајебанције, освете, покуде и похвале смишљао свакојака поређења којима нема краја ни конца. Поредило се све. Све телесне и духовне особине, физички изглед, лепота и ружноћа, вредноћа и лењост, кретање, страсти, преваре и лажи, доброта и добра дела,слабости, претераности... Само ради илустрације да наведемо да је у овде речима усликано не само како неко виче него и како се дере, како диже нос, колико је гадан и гладан, жудан, причљив, дремљив, шта воли, шта мрзи...*